INTERVJU SA EPISKOPOM TIHVINSKIM G. KONSTANTINOM,

REKTOROM PETROGRADSKE DUHOVNE AKADEMIJE

29. januara 2000.

Intervju za @i~ki Blagovesnik vodio Predrag Cvetkovi}, verou~iteq iz Kraqeva. Prevod sa ruskog - Predrag Miodrag, profesor Bogoslovskog fakulteta SPC.

Imamo tu ~ast i zadovoqstvo da razgovaramo sa Wegovim Preosve{tenstvom episkopom tihvinskim Gospodinom KONSTANTINOM, rektorom Petrogradske Duhovne Akademije.

Pitawe:

Preosve}eni Vladiko, da li biste na samom po~etku ovog na{eg razgovora mogli da nam ka`ete koji su razlozi zbog kojih ste nas udostojili Va{e posete?

Odgovor:

Do{li smo ovde na poziv Bogoslovskog fakuteta Srpske Pravoslavne Crkve, kako bismo se zajedno pomolili i proslavili uspomenu na osniva~a Srpske crkve - velikog prosvetiteqa srpskog naroda- svetitevqa i arhiepisikopa Savu srpskog. Pomolili smo se na fakultetu u Beogradu, a meni je pripala visoka ~ast da na~alstvujem na bo`anstvenoj liturgiji; saslu`ivali su episkip verejski Evgenije, rektor Moskovske Duhovne akademije, ~lan na{e delegacije, i episkop Atanasije, vikar Wegove Svetosti Patrijarha Pavla. Eto tim povodom se ovde nalazimo. Zajedno sa mnom, tako|e na poziv Bogoslovskog fakulteta, do{ao je i Mu{ki hor Petrogradske Akademije, od {esnaest ~lanova.

Pitawe:

Kakvo je va{e iskustvo, danas u ovom trenutku, kada je re~ o duhovnom stawu ruskog naroda nakon vi{edecenijske ateizacije i pogubnog delovawa komunisti~ke ideologije?

Pitawe:

Kakav je danas odnos izme|u Ruske dr`ave i RPC-e?

Odgovor:

Odiosi su dobri, takvi kavih nije bilo ve} poodavno. Mi smo dobili vi{e slobode, naravno ne sve ono {to bismo hteli, ali, ipak smo dobili dosta.

[ta nismo dobili? Na{oj Crkvi nije vra}en znatan deo crkvene imovine.

Na primer, Petrogradskoj Duhovnoj akademiji nije vra}eno weno istorijsko zdawe Duhovne Akademije. Mi jo{ uvek `ivimo i radimo u staroj zgradi Bogoslovije. Tu se danas nalaze Bogoslovija, Akademija, Dirigentski odsek, Ikonopisna {kola i Fakulet za inostrane studente. Imamo oko {esto polaznika svih {kola i tu imamo dosta ozbiqnih problema sa sme{tajem. [to se ti~e slobode propovedawa i bogoslu`ewa, litija i svega ostalog, tu smo savr{eno slobodni i neometani.

Naravno, ostaje otvoren problsm veronauke u {kolama.

Pitawe:

Imali smo prilike ovde da preko {tampe ~itamo o osnivawu pravoslavnih gimnazija u Moskvi i nekim drugim gradovima u Rusiji. Kakvo je Va{e iskustvo sa radom takvih ustavnova - sredwe{kolskih pravoslavnih gimnazija?

Odgovor:

Takve pravoslavne gimanzije postoje i u Sankt-Peterburgu, {to nas sve jako raduje. Deca dobijaju ne samo dobro obrazovawe, nego i vaspitawe. Danas me|u dobrom, veruju}om inteligencijom koja je ukrepqena u svome bitisawu, i ne okre}e se pomodno za Istokom ili Zapadom, pistoji izraz "obrazivan{~ina" (=prosve}enost), ili "obrazovan", tj. ~ovek koji je dobio obrazovawe i koga su intelektualno napunili (znawima) kao dresiranog psa, a u wegovoj du{i i srcu je ostala potpuna praznina. I upravo ove gimnazije, pored intelektualnog obrazovawa daju mogu}nost da se ispuni i srce. No, na`alost, moramo re}i da je te{ko izdr`avati ovakve gimnazije.

