Te{ko je voleti

Odlomci iz intervjua sa mitropolitom Antonijem (Blumom)

Nespokojno detiwstvo

T. V.: Ro|eni ste u Rusiji?

m. Antonije: Ro|en sam ustvari u [vajcarskoj, jer je moj otac bio diplomata i desilo se da u to vreme ba{ tamo bude na slu`bi. Ali, uo~i Prvog rata vratili smo se u Rusiju .. . Onda je moj otac oti{ao da slu`buje u Persiji... Posle revolucije, na kowskim le|ima i taqigama pre{li smo severnu Persiju, pre{li kurdistanske planine, pa ~amcem Tigar i Eufrat... stigli do Gibraltara, pa kroz [paniju, Francusku i Austriju u Jugoslaviju. Onda smo se vratili u Austriju, pa u Francusku... gde sam primio dr`avqanstvo. Formalno, ja sam Francuz, ali pripadam onome pokolewu kojem je Rusija u srcu...

T. B.: Za vas je detiwstvo bilo vrlo uzbudqivo i romanti~no. Ali, {ta se desilo sa va{im ocem?

m. Antonije: On je, razume se, ostavio diplomatiju i odlu~io da zavr{i sa pro{lo{}u. Odlu~io je da uzme na sebe odgovornost za sve tragi~ne doga|aje, koji su se de{avali u Rusiji, i tako je, po sopstvenom izboru, postao nekvalifikovani radnik. Radio je na `elezni~kim prugama, po fabrikama i takve poslove prihvatao sve dok ga zdravqe nije ostavilo. Onda se okrenuo radu u Crkvi. Ali, nikada nije poku{ao da se prilagodi ove{talim standardima, jer je ose}ao da je lo{a pro{lost - pro{lost, i da ~ovek treba da snosi odgovornost za ono {to se u Rusiji dogodilo... Bio je izuzetan ~ovek... Se}am se, jednom prilikom, kada sam se bio zabrinuo za wega, rekao mi je: "Upamti zauvek da uop{te nije va`no da li si `iv ili mrtav. A va`no jeste ono za {ta `ivi{ i za {ta si spreman da umre{!"...

T. V.: Kada ste postali hri{}anin? Je li tu bilo naro~itog preokreta?

m. Antonije: To se zbilo u nekoliko etapa. Do petnaeste godine bio sam neveruju}i i ~ak vrlo napadan protivnik Crkve. Nisam poznavao Boga... i mrzeo sam sve {to je bilo u vezi sa idejom Boga.

T. V.: Uprkos ocu?

m. Antonije: Da, jer do petnaeste godine `ivot mi je ustvari bio vrlo te`ak, nismo imali zajedni~ki dom i ja sam `iveo u internatu koji je bio grub i nasilan. Svaki ~lan moje porodice `iveo je u drugom kraju Pariza... Tek kada sam napunio 14. godina skupili smo se pod jednim krovom i to je bila istinska sre}a i radost... prvi put od revolucije ... Ali pre toga treba da ka`em da sam se bio susreo sa ne~im {to me je vrlo zbunilo. U jedanaestoj godini poslali su me u jedan letwi kamp za de~ake i tu sam sreo sve{tenika koji je morao imati oko 30 godina. Ne{to u vezi s wime me je duboko dirnulo - imao je qubavi da po{tedi svakoga, a wegova qubav nije bila uslovqena time da li smo mi bili dobri i uop{te se nije mewala kada smo bili r|avi. To je bila bezuslovna sposobnost da se qubi. Tako ne{to u svom `ivotu ja dotada nisam bio sreo. Ja sam kod ku}e bio voqen, ali sam to smatrao prirodnim. I prijateqe sam imao, i to je bilo prirodno, ali nikada ranije nisam sreo tu vrstu qubavi. Ipak, u ono doba ja toj pojavi nisam uop{te pridao zna~aj, samo sam sve{tenika smatrao dirqivim i dostojnim qubavi do krajnosti. Tek dosta godina kasnije, kada sam ve} bio otkrio Jevan|eqe, sinulo mi je - on je qubio qubavqu koja ga je prevazilazila. On je nama svima delio qubav Bo`iju, ili ako vi{e volite, wegova qudska qubav bila je toliko duboka, toliko dalekose`na i obujamna da je wome mogao da obuhvati sve nas, bilo u radosti ili u bolu, sve nas jednom jedinom qubavqu.

