S blagoslovom W.P. Episkopa `i~kog Gospodina STEFANA; Ure|uje bratstvo Pravoslavnog duhovnog centra Vladike Nikolaja Velimirovi}a; Adresa: Trg Svetog Save br.3, 36000 Kraqevo;
@itje prepodobnog Aleksandra Svirskog
Rodio se prepodobni Aleksandar 15. juna 1448.g. u selu Mandera na recu Ojati u Novgorodskoj guberniji, kod Ostrogovsko-Vavedewskog manastira. Na kr{tewu je dobio ime Amos. Wegovi roditeqi Stefan i Vassa bili su siroma{ni i blago~estivi hri{}ani i u tom duhu su vaspitavali svoju decu. Kada je Amos dorastao za `enidbu, roditeqi re{e da mu na|u nevestu. No, Amos je ve} namerio da ostavi svet radi spasewa svoje du{e. Rano je on saznao za Valaamski manastir i ~esto je pri~ao o wemu i kona~no, po Bo`ijem promislu, dogodi se da sretne valaamske inoke. Dugo ih je ispitivao o manastiru, o tipiku i o mona{kom `ivotu. I tako, odu{evqen wihovom besedom, za`ele da ode na "severni Aton". Pre{av{i reku Svir, iznad Ro{}inskog jezera, prepodobni je ~uo tajanstveno glas koji mu je saop{tio da }e na tom mestu osnovati mona{ku obiteq. Kada je do{ao na Valaam, iguman ga je primio u obiteq. Na postrigu je dobio ime Aleksandar. To je bilo 1474 godine kada je prepodobni imao 26 godina. Revnost novog inoka po~ela se projavqivati u trudu, poslu{awu, postu i molitvi. Na Valaam je stigao i wegov otac, raspituju}i se za wega. Prepodobnom nije samo uspelo da ubla`i qutitog oca ve} ga je ubedio da prime mona{ki ~in i on i majka! I roditeqi su poslu{ali sina. Stefan je na postrigu dobio ime Sergije a majka Vassa. Wihovi grobovi i danas postoje u Vavedewsko-Ojatskom manastiru. Aleksandar je nastavio podvig na Valaamu, upravqaju}i svoj `ivot prema `ivotu najstro`ijih Valaamskih monaha. U po~etku se on podvizavao u op{te`i}u a potom je uzeo blagoslov za podvig bezmolovja na ostrvu Svjatim, gde je proveo narednih 10 godina. Na Svjatom ostrvu i danas postoji uska i tesna pe}ina u koju mo`e jedva da stane jedan ~ovek. Sveti Aleksandar je tu sam sebi iskopao grob. Jednom na molitvi sveti Aleksandar ~uo je bo`anstveni glas: "Aleksandre, iza|i odatle i idi na mesto koje ti je pokazano. Tamo }e{ se spasiti". Duh Sveti ukazao mu je na jugo-istok, iznad reke Svir. To je bilo 1485.godine. Tamo je on na{ao "vrlo lepu borovu {umu. Mesto je bilo {umovito, jezero bistro i lepo odasvuda i nikada niko tamo nije `iveo." Svoju keliju prepodobni je sagradio na brdu iznad Ro{}inskog jezera. Na pola vrste odatle nalazi se jezero Svjatoje a daqe od wega po~iwe planina Stremeninoj. Tu je on proveo u potpunom miru i u podvigu, ne hrane}i se hlebom a duhom sna`e}i, nekoliko narednih godina. No, Bog je otkrio svoj svetionik bojarinu Andreju Zasvali{inu, a potom i mnogim drugim qudima. Obiteq je po~ela da raste, a slava o daru prozoqivosti i iscelivawu neduga telesnih i o duhovnim darovima wenog nastojateqa obletela je sve okolne zemqe. Narod pravoslavni je jo{ za `ivota prepoznao u Aleksandru Svirskom svetiteqa Bo`jeg. Na 23 godine od preselewa u pustiwu prepodobni je imao ovakvo vi|ewe: veliki narod se pojavio u wegovom hramu i on je video tri mu`a gde mu prilaze. Bili su odeveni u svetle ode`de i u slavu nebesnu i "ja~e od Sunca" sijali. Iz wihovih usta ~uo je: "Vozqubqeni, sada gleda{ u Onoga koji u Tri Lica govori sa tobom, sazidaj crkvu u ime Oca i Sina i Svetoga Duha, jedinosu{tne Trojice... A sada ti mir Moj ostavqam i mir Moj dajem ti." Na mestu javqawa Troji~nog Boga sagra|ena je kapela koja dan danas podse}a na izobiqe milosti Bo`je koju on izliva na svoje svete. U `itiju prepodobnog Aleksandra pora`ava to {to je i pri velikom broju bo`anstvenih poseta, koje je imao, ostajao uvek smireni monah koji je svakome slu`io: i bratiji i posetiocima i prostim seqanima. Nekoliko godina pre kon~ine, Bog mu je u srce postavio blagu misao o podizawu kamene crkve u ~ast Pokrova Presvete Bogorodice sa trpezarojom. I tako, kada je temeq ve} bio zavr{en, jednom no}u, po zavr{etku uobi~ajenog molitvenog pravila, prepodobni vide nestvorenu svetlost koja je ozarila ceo manastir, a na temeqima Pokrovske crkva, na mestu oltara u carskoj slavi, sedela je na prestolu Pre~ista Bogorodica sa Predve~nim Mladencem, okru`ena sve samim bestelesnim silama nebesnim. Prepodobni je pao licem na zemqu pred Wenim Veli~anstvom i Slavom jer nije mogao da izdr`i sijawe nestvorene svetlosti. Tada mu je Pre~ista Vladi~ica pomogla da ustane i ute{ila ga obe}awem da }e biti stalno, neodstupno u Obiteqi i pomagati joj u svim `ivotnim nevoqama, kako za `ivota prepodobnog tako i po kon~ini wegovoj. Na godinu dana do svoje kon~ine, Prepodobni je prizvao sebi svu bratiju i rekao im da }e uskoro nastupiti vreme za wegov odlazak iz ovog te{kog i mnogim nevoqama pro`etog `ivota u drugi, ve~ni `ivot, `ivot bez bolesti i patwi, `ivot gde caruje radost. Odabrao je ~etvoricu sve{teno-monaha: Isaiju, Nikodima, Leontija i Irodiona da se od wih izabere novi iguman. Do samog kraja nije prestajao da pou~ava bogougodnom `ivotu. svoja duhovna ~eda. Prepodobni Aleksandar se prestavio 30. avgusta 1533.g. u 85 godini `ivota i, saglasno wegovom zave{tawu, pogreben je obli`woj pustiwi, blizu crkve Preobra`ewa Gospodweg, sa desne strane oltara. Kanonizovan je 1547. godine. I dan danas oni koji imaju razne neduge dolaze wegovim mo{tima i sa verom pripadaju}i dobijaju iscelewa: slepi progledaju, hromi prohodaju, |avoimani se izbavquju, bezdetni decu dobiju, stradaju}i ozdravquju. Divan je u Svetima Svojima Sveblagi Bog na{, proslaviv{i ugodnika Svojega za vreme `ivota wegovog, tvore}i wegovom rukom ~udesa, blagovoleo je da i po smrti wegovoj netqeno, ~esno i sveto telo wegovo, kao veliko svetilo polo`i u Crkvu Svoju, da bi ono osvetqavalo tamu svojim preslavnim ~udima.
