HILANDAR

"Kako su mili stanovi Tvoji, Gospode nad silama! Gine du{a moja `ele}i u dvore Gospodwe, srce moje i tijelo moje zaradova{e se Bogu `ivome. I ptica nahodi ku}u i lastavica gnijezdo sebi gdje le`e pti}e, kod oltara Tvojih. Gospode nad silama, care moj i Bo`e moj. Blago onima koji `ive u domu Tvom! ..." (Ps.84)

Ovako je klicao starozavetni prorok i pesnik. Kao da se wegov psalam izlio na svetu Goru Atonsku i prekrio je manastirima, skitovima, karuqama, isposnicama... U wima Grci, Gruzini, Srbi, Bugari, Rusi, Rumuni. Sve sabrala i blagoslovila Igumanija Svetogorska - Presveta Bogorodica re~ima: "Neka ovo mesto bude moj udeo, predat mi od Sina i Boga mog. Blagodat Bo`ija neka bude na mestu ovom i na onima koji ovde `ive s verom i pobo`no{}u, ~uvaju}i zapovesti Sina i Boga mog. Dobra, nu`na za `ivot na zemqi ima}e s malim trudom u izobiqu, a `ivot na nebesima im je pripremqen. Milost Sina moga ne}e odstupiti od mesta ovog do kraja veka. Ja }u biti zastupnica ovoga mesta i topla molitvenica za wega pred Bogom". Svaki pedaq ove svete zemqe miri{e na uzvi{eno, neprolazno. Sve upu}uje na ve~ni smisao i vrednosti koje ne prolaze. Bog se ovde u osobenom duhovnom ruhu proslavqa jo{ od 9. veka, ali se zna da je svetih podvi`nika i pustiwaka zasigurno bilo i pre ovog vremena. Da, bilo je od davnina onih koji su svojim `ivotom podra`avali an|ele i prinosili molitve i suze za ~itav rod qudski. Smireni, krotki i puni qubavi oni nam do dana dana{weg svedo~e da se pravo i neprolazno blago talo`i u odajama srca. Podse}aju nas da duboko u nedrima pulsira ritam tajanstvenog, nevidqivog sveta koji di{e dubinom, obuhvata nepregledno{}u, svetli istinom. I tako, u svetogorskim manastirima, skitovima i karuqama kao na dnu okeana tiho, odvija se `ivot ve~nosti. Svaka stopa, svaki kamen zaliveni su suznim molitvama i pokajnim uzdasima koji du{u ~iste i umivaju od svake mrqe i greha. Zato su oni na{ rod najro|eniji jer su se Bogu orodili, s Bogom srodili, veru odr`ali, do kraja otrpeli, za pravdu stradali. Wihove pouke su zato miomirne i pomazuju du{u obremewenog i od greha ote`alog ~oveka dana{wice, kao jutarwa rosa travu; o`ivqavaju i bude `ivot u nama. U nama koji smo nemirom obuzeti, mr`wom obhrvani, zlobom i lakomo{}u prepolovqeni. Toliko smo svikli na tamu da nam je mrak omileo. I ba{ tada, kada naizgled sve postaje beznade`no, molitvama wihovim zraci nebeskog Sunca Hrista Boga na{eg se useqavaju u na{e du{e i ponovo ih vaskrsavaju. (kadar sa sun~evim zracima).

I dok nam pogled dopire do silnih zidina manastirskih ne mo`emo a da ne primetimo jedinstvenu arhitekturu koja pleni ma{tovito{}u i lepotom. Zidine skrivaju bescen blago vrhunske umetnosti najpoznatijih majstora. Mo{ti svetaca prkose prirodnim zakonima i evo ve} vekovima {ire blagouhanije i bo`anske mirise iz kivota opto~enih najlep{im filigranskim mozaicima. I tako od prvog svetogorskog manastira koji je 963.g. podigao ~uveni Atanasije Atonski do danas, svetogorska mona{ka dr`ava broji 20 velikih samostalnih manastira, 12 skitova i stotine kelija i pustiwskih isposnica. Odoleli su zubu vremena ali i mnogim ovosvetskim mo}nicima: Francima, Bugarima, Kataloncima, Turcima. Duhovna mo} i sila nadja~ali su snagu topuza i oru`ija. Hiqadu i po monaha svakodnevno sabira um u skrivene odaje srca i tamo tiho op{ti sa Bogom. Duboko veruju da je wihovo samo ono {to daju drugima. Na delu ostvaruju jevan|elsku istinu da mora jedno zrno da umre da bi mnogi rod donelo. Iskreni kao deca, prostosrda~ni od nas ne tra`e ni{ta, vole nas ovakve kakve jesmo sa svim na{im slabostima i nedostacima. Tako nas jo{ jednom opomiwu na ideal hri{}anske qubavi koja se ne preuznosi, ne gordi, ne tra`i svoje. Sve snosi, sve veruje, svemu se nada, sve trpi. Ona je ta koja "nikada ne prestaje" dok }e proro{tva nestati, jezici }e zamuknuti, znawe }e prestati. Jer ako imamo i dar proro{tva i znamo sve tajne i sva znawe, a qubavi nemamo - ni{ta smo, odjekuju upozoravaju}e re~i iz himne qubavi sv. apostola Pavla.