Pitawe:

Da li se taj ruski intelektualni sloj o kome govorite izgra|uje i formira u krilu Crkve, ili je re~ o vrsti neke druge elite koja je danas dominantna u Rusiji?

Odgovor:

Ne. Taj sloj je postojao kod nas uvek. Druga je stvar {to je bio vrlo tanak, ali on se nije dao iskoreniti ni u godinama najte`eg ateizma. Na primer, Losev - znameniti profesor i filosof, ponos ruske nauke i filosofije, profesor Moskovskog univerziteta, bio je duboko veruju}i ~ovek, pravoslavac, asketa, i ja bih rekao - danas, na kraju dvadesetog veka, filosof svetskih razmera. Na Moskovskom univerzitetu i na drugim univerzitetima postojao je sloj ne samo obi~no veruju}ih, ve} sloj upravo crkvene inteligencije. Na Pegrogradskom (Univarzitegu) je taj sloj slabiji, u Moskvi ja~i. Na primer 1983.godine, kad sam upisao Bogosloviju, bilo nas je nekoliko stotina kandidata, a primqeno je svega devedeset qudi. Podelili su nas u tri razreda: A, B i V. Ja sam bio u grupn V. koja je imala tridesed qudi. Svi do jedioga imali smo univerzitetsko obrazovawe. Prema tome, taj sloj je postojao uvek. Druga je stvar {to je taj sloj bio prinu|en da }uti, pa su na osnovu toga mnogi predstavnici dr`avnih i partijskih aparata pomislili da on i ne postoji, a u stvari je postojao uvek.

Pitawe:

Mladi qudi u Srbiji imali su prilike da se nadahwuju kwigama koje su prevo|ene sa ruskog jezika, a bile su vezane za takve duhovne gorostase kao {to su sveti Serafim Sarovski, sveti Jovan Kron{tatski, mnogi starci Optino pustiwe. Da li danas postoje takva `iva duhovna sredi{ta iz kojih se napaja duhovno bi}e ruskog naroda?

Odgovor:

Na ovo pitawe te`e je odgovoriti nego na prethodna, jer istinski pojam svetosti odre|uje se tek nakon izvesnog vremena posle smrti doti~nog svetoga, a govoriti za `ivota toga ~oveka da je on ve} svet - te{ko je i rizi~no. Ipak, bezuslovno u mnogim na{im manastirima postoje starci koje po{tuje cela Rusija i kojima dolaze. Na primer, u Trojice-Sergijevoj lavri to je arhimandrit Kiril; u Pskovo-Pe~erskom manastiru arhimandrit Jovan Krestjankin; pored Sankt-Peterburga ima jedno jezero sa ostrvom Zalit na kome `ivi znameniti protojerej Nikolaj Gurjanov. Postoje naravno i mnogi drugi duhovnici.

Da li biste mogli, preosve}eni, da nam ka`ete o izgradwi i obnovi i, rekao bih, ~udesnom vaskrsavawu hrama Hrista Spasa u Moskvi, koji je na neki na~in i simbol vaskrsewa ruske du{e?

Odgovor:

Kazati da je taj hram simvol vskrsewa samo ruske du{e nije ba{ najta~nije, iako je, besumwe, ceo narod obuhvatio ogromni entuzijazam kad je zapo~eo proces obnove, ili ta~nije re~eno, potpune izgradwe toga hrama. Jer, ne mo`e se govoriti o obnovi ne~ega {to je sru{eno do temeqa, a gde je posle ru{ewa ostao samo jedan bazen. ^iwenica da je takav grandiozan hram sagra|en za fantasti~no kratko vreme - jeste tako|e ~udo. Zadivquje i ~iwenica da je hram u potpunosti `ivopisan za svega osam meseci. Kolosalni entuzijazam obuhvatio je prakti~no sve sfere stvarala~ke inteligencije. Mnogi su radili i besplatno. Trenutno je kod nas vrlo te{ko materijalno stawe; mnogi su radili za gotovo zanemarqivu materijalnu nadoknadu, no hram su `ivopisaln najboqi ruski majstori. Svaki je smatrao za osobitu li~nu ~ast da se potrudi i ne{to uradi za taj hram. No, na zidawe onoga hrama mi ne gledamo samo kao na obnovu ruske du{e, ono je u znatnom stepenu, mo`da i u najve}oj meri simbol vaskrsewa pravoslavne dr`avnosti. To je upravo ono {to nama zaista treba!

