O MOLITVI ISUSOVOJ

POUKA PRVA

"Koji god prizove ime Gospodwe spa{}e se" (Rimqanima poslanica 10,13)

Molitva Isusova, koja se sastoji od re~i: "GOSPODE ISUSE HRISTE, SINE BO@JI, POMILUJ ME" - jeste kao i svaka druga molitva. Ona je silnija od svih svesilnim imenom Isusa Hrista Gospoda, Spasiteqa, kada se ono priziva sa verom punom, toplom, koja se ne koleba - da je On blizu, da sve vidi i ~uje, i onome {to se od Wega moli svom du{om, On poklawa svoju pa`wu - i gotov je da ispuni i podari ono za{to se moli. Molitva Isusova lako se nau~i jer je kratka. Zbog svoje kratko}e i jednostavnosti ona je prikladna za svako doba i za svako mesto. Sveti oci ka`u: "Stalna molitva je neprestano prizivawe imena Isusa Hrista: bilo da hoda{ ili le`i{, bilo da si za trpezom ili na poslu - u svakoj prilici, na svakom mestu, i u svako doba treba prizivati Ime Bo`je." Molitva: Gospode Isuse Hriste, Sine Bo`ji, pomiluj me, jeste re~ita molitva kao i svaka druga. Sama u sebi nema ni~eg osobitog, ve} svu silu pozajmquje od toga sa kakvim se raspolo`ewem vr{i.

POUKA DRUGA

"Molite se neprestano" (1.Poslanica Soluwanima ap. Pavla 5,17).

Ustav{i jutrom, stani pred Bogom u svojoj jutarwoj molitvi i zovi: "Isuse Hriste, Sine Bo`ji, pomiluj me gre{noga, ili samo: Gospode pomiluj... Milostivi Gospode, pomiluj me gre{noga... ili drugim re~ima. Sila nije u re~ima, ve} u mislima i ose}awima. Misao na {to se izjutra uputi - time }e se zanimati ceo dan, kao vodeni~ni kamen koji meqe ono {to se u wega naspe. Sveti oci nazivaju prvi pokret uma ~ove~jeg posle bu|ewa imenom "PRVOMISLIJE" ili "PRVINE UMA". Dakle, ustav{i jutrom, stani pred Bogom u svojoj jutarwoj molitvi - i zatim odlazi na svoj posao koji ti je Bogom odre|en, ne odvajaju}i od Wega svoje ose}awe i svoje saznawe. I bi}e to, da }e{ snagama du{e i tela izvr{avati poslove, a umom i srcem prebivati sa Bogom. Tako }e{ se priu~iti neprestanoj molitvi Isusovoj, o kojoj pi{u sveti Oci u velikom duhovno-pou~nom zborniku koji nosi naziv "Dobrotoqubije" (na ruskom) ili "Filokalija" (na gr~om). Ako u molitvi ne budete uspevali, ne o~ekujte uspeha ni u ~emu drugom. Ona je koren svega. Blago onome ko sebi postavi kao glavni posao izu~avawe molitvenog puta.

POUKA TRE]A

"Zato i Bog wega povisi i darova mu ime koje je ve}e od svakoga imena. Da se u ime Isusovo pokloni svako koleno onih koji su na nebu, i na zemqi i pod zemqom" (Efesc. 2, 9-10).

"Dobrotoqubije" je kwiga u kojoj su sakupqeni spisi iz ~uvenih dela nekih trideset svetih Otaca podvi`nika koji su `iveli od 4. do 15. veka. Kwiga se pojavila u {tampi 1782. Ona sadr`i uglavnom pouke o molitvi, naro~ito o Isusovoj molitvi i to ovih svetiteqa: Antonije Veliki, Makarije Egipatski, Dijadoh Fotikijski, Nil Sinajski, Jefrem Sirin, Varsonufije Veliki, Isihije Jerusalimski, Filotej Sinajski, Isak Sirin, Petar Damaskin, Simeon Novi Bogoslov, Nikifor Usamqeni (ili: Nikifor Isihasta), Grigorije Sinait, Grigorije Palama, Simeon Solunski, Kalist i Igwatije Ksantopulos, Filotej Carigradski, Marko Efeski, Nil Sorski i drugi. Svi oni nagla{avaju potrebu da hri{}ani, i mirjani i monasi treba da ~uvaju svoj um od gre{nih pomisli pomo}u stalne molitve Isusove - a ta se metoda zove "trezvewe uma". Otuda naziv "trezvenoumni Oci" za pisce Dobrotoqubija. Dobrotoqubije je {tampano na gr~kom u dva velika toma od 1207 stranica, i na ruskom u pet velikih tomova.