Ono {to nas Srbe posebno vezuje za Svetu Goru jeste na{ manastir Hilandar. Jedan je od pet najve}ih i najuglednijih svetogorskih manastira. ^vrstina srpskih monaha i wihova nepokolebqiva vera u~inila je da Hilandar kroz vekove nikada ne padne u ruke osvaja~a. Stihija istorije i vremena zaustavqala se na vratima i zidinama hilandarskim ne mogav{i da prodre u uto~i{te ve~nosti. Pri~a o Hilandaru zapo~iwe pri~om o begstvu jednog mladog carevi}a iz topline i udobnosti carskog doma u kr{ i vrlet svetogorsku iz koje }e kroz uzvi{eni podvig mona{ki u duhu pokajawa i suza ra|ati srpski narod. Zbilo se to u jesen daleke 1192. godine. Manastir Rusik sa~uva}e tajnu mona{kog postriga u kojem je princ Rastko postao smerni monah Sava dobiv{i ime po velikom svetitequ Sv. Savi Osve}enom. Na Blagovesti 1195.g., ve} ostareli Nemawa, otac Savin odri~e se prestola i mona{i u 81. godini `ivota dobijaju}i mona{ko ime Simeon. Upodobqavaju}i se qubavi svoga sina koji je uzvi{enom stazom podviga, molitve, posta, pra{tawa i qubavi ve} uzlazio, mona{i se i Savina majka Ana, dobijaju}i mona{ko ime Anastasija. Sve sveto, ~estito i milome Bogu pristupa~no! Na}i prave re~i da se opi{u ovi sveti qudi i na{i duhovni roditeqi nemogu}e je, jer se wihovi `ivoti prelivaju izvan svih pojmova. Sv. Simeon odlazi u zagrqaj svome sinu Sv. Savi. Svu uzvi{enost i dirqivost ovoga susreta sa~uva}e nedra manastira Vatoped gde se sve i zbilo 1197. godine. Nakon toga otac i sin po odobrewu vizantijskog cara Aleksija YYY An|ela zapo~iwu gradwu svete "Carske Lavre" Hilandar. Na carskoj hrisovuqi ostalo je zapisano "da Srbima bude na ve~ni poklon". I tako evo ve} osam vekova iz Hilandara Savino duhovno i svetiteqsko neimarstvo ra|a mnoge podvi`ni~ke i stradalni~ke ogwe koji su se razgorevali za ve~nost. Ogaw Sv. kraqa Milutina, sv. Stefana De~anskog, sv. Cara Lazara i Carice Milice, sv. Petra Cetiwskog, Petra Kori{kog, Vasilija Ostro{kog, |akona Avakuma i mnogih drugih. Savin sveti i hristoqubivi `ivot postao je tako na{a mera, na{ putokaz i lestvica ka Bogu, a Hilandar nepogre{ivi duhovni barometar koji nas vekovima opomiwe kada sa te staze svetosavske skre}emo. I danas zvuci Hilandarskih zvona podse}aju sve nas na to ko smo, {ta smo i odakle smo. Ne daju da zaboravimo da smo potomci svetih predaka koji su gradili Studenicu, Gra~anicu, @i~u i De~ane, iznedrili Sv. Savu i Simeona, Teodosija, Domentijana i Jefimiju, islikali freske u Sopo}anima i Mora~i, podarili svetu Mile{evskog Belog An|ela. Narod ~iji su sinovi napisali Miroslavqevo jevan|eqe i Zakono pravilo. I tako Stefan Nemawa svojim dvigom ka Svetoj Gori i Hilandaru daruje svojoj dr`avi vertikalu i ~ini je otvorenom za nebo. S druge strane wegov sin Sv. Sava silazi sa Svete Gore i Hilandara u tu istu dr`avu da bi weno ustrojstvo i zemni hleb osvetlio nebeskim poretkom i Hlebom ve~nog `ivota.

