RAZGOVOR SA WEGOVOM SVETO[]U PATRIJARHOM SRPSKIM GOSPODINOM PAVLOM

[ta zna~e stalna upozorewa Pa{rijarhova da je najva`nije da u ovom smutnom vremenu ostanemo qudi - ostanemo narod Bo`iji?

Patrijarh o radosti podvi`ni~kog `ivota:

Svakako da je, kao {to ka`e ap. Pavle, po nauci Hristovoj: Ja bih, da svi budu kao ja (tj. kao apostol Pavle, koji nije `iveo u braku), ali Bog je dao jednima ovako, drugima onako. Onaj ko svoju devojku (k}erku) udaje dobro ~ini, ali ko ima snagu i voqu da se ne udaje - boqe ~ini. To nam obja{wava i sv. Atanasije Veliki govore}i da je brak Sv. Tajna i da oni koju su u braku mogu da se spasu. Oni mogu uzrastati i doneti roda i po 30 i 60. Ali oni koji su van braka, da bi Bogu ugodili, mogu doneti i po stotinu. I Sv. Jovan Zlatousti upore|uju}i `ivot mona{ki i `ivot u braku: kao kad bi se, veli, dva mladi}a istih godina i iste snage utrkivali, s tim {to bi jedan od wih imao xak od 30 kg. a drugi bio bez toga. Koji bi se br`e kretao i koji bi daqe stigao? Svakako, onaj bez tereta. @eli se re}i da }e onaj ko `ivi u braku, po re~ima svetiteqa, imati muke telesne. Razboli se `ena, razboli se dete, uvek neko nedostaje. Dakle, puno vremena i snage se tro{i na ono "{to je od ovoga sveta". Onaj ko je bez toga, monah, mo`e sve svoje snage i vreme ustremiti ka dostizawu Carstva nebeskog i proslavqawu Boga. Svakako, ovo podrazumeva napor, trud i podvig. Ako na ovom putu do`ivi pad - wegov (monahov) pad }e biti jo{ te`i i ve}i.

To {to su roditeqi u na{e vreme apsolutno protiv mona{kog `ivota svoje dece, ovde naravno pod decom podrazumevamo zrele osobe koje znaju ~ega se odri~u i {ta prihvataju, to mo`emo da shvatimo. Bilo je i hri{}ana na veoma visokom duhovnom nivou, koji su opomiwali svoje sinove i k}eri koji su se odlu~ivali za manastire - da li }e mo}i da izdr`e. S druge strane, mona{tvo treba da je smrt za ovaj svet. E, sigurno da je roditeqima, pogotovu danas kada imaju 1-2 dece, te{ko i da nisu kadri i spremni da razumeju tu `rtvu radi Carstva nebeskog. Imao sam prilike da razgovaram sa tim mladim qudima koji do|u u manastir i ~iji roditeqi su me ~esto molili da uti~em na wih da se vrate ku}i. Jedan otac i majka koji su visoki ~inovnici, ka`u mi: Imamo dve ku}e i kome }emo ostaviti sve to kada nam je on oti{ao. Kad sam sa wim razgovarao ka`e mi: Pa dobro, a da li su oni mene pitali kad su sve to gradili? S druge strane, moramo biti obazrivi. Ako mlad ~ovek u odu{evqewu krene tim putem, pa se jo{ na brzinu i zamona{i, a onda vidi da je prenaglio ... E, tu je onda opasnost. Na putu dobrom treba do kraja izdr`ati. Ne vredi do}i ni do pola, ni do pred kraj, a ne u~initi onaj posledwi korak. Iguman i bratija su tu da isku{eniku pru`e da on vidi {ta je to mona{tvo: da li on mo`e to da prihvati, ili je pod mona{tvom zami{qao ne{to sasvim drugo. I ako vide da on to nije shvatio, da ga posavetuju da se vrati u svet. Zato i postoji isku{eni{tvo, da on bude isproban - dakle, da on i sebe ispita, ali i da drugi wega isprobaju u smislu da li on shvata da treba celoga sebe da preda na tom putu za carstvo nebesko.