Traga we za smislom

T. V.: [ta se onda desilo?

m. Antonije: Ni{ta, vratio sam se u internat i sve je krenulo po starom, dok se nismo na{li, cela porodica, pod istim krovom. Ali, kada sam se sa svojom savr{enom sre}om suo~io, dogodilo se ne{to sasvim neo~ekivano. Iznenada sam otkrio da je moja sre}a - besciqna, i da je nepodnosiva. Nisam mogao da prihvatim besciqnu sre}u. Te{ko}e i patwe morale su biti prevazila`ene, no uvek je ostajalo ne{to iza wih. Ali zato {to sre}a nije imala daqeg smisla i zato {to nisam ni u {ta verovao, izgledala mi je bqutavom. Zato sam odlu~io da dam sebi godinu dana, da vidim da li `ivot ima nekog smisla. Ako u toku te godine ne uzmognem da prona|em neki smisao, odlu~io sam da ne `ivim, da izvr{im samoubistvo.

T. V.: Kako ste se izbavili od te besciqne sre}e?

m. Antonije: Po~eo sam da tra`im u `ivotu smisao druga~iji od onoga koju mo`e da pru`i wegova puka sadr`ajnost. U~ewe i to {to sam za `ivot postajao koristan, uop{te me nije ubedilo. Ceo moj `ivot dotada bio je usredsre|en na neposredne ciqeve, a oni su, iznenada, postali ni{tavni. Ose}ao sam u sebi ne{to beskrajno dramati~no i sve oko mene izgledalo mi je sitno i bezna~ajno.

Meseci su prolazili, ali se smisao na mome obzorju nije pojavqivao. Jednoga dana, u periodu izme|u Nove godine i Uskrsa - tada sam bio ~lan jedne ruske omladinske organizacije u Parizu - jedan od rukovodilaca do{ao je k meni i rekao: ,,Pozvali smo sve{tenika da vam govori. do|i!". Odgovorio sam sa besnim nezadovoqstvom da to ne `elim. Crkva mi nije bila potrebna. U Boga nisam verovao. Nisam vi{e `eleo da gubim vreme. Rukovodilac je bio tanana du{a - objasnio mi je da je svako ko pripada mojoj grupi reagovao na isti na~in i da }e, ako niko od wih ne do|e, to za nas biti velika sramota, jer je sve{tenik stigao, da }emo osramotiti ako ne saslu{amo wegov govor. "Ne mora{ da slu{a{", rekao je rukovodilac, "samo sedi tu i budi fizi~ki prisutan, ne}u ti uzeti za zlo!". Toliko lojalnosti bio sam spreman da poka`em prema svojoj organizaciji... Nisam imao nameru da slu{am. Ali sam na}ulio u{i. I postajao sam sve nezadovoqniji i nezadovoqniji. Video sam pred sobom sliku Hrista i hri{}anstva, koja mi je bila duboko odbojna. Pohitao sam ku}i da ispitam istinu o onome {to je sve{tenik izrekao. Upitao sam majku da li ima Jevan|eqe, jer sam hteo da saznam da li Jevan|eqe podr`ava ~udovi{ni utisak, koji su mi ostavile sve{tenikove re~i. Od svoga ~itawa nisam o~ekivao ni{ta, prebrajao sam glave sva ~etiri Jevan|eqa da bih bio siguran da }u ~itati najkra}e, da ne bih bespotrebno izgubio vreme. I po~eo sam da ~itam sv. Marka.