Put od arsane prema Hilandaru vodi vijugavom svetogorskom stazom kroz plodnu dolinu u kojoj se nalaze `itnice i vinogradi. Hodo~asnike posle petnaestak minuta hoda do~ekuje visoka petospratna Milutinova kula sa malim paraklisom na vrhu svedo~e}i o vremenu kada je trebalo opaziti neprijateqe i pqa~ka{e. Stazu uramquju hiqadugodi{wi kiparisi propiwu}i se ka plavom i suncem obasjanom svetogorskom nebu. Nakon prvog kilometra hoda krst i maslina Cara Du{ana svedo~e o prisustvu silnoga vladara na ovim prostorima. Da su i drugi bogoboja`qivi srpski vladari imali potrebu da posete Sv. Goru svedo~i i ~esma s leve strane puta i krsnim obele`jem u znak sre}awa na kraqa Aleksandra Obrenovi}a koji je 1896. godine pohodio Srpsku Carsku Lavru - Hilandar. Tu je i kapelica podignura na mestu gde je, prema predawu ~udotvorna ikona Majke Bo`ije "Trojeru~ica", vo|ena primislom Bo`ijim, iz Srbije pristigla u Hilandar na le|ima magareta o ~emu svedo~e i freske `ivopisane na zidovima kapelice. (kadar).

Ve} sa ovog mesta tiho i nenametqivo promaquju se obrisi Hilandara. Neposredno pre ulaska u sam manastir u kamenu uklesan lik starca Simeona kao da blagosiqa umorne putnike i ka`e: dobrodo{li, ovde }ete na}i mir i pokoj du{ama svojim. Tu je i mona{ko grobqe i kapela sa kosturnicom.

Kosti i lobawe onih koji su Hilandar iz pokoqewa u pokoqewe oblivali suzama i molitvama za ~itav rod srpski. Za sve napa}ene, namu~ene, ostavqene, usamqene, izgubqene - da ih Gospod prosvetli i uka`e im na pravi put. Ovo su kosti duhovnih potomaka Sv. Save koji nije imao dece, ali je duhovno rodio ~itav srpski narod. Lobawe nas opomiwu da promi{qamo o prolaznosti ovoga `ivota i da se ne nadimamo previ{e bogatstvom ovoga sveta. Jer, taj posledwi tren, koji se zove smrt, otkriva se kao glavno merilo onoga {to je ~ovek bio, svega {to je mislio i ~emu se radovao u `ivotu. Ako sve `ivotne vrednosti: qubavi, pravde, dobra, `rtve za drugoga nisu u stawu da pobede smrt i prolaznost, onda one zajedno sa svojim nosiocem postaju bezvredni besmisao. Zato iz ovih lobawa izsijava nada i vera koja otvara duhovni vid za tajnu ve~nog i neprolaznog `ivota, skrivenog u prolaznom. Veliki Dostojevski je to ovako do`iveo:

"Ako }e se po sili sporih zakona prirode pojedini ~ovek i celo ~ove~anstvo pre ili posle pretvoriti u nulu, i prema tome svi qudski napori i stradawa, sva qubav prema ~ove~anstvu is~eznuti bez traga, onda stvarno ne zaslu`uje da se `ivi! Me|utim, ako je ~ovek besmrtan, onda wegov `ivot, wegova stradawa za istinu i pravdu, wegova qubav i samo`rtvovawe dobijaju smisao, jer }e biti oven~ani ve~nim priznawem, dobi}e ve~nu vrednost!"

Ne{to malo daqe od grobqa, preko staklenika i crkve sv. Trifuna prostire pogled na lepo odnegovanu Bogorodi~inu hilandarsku ba{tu, ka`u najlep{u i najure|eniju na Sv. Gori.

Na samom ulazu u Hilandar zidovi su oslikani scenama iz `ivota presvete Majke Bo`ije. Ona je tu, kako ka`u hilandarci da skida kape, zvawa i znawa svih onih koji wima obremeweni ulaze u ovu svetiwu. Tu su i gvozdeni drveni topuzi kao simvoli otpora i duhovne mo}i.