POUKA ^ETVRTA

"I {to god zai{tete u moje ime to }u u~initi, da se proslavi Otac u Sinu. Ako me {ta zamolite u moje ime, ja }u u~initi." (Jov.14,13-14)

Brojanice (gr~ki: komvoskinion; ruski: ~otki), obi~no sa stotinu ~vorova, ~esto se dr`e u rukama za vreme Isusove Molitve ne toliko radi brojawa koliko puta smo ponovili Molitvu, nego vi{e kao sredstvo za usretsre|ivawe pa`we i za odr`avawe pravilnog ritma. Prilikom mona{kog postriga, u gr~koj i ruskoj praksi, obi~aj je da se novopostri`enome tom prilikom uru~e brojanice. Po ruskom obredu prilikom predavawa brojanica iguman ka`e slede}e: "Uzmi brate, ma~ duha, koji je Re~ Bo`ja, radi neprestane molitve Isusu; jer Ime Isusovo mora{ uvek imati u umu, u srcu i na usnama svojim, neprestano govore}i: "Gospode Isuse Hriste Sine Bo`ji, pomiluj me gre{noga". Obuka u molitvi Isusovoj po~iwe se tako {to se po~etniku nalo`i wemu prikladno pravilo: za po~etak 100 molitava ujutru - i 100 molitava uve~e. Kasnije, kad usvoji ovaj ritam, mo`e se postepeno pove}avati taj broj na 200... Pored toga treba unositi molitvu Isusovu i u ostale delove dana, pa ~ak i za vreme rada i uz rad; dok uzima hranu ili pije; dok putuje ili {eta; pa ~ak i dok razgovara.

POUKA PETA

"I Situ se rodi sin, kojemu nadede ime Enos. Tada se po~e prizivati ime Gospodwe." (1. Mojsijeva 4,26).

Ako hri{}anin `ivi podaqe od crkve, i ako ne mo`e pose}ivati jutarwe i ve~erwe bogoslu`ewe - on mo`e da ih u toku dana zamewuje povla~ewem kuglica na brojanici po odre|enoj meri. Ovo je prastaro predawe, ina~e propisano i crkvenim Tipikom (vidi: Sledovni Psaltir). Jedino sv. Liturgija ne mo`e se zameniti na ovaj na~in. Brojanice se dr`e obi~no u levoj ruci - desna je slobodna jer se wome krstimo. Kuglice se povla~e izme|u palca i ka`iprsta, i kod svake kuglice se izgovara Isusova molitva. [to se brzine izgovarawa ti~e, episkop Igwatije kavkazki predla`e: "Za izgovarawe Isusove molitve 100 puta, ali pa`qivo i bez `urbe potrebno je pola sata; neki pak podvi`nici tra`e i vi{e. Ne izgovaraj molitvu u`urbano, odmah jednu za drugom. Pravi kratku pauzu posle svake molitve, i tako pomozi da se um pribere. Izgovarawe molitve bez predaha rasejava um. Di{i pa`qivo, tiho i polako". Po~etnici u Isusovoj molitvi verovatno }e vi{e voleti da idu br`im korakom no {to se ovde predla`e - mo`da samo dvadeset minuta za 100 molitava.

POUKA [ESTA

"Ustani i krsti se, i operi se od greha svakih, prizvav{i ime Gospoda Isusa" (Dela apostolska 22,16).

Kratko `itije velikog u~iteqa umne molitve Isusove, sv. Grigorija Sinaita: Ovaj prepodobni be{e gr~ki kalu|er iz Kukula, kod Klazomene, u Maloj Aziji. Prozvat "Sinaitom" jer se zamona{io na gori Sinaju. Posle toga proveo je neko vreme na ostrvu Kritu, gde je od starca Arsenija nau~io osnove isihasti~ke askeze. U vreme cara Andronika Paleologa, oko 1330. god., do{ao u sv. Goru da dozna {to o umnoj molitvi i sozercawu. No ove dve duhovne delatnosti behu bezmalo nepoznate (zaboravqene) me|u Svetogorcima. Jedini koji ovo zna|a{e i do savr{enstva praktikova{e, be{e sv. Maksim Kapsokalvit. Grigorije rasprostre svoje u~ewe o umnoj molitvi po svim kelijama, skitovima i manastirima Svete Gore. Wegov znameniti u~enik be{e Kalist, patrijarh carigradski, koji i napisa `itije ovog prepodobnog Grigorija. Po tom pre|e Grigorije u Makedoniju i u druge predele Balkana, gde osnova obiteqi u kojima se monasi ve`bahu u molitvi umom. Tako pomo`e on mnogima da se udube i spasu. Wegovi spisi o umnoj molitvi i podvi`ni{tvu nalaze se u "Dobrotoqubiju" (tom 5.) Izme|u ostalog napisao je i pripjeve Svetoj Trojici "Dostoino jest", {to se peva na vaskrsnoj poluno}nici. Spada me|u najznamenitije podvi`nike i duhovne u~iteqe na Balkanu. Upokojio se mirno od mnogotrudnog `ivota i preselio se u Carstvo Hristovo.