Osvedo~ewe

I, dok sam ~itao po~etak toga Jevan|eqa, pre nego {to sam stigao do tre}e glave, iznenada - postao sam svestan ne~ijeg prisustva sa desne strane moga stola. I obuzelo me je silno ose}awe izvesnosti da to Hristos stoji tamo i da me nikada ne}e napustiti. To je bio istinski preokret. Zato {to je Hristos bio `iv i {to sam se nalazio u Wegovom prisustvu, mogao sam sa izvesno{}u da ka`em da je ono {to Jevan|eqe ka`e o proroku iz Galileje - istina, i da je onaj rimski kapetan bio u pravu kada je rekao: "Zaista, ovo be{e Sin Bo`iji!" U svetlosti Vaskrsewa ja sam sa izvesno{}u mogao da ~itam jevan|elsku povest, znaju}i da je u woj sve istinito, zato {to je nemogu}i doga|aj Vaskrsewa bio za mene izvesniji od bilo kojeg istorijskog zbitija. Istoriji sam morao da verujem, a Vaskrsewe sam poznao kao ~iwenicu. Kao {to vidite, ja nisam otkrio Jevan|eqe koje po~iwe svojom prvom porukom Blagovesti, i ono meni nije bilo izlo`eno kao pri~a u koju se mo`e poverovati ili ne poverovati. Ono je po~elo kao doga|aj, koji sve probleme neverovawa ostavqa iza sebe, zato {to je neposredno i li~no iskustvo ...

@iveti u svetu kao hri{}anin

T. V.: Vi ste sada monah? ...

m. Antonije: Jesam.

T. V.: Ali vi, takore}i, `ivite na pijaci?!

m. Antonije: Ja ne mislim da se `ivqewe na pijaci iole razlikuje od `ivota u pustiwi. Na neki na~in mnogo je lak{e biti materijalno siroma{an nego biti siroma{an unutarwe, tj. nemati pristra{}e - strasnu privszanost za svet. To je vrlo te{ko nau~iti, to je ne{to {to se zadobija postepeno, godinama... Vi morate da u~ite da procewujete stvari, da gledate qude i prepoznajete blistavu lepotu u wima, ali bez ikakve `eqe da ih posedujete. Otkinuti cvet zna~i zaimati ga, ali u isto vreme i - ubiti ga. Zavet siroma{tva u~i me da prema svim stvarima imam mnogo vi{e po{tovawa. Osnovna stvar koju ~ovek mora da nau~i jeste da postane iznutra oslobo|en. Postoje trenuci kada mora{ i fizi~ki ostati po strani da bi razumeo {ta zna~i za ne{to ili za nekoga da mo`e da postoji samo za sebe, a ne kao puko ogledalo tvojih sopstvenih ose}awa.

^esto kada govorimo - "ja te volim", mi ono "Ja" napi{emo velikim slovom, a "ti" malim. Ono "volim" upotrebqavali samo kao puku svezu umesto da to bude glagol koji podrazumeva delawe. Nije dobro samo zuriti u otvoreni prostor nadaju}i se da }emo tamo ugledati Gospoda, treba podjednako pomno gledati i na{eg bli`weg, wega kojeg je Bog blagovoqewem uveo u bi}e, wega za kojeg je sam Bog umro.

Svako koga sretamo ima pravo da postoji stoga {to je vredan sam po sebi, a mi nismo navikli da tako gledamo qude. Prihvatawe samosvojnosti drugog ~oveka, opasnost je za nas, to nas ugro`ava. Priznawe tu|ega prava da bude sopstven mo`e zna~iti i priznawe wegovoga prava da nas ubije. No, nipo{to ne smemo postavqati granicu wegovome pravu da postoji sam za sebe. Te{ko je voleti. Hristos je bio razapet zato {to je u~io qude jednoj qubavi koja je u`asna za ~oveka, qubavi koja zahteva potpuno predavawe, qubavi koja zna~i smrt za ovaj svet.

T. V.: [ta ste mislili time da ka`ete?

m. Antonije: Ako se okrenemo Bogu i stanemo licem k licu Wemu, mi moramo biti spremni da polo`imo ra~un. Ako na to nismo spremni, moramo kroz `ivot da hodimo kao prosjaci, nadaju}i se da }e neko drugi za nas to u~initi. No, ako se okrenemo Bogu, otkri}emo koliko je `ivot dubok, beskrajan i bezmerno vredan `ivqewa.