Manastirskom portom dominiraju dva neboparna ~empresa, fijala i naravno, Saborna Hilandarska crkva neuporedive lepote i nesumwivo arhitektonski najlep{i hram na Sv.Gori. Podigao ga je Sveti kraq Srpski Milutin oko 1293.g. uz dozvolu vizantijskog cara Andronika YY Paleologa. Tu su jo{ i dvanaest mawih crkvica - paraklisa koje simvoli{u 12 apostola - u~enika Hristovih.

Krajem 14.v. dozidana je priprata kneza Lazara. @ivopisana bogato otkriva nam i jedinstvenu fresku Milo{a Obili}a na kojoj je veliki kosovski junak predstavqen kao svetiteq. Ona nam poru~uje i to da je Hilandar blagoslovio odbranu Kosova, svete srpske zemqe sa koje se 1389.godine ka nebu vinulo najve}e jato du{a, svetih srpskih mu~enika, koji su u odbranu svetiwe oltara hrabro krenuli za ~estitim knezom jer: "zemaqsko je zamalena carstvo, a nebesko uvek i do veka".

Saborna Milutinova Crkva. (kadar otvarawa vrata) Ulazimo u na{u du{u i ose}amo neodoqivi miris ve~nosti, radosti i nebeske lepote. Ovde je sve harmonija i uzvi{ena ti{ina. Iznad portala za ulazak u pripratu i Crkvu nalaze se s qubavqu disklesani kameni nadvratnici bogato ukra{eni prepletima i palmetama. Crkveni pod posebno je remek delo majstora - mramornika Mihaila i Varnave. Takve lepote na Svetoj Gori ima samo jo{ u Lavri, Vatopedu i Ivironu, a van we u Crkvi Pantokratora u Carigradu i Sv. Arhan|ela u na{em Prizrenu.

Freska u ju`noj pevnici posve}ena je "Vavedewu presvete Bogorodice", slavi manastira Hilandara. Podse}a nas na ~udesni doga|aj i dan kada su sveti roditeqi Joakim i Ana odveli svoju trogodi{wu }erkicu u Jerusalimski hram da je predaju na slu`bu Bogu. Prvosve{tenik Zaharija je uvodi u najsvetiji deo hrama "svetiwu nad svetiwama" u koju niko nije smeo da u|e sem prvosve{tenika i to jednom godi{we. Tako je simvoli~ki nagove{teno da }e Bogorodi~ina pre~ista utroba postati Svetiwa nad svetiwama, jer }e poneti Bogomladenca i Spasiteqa sveta u sebi. Ime trogodi{we devoj~ice bilo je Marija. Bila je to Ona kroz koju je Bog do{ao u svet, do{ao qudima da bi podelio wihovu sudbinu i da bi otkrio bo`anski sadr`aj qudskog `ivota. Ne hladno i daleko bo`anstvo, ve} Bog koji ulazi u maticu qudskog `ivota i postaje ~ovek da bi ~ovek blagoda}u Wegovom postao Bog.

Lepotom i uzvi{eno{}u plene i freske "Bogorodice sa Hristom PELAGONISTE", freska "Ro|ewa Bogorodice" u severnoj pevnici i mnoge druge.

Tu je i kivot gde su nekada po~ivale mo{ti Sv.Simeona miroto~ivog, pre nego {to su preme{tene za Studenicu. Iz groba se izvija na ~udesan na~in loza i gro`|e koje je mnoge i mnoge nerotkiwe i besplodne supru`nike usre}ilo podariv{i im decu. Tu je i "Savin bunar" za koji ka`u da nikada nije presu{io.

Najve}a svetiwa Hilandara, ~udotvorna ikona Presvete Bogorodice - "Trojeru~ica" nalazi se na igumanskom tronu. Ona je igumanija manastira. Mnogobrojni darovi na ikoni svedo~e o neizmernoj zahvalnosti svih onih koji su se ~udesno izle~ili pred wom. Sv. Sava ju je doneo iz Palestine - manastira Sv.Save Osve}enog, kao molitvenu ikonu Sv.Jovana Damaskina kome je ona zacelila odse~enu desnu ruku. Iz Hilandara ona ve} vekovima poma`e, {titi, iscequje i vida rane stradalnom Srpskom narodu. Pokrenuta qubavqu i neizmernom milo{}u Wenog Sina - Gospoda i Spasiteqa na{eg Isusa Hrista stigla nam je u vernom prepisu u hram Sv.Save na Vra~aru kao duhovno okrepqewe i blagoslov Hilandara, potrebnija nego ikad. Pesnik je to nadahnuto iznedrio:

"Kad bi mi zemqu i jezik zbrisali,

Sve sem ove stope na kojoj sada stojim,

Znam: jo{ se iz qudi nismo izbrisali,

A dok Tebe ima da i ja postojim."