Srpsko mona{tvo je prihvatilo ovo prole}e duhovnog `ivota, koje je strujalo iz Gr~ke. Za kraj 14. veka vezan je i dolazak u Srbiju tzv. "Sinaita", nekolicine monaha - isihasta, gr~kog i bugarskog porekla, koji su na podru~ju severne Srbije, a naro~ito u brani~evskom kraju (Gorwak, @drelo, Rukomija) o`iveli ~isto isihasti~ki, pustiwa~ki oblik askeze i svakako doprineli sve ve}em ineresovawu za sinajsku mona{ku tradiciju. Kult sinajskog isihazma, negovan u mona{koj naseobini sv. Grigorija Sinaita od 1325, u Paroriji, pod neposrednim uticajem Grigorijevih u~enika, znavih "Sinaiti" - razvijao se u Srbiji u prvoj polovini 15. veka. Kako veli V. Markovi}, "Sinajci" su tako mnogo impresionirali na{ svet 14. i 15. veka svojim pustiwa~kim `ivotom i isihasti~kom askezom, da se i danas pri~a o svetom `ivotu "Sedam Sinajaca" koji su dobegli u Srbiju, pred naletom Turaka. To su bili: sv. Roman, osniva~ istoimenog manastira kod \unisa, zatim Nepoznati u sv. Petki; sv. Romilo u Ravanici; sv. Grigorije u Gorwaku; zatim po jedan nepoznati u Vitovnici, Tumanu i Bazja{u.

POUKA SEDMA

"Od istoka sun~anoga do zapada da se slavi ime Gospodwe". (Psalam 113,3).

O neprestanoj molitvi. Ne bi se smelo misliti da samo sve{tenici i monasi treba neprestano da se mole, a ne i laici. Ne nikako! Svi hri{}ani imaju zajedni~ku du`nost da se neprestano mole. Sv. Filotej, patrijarh Carigradski (14.vek) pi{e u svome `itiju sv. Grigorija Palame da je on imao jednog veoma dragog prijateqa Jova, pustiwaka, koji je bio ~ovek veoma jednostavan i pun vrlina. Jednoga dana kada je sv. Grigorije bio sa wim u razgovoru, besedio mu je o molitvi, i tom prilikom re~e da svaki hri{}anin treba da se trudi da ima u sebi neprestanu molitvu, kao {to je apostol Pavle zapovedio svima: "Molite se neprestano" (1. Sol. 5,17); i kao {to prorok David (mada je bio car i nosio na sebi breme briga o celom carstvu svom) re~e: "Ja imam neprestano Gospoda preda mnom" - {to zna~i: kroz molitvu, ja u duhu neprestano vidim Gospoda preda mnom. Isto tako sv. Jovan Zlatousti savetuje svim hri{}anima da se u molitvi se}aju Imena Bo`jeg ~e{}e nego {to di{u. Sv. arhiepiskop solunski, Palama, je rekao jo{ mnoge druge korisne stvari svome prijatequ Jovu. On je tom prilikom dodao da moramo slu{ati preporuke Svetaca i da smo du`ni ne samo mi da se molimo neprestano, nego da moramo tako|e u~iti i sve ostale: monahe i laike, mudrace i neznalice, mu`eve i `ene i decu - svi da se mole neprestano. Ova stvar je izgledala starcu Jovu kao novotarija i on je po~eo da se buni. On je rekao svetitequ solunskom, da je neprestana molitva rad koji obavqaju samo pustiwaci i monasi koji `ive daleko od sveta i od wegovih razonoda - a onima koji `ive u svetu nije mogu}e da se mole neprestano. Na to mu je sv. arhiepiskop dao druga svedo~anstva i jo{ druge neoborive dokaze. No Starac Jov nije se dao time ubediti. Tada je bo`anstveni Grigorije, izbegavaju}i praznoslovqe i raspravu za}utao. Obojica su se vratili u svoje kelije. Kasnije, dok se starac Jov molio sam u svojoj keliji, javio mu se angeo Gospodwi, poslan od Boga koji `eli da se svi qudi spasu. Angeo mu je prigovorio: za{to je protivre~io svetitequ solunskom u onim stvarima koje su o~igledno izvor spasewa za sve hri{}ane. On mu je naredio u Ime Boga Svetoga da ubudu}e pazi i da se ~uva da ni{ta ne govori protiv neprestane molitve koja je toliko korisna du{i. Angeo mu je zabranio da ubudu}e prihvata protivnu misao, zahtevaju}i od wega da gleda na stvari onako kako mu je govorio sv. Grigorije. Posle toga je starac Jov, taj prostodu{ni ~ovek, odmah oti{ao u skit da vidi svetiteqa, pao je pred wegove noge i molio ga da mu oprosti za ono {to se bunio protiv wegovih re~i. On mu je tom prilikom otkrio {ta mu je javio angeo Gospodwi.