O Svetoj Tajni Braka i zlo~inu ~edomorstva:

^edomorstvo - to je jadan duh ovoga sveta, puka `eqa za u`ivawem. Da `ivimo ovaj `ivot neodgovorno. Imamo slobodu ali ne i odgovornost, a to je ono {to je nemogu}e. Ne samo u tom pogledu nego i u svakom drugom ne `elimo kako Bog ho}e, nego sasvim suprotno tome. Mo`da je jednostavnije i lak{e da se to poka`e iz primera hrane. Kakav je smisao ishrane? Smisao je, dakle, taj da mi nadoknadimo energiju koja se tro{i radom. Jelo je za stomak - stomak za jelo, kako nas u~i i Apostol. Mi se ne hranimo preko uma, ve} imamo neposredniji instikt kojim ose}amo glad. [ta to zna~i? Energija se potro{ila i treba je nadoknaditi. Glad je neprijatna. Za{to? Pa, da bi nas privolela da jedemo. Kad bi ose}aj gladi bio prijatan ko bi jeo? Ponekad se ~ovek u poslu zaboravi, ili pak u velikoj radosti ili `alosti, ali tu je instikt koji ga opomiwe. E, ali sada dolazi ono {to je nesre}no i to obi~no biva. To je kada mi vi{e ne jedemo da bi nadoknadili energiju, ve} zbog prijatnosti - da se u`iva u hrani. To je ve} sad prela`ewe sa onog normalnog na ono drugo. Pri~a se da su Rimqani kad su zauzimali ceo svet, bili veoma skromni i uzdr`qivi pa i u hrani, kad su osvajawa zavr{ena, svo bogatstvo je po~elo da se sliva u Rim gde su velika{i i bogata{i po~eli da prire|uju besne gozbe jedni drugima. Kad bi se najeli najskupocenijih jela i kad ne bi mogli vi{e, odlazili su u specijalne prostorije i tamo, stavqaju}i prst u usta, povra}ali da bi mogli da nastave. E, to je i nas obuzelo. To, ne da nadoknadimo energiju, {to je smisao, ve} u`ivawe. Tako je na`alost i u seksualnom pogledu. Bog je stvorio mu{ko i `ensko: Ra|ajte se, mno`ite se, i napunite zemqu. To je smisao. A mi danas, dokle smo dogurali. I sve{tenici. Dakle, uhvatio nas je taj materijalisti~ki duh. Mi nemamo odgovornosti prema svome rodu (a ne `ivimo na nekom pustom ostrvu), a kamo li odgovornosti prema zapovestima Bo`ijim. A s druge strane, va`imo za velike hri{}ane. Znam ja da su sada te{ka vremena, te{ko je izdr`avati i jedno dete i sebe. Obuzeo na{ narod "cvaj kinder" sistem - sistem dvoje dece. Ne}e se odgovornost - to je nesre}a.

Jedna `ena, majka, tamo kod Smedereva, pri~ala mi je da ima sina, o`ewenog. On i snaha rade u [vajcarskoj. Do{li na odmor i svekrva }e snaji re}i: Sna'o, pa kako je, {ta vi radite, pobogu, pa bez dece ste? Pa {ta }u, veli, mama kad ih on ne `eli. Kako ne `eli? Lepo, ka`e: [ta }e nam deca! idemo gde ho}emo, komotni smo i radimo {ta ho}emo. Ovako bi morali da ih vu~emo i da imamo brigu. Ama, veli joj majka, pro}i }e i va{e, idi mi - do|i mi, pa }ete posle hteti, ali ih ne}e biti. Pa {ta }u ja kad ih on ne}e? [ta }e{? Kad za~ne{ }uti, a kad bude {esti mesec {ta ti mo`e? Vidite dokle smo mi dogurali!

^uo sam i ovakav doga|aj. Srpkiwa, intelektualka, ima dvoje dece, za~ela je tre}e i re{ila da abortira. Odlazi kod lekara, a lekar [iptarka. ^eka u kanclariji i jo{ nekoliko `ena [iptarki. Izlazi lekar i pita jednu za{to je do{la? Ona ka`e: abortus. - Koliko ima{ dece? Petoro! - Ajde, veli, jo{ najmawe dva Skenderbega da rodi{. Pita drugu - troje dece! Jo{ najmawe tri Skenderbega da rodi{. One odo{e. Na kraju wu upita na {iptarskom, misle}i da je i ona [iptarka, koliko dece ima. Srpkiwa, znaju}i {iptarski odgovori: Dvoje. Ajde, veli, jo{ tri Skenderbega da rodi{. Ova se di`e i re~e joj na {iptarskom: Ima{ pravo, al' }u ja roditi jo{ tri Kraqevi}a Marka! Treba joj [iptarka, da je uhvati za u{esa i da je prodrma! [iptarima je najve}i natalitet u Evropi bio do skora, a sada ~ujem da Hrvati imaju jo{ ve}i iako su pre toga imali kao kod nas. Ne jedanput su mi govorili: [ta je vama stalo da se ova zemqa (Kosovo) zove Srbija, kad u woj Srba nema? Ako ovako nastavimo, ovu zemqu }e naslediti Kinezi, ili ne znam ja ko ... Ajde {to izgibosmo za slobodu brane}i svoje domove, to shvatam, ali za{to se ovo ~ini?