Riznica i biblioteka Hilandarska pravo su bescen blago. Ne samo zbog 1000 drevnih gr~kih i slovenskih rukopisa i preko 20.000 kwiga, ve} pre svega zbog toga {to one u nedrima Hilandara u~e da mudrost qudska , sli~na mesecu, rasvetqava no}ni mrak od zabluda qudskih, samo tada kada pozajmquje svoje znawe od mudrosti i istine Bo`ije. Tako je i Sveti Sava prosvetliv{i najpre sebe svetlo{}u Bo`jom, u~io svoj narod da vi{e voli svetlost nego tamu, istinu nego la`, qubav nego mr`wu, pa makar i po cenu stradawa - jer "{ta vredi ~oveku ako i ceo svet zadobije, a du{i svojoj naudi!" Zato je Sava bio istinski u~iteq i prosvetiteq.

Na papiru i pergamentu re~i svetlosti i uzvi{ene mudrosti.

Carica Anastasija - prva supruga ruskog cara Ivana Groznog koji je po babi bio od plemi}ke loze Jak{i}a, poklawa zavesu za carske dveri, a na woj pored ruskih svetiteqa i Sv. Sava srpski.

Mno{tvo ikona - sv. Pantelejmon, Vavedewe Presvete Bogorodice, sv.Jovan Prete~a, arhan|el Mihail, apostoli i jevan|elisti Matej, Marko, Luka i Jovan, sveti mu~enici, stradalnici i podvi`nici koje na{ narod ose}a kao deo svoje porodice. Jer, oni su molitvenici pred Bogom i za{titnici srpskih domova. Svetiteqi koje na{ narod proslavqa kao krsnu slavu - taj plemi}ki grb svake srpske porodice jedinstven u pravoslavnoj vaseqeni.

Tu su i oltarske dveri iz prvobitne Savine crkve ukra{ene slonova~om.

A wome je opto~ena i zlatom o`e`ena i ~a{a Cara Du{ana.

Zlatope~atne poveqe, darovi, pokloni, Savin pe~at.

Mozai~na ikona Bogorodice Odigitrije pred kojom se sveti starac Simeon molio i ispustio svoju svetu du{u.

Bogorodica Odigitrija - nenadma{an primer prefiwenog vizantijskog ose}aja za duhovnu predanost i blagost.

Lik - Hrista Pantokratora za koga ka`u da je najlep{i ikada oslikan. (prelaz kadra sa ikone na Hrista u kupoli crkve)

Pantokrator - Svedr`iteq, koji blagosiqa sa kupolnih vrhova i oltarskog prostora. Wemu je Sv. Sava ~itav `ivot posvetio. Wemu je `ivot posvetio i wegov otac Nemawa; Wemu je `ivot posvetila i Anastasija - Ana, majka Sv. Save. Wemu je `ivot priklonio i Sv. Stefan Prvoven~ani, potowi Simon monah - brat Savin, kraq Milutin i kraq Dragutin kao monah Teoktist i Sava YY arhiepiskop srpski; i Stefan De~anski i car Uro{ mu~enik i posledwi Nemawi} - Joasaf.

I tako sa Hilandara odlazimo se}aju}i se na{ih svetih i blago~estivih predaka koji su ga kroz vekove pohodili. Koga tu nije bilo: od rodona~elnika Simeona i Save, mnogih srpskih Episkopa, Arhiepiskopa i Patrijaraha, Igumana i Duhovnika do Pisaca i Pesnika, Umetnika i Graditeqa, Diplomata i Prosvetiteqa pred kojima danas, kako re~e jedan srpski vladika, svi mi u so da se premetnemo, ne bismo im osolili ru~ka.

Odlazimo sa rado{}u, duhovno okrepqeni i ozareni. Jo{ sna`nije ose}amo gde nam je bilo, gde nam je srce i du{a, gde je na{ Jordan u kome smo kao narod kr{teni. A Hilandar - sav vera i pobo`nost, sav qubav i molitva, sav sloga i jedinstvo.

Kako zapisa u svom Hilandarskom Tipiku sveta Savina ruka: "Nijedno mesto na zemqi ne mo`e se sa ovim uporediti."

(Kadrovi sunca, broda...) .