T. V.: Da se vratimo sad u vreme kada ste javno bili lekar, a tajno monah. [ta ste nau~ili kroz to iskustvo?

m. Antonije: Ispri~a}u vam jedan konkretan primer. U bolnicu u kojoj sam radio kao ratni hirurg, do{ao je neki Nemac sa prstom smrskanim od metka. Glavni je hirurg do{ao, pogledao prst i rekao: "Odse}i!" Bila je to brza i laka odluka i trebalo je samo pet minuta da se izvr{i. Tada je Nemac rekao: "Ima li ovde nekoga ko zna da govori nema~ki?" Ja sam razgovarao sa ~ovekom i saznao da je ~asovni~ar i da bez prsta, verovatno, vi{e nikada ne}e mo}i da radi taj posao. Pet nedeqa smo le~ili wegov smrskani prst i ~ovek je oti{ao iz bolnice sa pet umesto samo sa ~etiri prsta. Mogu da ka`em da sam tada nau~io da ispred svega postavim ~oveka. Tek tada ~ovek mo`e po~eta da se postojano moli, stoje}i pred Bogom, licem u lice, i jednostavno bivaju}i sa Bogom.

T. V.: Mislite li da danas ima problema u op{tewu me|u qudima? Ipak, hri{}anska vera nije ne{to {to se mo`e tako lako i na brzinu shvatiti.

m. Antonije: Mislim da problem ustvari ne postoji. Moj ciq je da `ivim u svakoj situaciji, da istovremeno i sasvim u~estvujem u woj, a da ipak budem slobodan od svake privezanosti. Osnovna je stvar da sebe nikada ne pita{ {ta }e biti rezultat Tvoga delawa - to je Bo`ija briga. Jedino pitawe koje ja u `ivotu postavqam jeste: {ta bi trebalo da u~inim u svakom odre|enom trenutku? {ta treba da ka`em? Sve {to treba da u~ini{ jeste da se u svakom trenu trudi{ da bude{ istiniti ~ovek, koliko mo`e{, svim snaga iz svoga bi}a, da se predaje{ Bogu, ~ak i uprkos sebi samome.

Kada god govorim, ja govorim iz sveg ube|ewa i vere koja je u meni. Unosim sav svoj `ivot u ono {to govorim. Nisu re~i same po sebi va`ne, va`no je da se wima dostigne do stepena qudskog op{tewa. To je osnova svakoga op{tewa, to je mesto gde se mi zaista sre}emo jedni sa drugima. Ako qudi `ele da mi se podsmevaju, u redu. Ali, ako moja re~ zaiskri iskru u wima i mi po~nemo da razgovaramo, to zna~i da mi stvarno razgovaramo o onome {to nas se duboko doti~e.

T. V.: Mislite li da opovr{ena kultura modernog zapadwa~kog na~ina `ivota ote`ava istinski susret sa Jevan|eqem?

m. Antonije: Svakako, jer se Jevan|eqe mora prihvatiti ne samo intelektom, nego svekolikim bi}em. Englezi ~esto govore: to je vrlo zanimqivo, hajde da pri~amo o tome ili - daj da promislimo tu ideju, ali u vezi sa tim konkretno ne ~ine ni{ta. Susresti Boga zna~i - u}i "u kavez sa tigrom", a onaj kojeg tu sre}e{ nije neko slatko ma~e, nego upravo - tigar. Carstvo Bo`ije je u tome smislu opasno. Ti mora{ u}i u wega, a ne - tra`iti podatke o wemu!...

^e`wa srca

T. V.: @ivot emigranta i ose}awe da stvarno nigde ne pripadate morali su vas na neki na~in izmeniti. Gledaju}i unatrag na svoj `ivot, mo`ete li re}i da je to iskustvo uticalo na va{u veru?

m. Antonije: Mislim da je to istina. Mi smo u revoluciji izgubili Hrista velikih katedralnih hramova, Hrista ble{tavo uprili~enih liturgija, ali smo otkrili Hrista Koji je - rawiv, kao {to smo i mi rawivi, Hrista Koji je bio odba~en kao {to smo i mi odba~eni, i, napokon, Hrista Koji u trenucima isku{ewa nije imao ni{ta, ~ak ni prijateqe, {to je tako|e bilo sli~no na{em iskustvu.