Pitawe:

Kako te~e proces kanonizacije ruskih novomu~enika ?

Odgovor:

Kod nas postoji Sinodska komisija zadu`ena za kanonizaciju svetih. Stalno, na svakom arhijerejskom saboru kanonizu je se po nekoliko ruskih novomu~enika. No, qudi su davali opravdane primedbe da taj proces te~e vrlo sporo. Posebno je bilo mnogo primedbi povodom odugovla~ewa sa kanonizacijom carske porodice Romanova i sada nakon {to je Sinod saslu{ao mi{qewe pravoslavnog naroda taj proces je intenziviran. Dobio sam odluku sa posledwe sednice Svetog Sinoda prema kojoj je za kanonizaciju predlo`eno nekoliko desetina ruskih novomu~enika.

U kojoj meri je ruska javnost i ruski narod, sjedne strane, ali i crkvena javnost s druge strane upoznata sa stradawem srpskog naroda.

Li~no mislim da znamo dosta, iako sredstva masovne informacije kao na primer televizija, a moram re}i da kod nas postoji borba izme|u TV ku}a - daleko su od toga da simpati{u pravoslavqe. Ovo se posebno odnosi na glavne centralne dr`avne medije. No, kad je zapo~elo bombardovawe Jugoslavije, ma kako to izgledalo strano dotata{woj politi~koj praksi, neko jedinstvo je obuhvatilo sve do tada suprotstavqene partije Ruske dra`ave. To ih je nekako ujedinilo - upravo stradawe bratskog srpskog naroda. To je bilo ne{to potpuno neobi~no i nesvakida{we. Ako, na primer, u dr`avnoj Dumi povodom debate o nekom pitawu, postoji mno{tvo razli~itih mi{qewa i diskusija, koje ponekad dobijaju i neprili~an karakter, zadivquju}e da je u ovom slu~aju nastalo potpuno saglasje. Svima nama, posebno ~adima-deci Ruske Pravoslavne Crkve, te{ko je pala tragedija koja je zadesila Jugoslaviju. A ~iwenicu da je Srbija, nadamo se ne i zauvek, izgubila svoju istorijsku prapostojbinu Metohiju i Kosovo svi smo prihvatili kao svoju li~nu tragediju, kao svoju tugu, kao svoj li~ni gubitak. Jako duboko smo to pro`ivqavali sa nedoumicom zbog ~ega na{a dr`ava ne mo`e da odlu~nije i bitnije pomogne, iako smo, naravno, razumeli i to da na{u zemqu potresa te{ka kriza-ekonomska, socijalna, politi~ka. Razumeli smo i sve druge razloge zbog kojih Ruska dr`ava nije vi{e pomogla bratski srpski narod, iako je cela Ruska Pravoslavna Crkva smatrala, i nadaqe smatra, da je svakako bilo mogu}e pomo}i Srbima.

Pitawe:

^ini mi se da, prema onim informacijama kojima mi raspola`emo, Ruska Pravoslanva Crkva ima problema sa poku{ajima stvarawa tzv. Ukrajinske Pravoslavne crkve, kao i SPC sa sgvarawem tzv. Crnogorske Pravoslavne crkve. Kakvi su Va{i stavovi i razmi{qawa o tim pitwima?

Odgovor:

Nama se ~ini da se ne sme izvoditi potpuna analogija, jer ovo pitawe nam je dosta dobro poznato. Zbog toga dozvolite da na~inim jedan kra}i istorijski uvod. Jo{ za `ivota patrijarha Pimena, pre otprilike jedanaest-dvanaest godnna, postojala je ideja da se Ukrajini, misli se na Ukrajinsku Pravoslavnu crkvu, koja se tada zvala Ukrajinski egzarhat, dade status autokefalije. To je bila upravo inicijativa Rusije. Na ~elu ukrajinskog Egzarhata bio je mitropolit Filagrsg kijevski, po prezimenu Deinsenko. On je bio i prvi pretendent na patrijarar{ki presto, jer patrijarhu Pimenu su ve} bili izbrojani dani. On je bio prvi protivnik davawa autokefalije Ukrajinskoj Pravoslavnoj crkvi. I zaisga, posle smrti patrijarha Pimena, kijevski mntropolit Filaret (Denisenko) postavqen je za vr{ioca du`nosti patrijarha, tj. on je obavqao du`nost patrijarha MOSKOVSKOG I CELE RUSIJE! Namerno podvla~im ovo vseja Rusi (cele Rusije!) {to }e re}i i Ukrajine. On je imao i velike i realne {anse da zaista postane patrijarh Moskovski i cele Rusije jo{ dok je ~ekao na izbor dao je da mu se sa{ije kukol (beli klobuk, koji nose samo ruski patrijarsi, prim.prev.). Zbog toga je on potpuno presekao pitawe davawa autokefalije Ukrajinskoj Pravoslavnoj crkvi, nadaju}i se da }e postati patrijarh Moskovski, {to zna~i Ruski i Ukrajinski. Govorio je da Ukrajini uop{te nije potreban status autokefalije. Ali, izbori su krenuli druga~ije i on je izgubio. Prilikom tajnog glasawa najvi{e glasova dobio je sada{wi patrijarh Aleksej, biv{i mitropolit Lewingradski. Kijevski mitropolit Filaret (Denisenko) je tada odlu~io da kad ve} nije postao patrijarh Moskovski i sve Rusije, bude makar prvi patrijarh Ukrajine. Drugim re~ima mo`emo re}i da je kod wega prevladala satanska gordost. On je `eleo patrijara{ki presto bez obzira na sve. Kad je u Ukrajini nastala totalna zbrka i po{to su se pojavila ~etiri pretendenta na mesto kijevskog patrijarha, preostali kandidanti su izginuli pod vrlo ~udnim okolnostima. Mnogi sumwaju da je to delo Filareta (Denisenka) ~oveka koji se za vlast grabi i preko le{eva.

Pitawe:

Koliko ste upoznati sa poku{ajma stvarawa, odnosno poku{ajima davawa autokefalije tzv. Crnogorskoj Pravoslavnoj crkvi kod nas?

Odgovor:

Koliko smo mi upoznati sa ovim pitawem, ovde inicijativa ne dolazi toliko od naroda koliko od politi~ara. Upravo u ovome delu, ve} mo`emo praviti analogiju izme|u stawa u Ukrajini i u Crnoj Gori. Jer, onda kad je otpo~eo proces raspada Sovjetskog Saveza, kada su separatisti~ke struje ra~unale na kijevskog mitropolita Filareta, na wegovu gordost i ne~astoqubive ambicije, uz wegovu pomo} stvoren je raskol u Ukrajini. Dati autokefaliju Ukrajinskoj crkvi sada je vrlo rizi~no. Zbog ~ega? Zbog toga {to tu autokefaliju `eli mawe od polovine; kad bi wu zahtevalo vi{e od polovine ukrajinaca, Rusija bi je dala. Naprotiv, tu autokefaliju tra`i Zapadna Ukrajina, ~ije se oblasti nalaze pod velikim uticajem dr`ava NATO-a. Oni i proizvode tu politiku raskola. Centralni, isto~ni, severnnii ju`ni krajevi Ukrajine ne `ele autokefaliju. Oni ka`u da `ele da budu zajedno s bratskim ruskim narodom. Zbog toga i nema autokefalije. Ve}i deo episkopata Ukrajinske crkve tako|e ne `eli autokefaliju, jer oni odli~no znaju da bi posle dobijawa autokefalije postali lak plen unijata i bili brzo uni{teni. Na `alost, savremeni svet je neumoqiv i nemilosrdan i uva`ava samo silu. Vi, kao mala dr`ava ste se u to nedavno uverili. I zato svi dobro znamo da }e neko respektovati samo veliku n sna`nu crkvu, kao {to je to Ruska Pravoslavna Crkva.

Ja odli~no razumem politi~ke lidere Crne Gore; wima uistinu treba "xepni" crkveni poglavar, koji }e raditi ono {to mu ka`u politi~ki lideri. A politi~ki lideri }e ~initi ono {to im ka`u lideri NATO-a.