Bog nam poma`e kada nema ko da pomogne. Bog je s nama u trenucima najte`ih napetosti, u trenucima lomova, u srcu nepogode. Na neki na~in o~ajawe je u sredi{tu svega, samo ako smo spremni da pro|emo kroz wega.. Mi moramo biti spremni na periode kada za nas Bog ne}e biti tu, i moramo biti svesni da ne smemo poku{avati da ga zamenimo la`nim bogom. Jednoga dana neka devojka do{la je u moju hirur{ku salu i pokudila Jevan|eqe, a da ga nije ni pro~itala. Za vreme svoga medenog meseca oti{la je sa mu`em u bioskop i za vreme filma odjednom oslepela. Kasnije se ispostavilo da boluje od neizle~ive bolesti. U posledwem stadijumu svoje bolesti, napisala mi je: "Moje srce nema snage da kuca prema Bogu". Ona je imala hrabrosti da prihvati stvarnu "odsutnost" i da Boga ne zameni la`nim bogom, la`nim ute{iteqem. Veli~anstvena hrabrost wena beskrajno me je dirnula i ja je nikada nisam zaboravio.

Dan kada je za nas Bog "odsutan", kada }uti - to je dan po~etka na{e molitve. Ne kada imamo mnogo da ka`emo, nego kada Bogu promucamo: "Ja ne mogu da `ivim bez Tebe, za{to si tako okrutan, za{to }uti{?" To saznawe, koje moramo zadobiti ili umreti, nagoni nas da se probijemo do mesta gde ve} jesmo u Prisustvu. Ako slu{amo svoja srca kada nam govore ono {to znaju o qubavi i ~e`wi i ako se nikada ne upla{imo o~ajawa, otkri}emo da je pobeda uvek tamo, s druge strane isku{ewa.

A postoje trenuci kada srce ~ezne za samim Bogom, ne za Wegovim darovima nego za Wime samim. Postoji tuga u oku {to se razrasta u dubinu i upija u bezmerju, ~esto ba{ usred ispuwewa `eqe i usred sre}e. Postoji ~e`wa za Domom, ali za Domom koji nema geografsko obli~je, za Domom u kojem se nahode qubav, dubina i `ivot.

G. V.: Se}am se da ste jednom kazali: ,,Ja sam lud, ali je to neka ~udnovata vrsta ludosti, jer drugi qudi poku{avaju da je razumeju". [ta to zna~i?

m. Antonije: Kao hri{}ani, mi smo uvek u nekoj raspetosti - u bolu i, u isti mah, u radosti. To je ludo, za svet besmisleno. Ali to je istina - mi prihvatamo mra~nu no} kao {to prihvatamo blistavilo dana. Mi moramo da se predajemo - ako sam ja u Hristu, postoje trenuci kada moram da podelim sa Gospodom Wegov vapaj na krstu i Wegovu muku u Getsimanskom vrtu. Postoji put na kome treba da budemo pora`eni, ~ak i svojoj veri - i to je put sau~estvovawa u stradawu Gospodwem. Ja ne verujem da mi ikada treba da ka`emo - "to se tebi ne mo`e dogoditi". Ako smo hri{}ani, mi kroz ovaj `ivot treba da hodimo, prihvataju}i `ivot i svet, i ne poku{avaju}i da stvorimo neki krivotvoreni svet.

Ali, sa druge strane, hri{}anin je onaj koji `ivi u tri dimenzije sred jednog sveta, u kojem ve}ina qudi `ivi u dve dimenzije. Qudi koji `ive slobodno i unutar dimenzije ve~nosti vazda }e uvi|ati da su pomalo "naopaki", da su vazda qudi koji "{tr~e". Sa istim su problemom bili suo~eni i rani hri{}ani, kada su ispovedali da nemaju drugoga cara osim Boga. Neznabo{ci su im se obra}ali i pitali ih da li to zna~i da su nelojalni prema wihovome caru, i ~esto su ih progonili. Ali jedini na~in da se bude "lojalan" tome dvodimenzionalnom svetu jeste da se bude "lojalan", odan, svetu trodimenzionalnome, zato {to je svet u stvarnosti - trodimenzionalan. Ako stvarno `ivi{ u tri dimenzije, a ne prosto u dve, samo zami{qaju}i tre}u, `ivot }e ti biti ispuwavan i pun smisla. Prvi hri{}ani su bili u stawu da tako `ive, dana{wi hri{}ani tako|e...