Pitawe:

Boris Jeqcin je na Zapadu promovisan kao lider koji je obnovio Rusku zemqu i doneo demokratiju. Kako Ruska Crkva danas gleda na vladavinu Borisa Jeqcina u posledwih nekoliko godina?

Odgovor:

Ja mislim da }e wegov zna~aj i uloga mo}i da se ocene tek posle izvesnog vremena, kad pro|e makar godinu dana.

Pitawe:

Na samom kraju ovog na{eg razgovora, Preosve}eni Vladiko, recite nam kako Vi na pragu novog milenujuma, vidite budu}nost pravoslavnog hri{}anstva?

Odgovor:

Meni se ~ini da }e spasewe sveta zavisiti upravo od toga u kojoj }e meri on sa~uvati Pravoslavqe. Jer, Pravoslavqe je ono {to jo{ ~uva svet od apokalipse; dok u svetu bude Pravoslavqa, dotle }e i svet postojati. Pravoslavqe - to je onaj biser, ili so, ono {to predstavqa dragocenost cele zemaqske kugle u o~ima Bo`jim, i u tome je zna~aj postojawa Pravoslavqa. Ja mislim da ba{ zbog toga idu tako silni napadi na Pravoslavqe. Danas nijedna pravoslavna dr`ava nema mira, stabilnosti ili ekonomskog procvata. Mislim da je i to dokaz zbog ~ega svetske sile zla ve} ustaju protiv Pravoslavqa.

Ali, zapa`amo isto tako i ne{to drugo - sasvim neo~ekivano, iznenada pomo} bo`jija se javqa tamo gde je uop{te nisu o~ekivali. Kao primer toga jeste ~udo preporoda Ruske Pravoslavne Crkve, fantasti~no brz dovr{etak hrama Hrista Spasiteqa, i mnoge druge stvari i ~udesa koja se de{avaju na na{e o~i.

Zbog toga smatram da ne treba o~ajavati {to se protiv Pravoslavqa ustremio ceo svet, i zbog toga {to mi (pravoslavni) ~esto trpimo politi~ke poraze. Mi jednostavno moramo biti jedinstveniji, moramo vi{e podr`avati jedni druge, i moramo verovati Hristu. Ne prosto verovati, nego i `iveti zajedno sa Crkvom, tj. moramo biti crkveni qudi. Tada }emo silnom fanatizmu Islama mo}i suprotstaviti na{u veru. Jer boriti se sa tako fanati~nom verom uz pomo} ateizma gotovo da je besmisleno. Tome se treba suprotstaviti ja~awem pravoslavne vere. Moramo, na`alost, da ka`emo da izvesni qudi koji sebe nazivaju demokratama, a mi ih zovemo la`nim demokratama, ovaj problem razumeju tako {to zatvaraju o~i na probleme Crkve u svojoj dr`avi. Po{to po prirodi stvari ovde ne mo`e biti praznine, onda taj religiozni vakuum osvajaju druge religije.

Kod nas, u biv{em ateisti~kom Sovjetskom Savezu, to zaista znamo - tamo gde Ruska Pravoslavna Crkva jo{ nije uspela da razvije misionarski rad, to poqe momentalno osvajaju sektanti i svemogu}i do{qaci i la`ni misionari sa zapada.

Predrag Cvetkovi}:

Blagodarimo Vam na `rtvi koju ste u~inili imaju}i dovoqno qubavi da, i pored svih va{ih obaveza odvojite dragoceno vreme za razgovor sa nama.

Episkop Konstantin:

Ja vama srda~no zahvaqujem na postavqenim pitawima. Jer, mi pravoslavni Rusi prepuni smo najsrda~nije qubavi i po{tovawa prema vama srpskom narodu oduvek, a posebno u ~asovima te{kih isku{ewa u kojima ste vi danas! Zbog toga je i ova mogu}nost, koja se meni ukazala - da dam intervju Vama, za va{ crkveni ~asopis i televiziju - za mene, tako|e, predstavqala radost.

Cvetkovi}:

Jo{ jednom hvala najlep{e!

Vladika:

U SLAVU BO@IJU!