Iz ovoga je jasno da svi hri{}ani imaju zajedni~ku du`nost da se mole neprestano govore}i u sebi duhovnu molitvu: "Gospode Isuse Hriste Sine Bo`ji pomiluj me gre{noga" - i da priviknu svoj um i svoje srce da te re~i uvek i neprestano ponavqaju. Jer da je ta molitva toliko ugodna Bogu, dokaz je i to da je Gospod poslao angela nebeskog da nam otkrije wenu vrednost za nas.

POUKA OSMA

Kornilije, kapetan, "dava{e milostiwu mnogim qudima i moqa{e se neprestano". (Dela ap. 10,2)

O neprestanoj molitvi (nastavak). Ali, {ta obi~no ka`u qudi koji `ive u svetu: "Mi imamo toliko poslova i briga, pa kako onda da se molimo neprestano?" - Ja im odgovaram: Bog nam ni{ta nemogu}e nije zapovedio. On nam je naredio samo ono {to je u na{oj mo}i. Svaki ~ovek koji `eli malo da se pomu~i za svoje spasewe sposoban je i za neprestanu molitvu. Jer da je ta stvar nemogu}a, ona bi to bila za sve laike, i ne bi bilo toliko qudi u svetu koji su uspeli neprestano da se mole. Otac sv. Grigorija Palame, koji se zvao Konstantin - bio je jedan od mnogih primera za to. Zvali su ga ocem i u~iteqem cara Andronika 3. Paleologa, a `iveo je na wegovom dvoru. On je svakog dana imao ministarske obaveza na dvoru, ne govore}i o poslovima svoje bogate ku}e: jer on je imao mnoge posede, sluge, tako|e `enu i decu. I pored svega toga on se nikada nije odvajao od Boga, ~ije je svesveto Ime neprestano ponavqao u sebi. Toliko se predavao stalnoj duhovnoj molitvi, da je ~esto zaboravqao {ta su mu rekli car i dvorjani o poslovima carstva, i zato je moraoj ~e{}e da ih pita za iste stvari. Zato su mu ostali ministri, oneraspolo`eni wegovom zaboravno{}u, prebacivali: za{to je tako povr{an i samoga cara uznemirava svojim ponavqawem pitawa. Ali ga je car - znaju}i uzrok tome, branio govore}i: Konstantin, sre}an ~ovek, predan je svojim uzvi{enim mislima, a one ga ometaju da pokloni pa`wu prolaznim i sujetnim poslovima o kojima mu govorimo. Me|utim wegov um je vezan za ono {to je istinsko, za stvari neba! Zato on i zaboravqa zemaqske stvari, jer svu svoju pa`wu on je okrenuo na molitvu i ka Bogu.

Kao {to pi{e bla`eni Filotej patrijarh carigradski, Konstantin be{e ~ovek koga je car veoma voleo i bio po{tovan od cara i svih ministara carevih - kao i da je bio toliko voqen od Boga da mu je on dao mo} da ~ini ~uda. Sv. Filotej pi{e u svome op{irnom `itiju sv. Grigorija Palame, kako je wegov otac, Konstantin, jednoga dana plovio u barci, sa celom svojom porodicom, u pravcu Galate gde je hteo da poseti pustiwaka koji je tamo `iveo u molitvenom tihovawu, i da uzme od wega blagoslov. U toku plovidbe on je upitao svoje sluge da li su poneli neke poklone u hrani za pustiwaka. Oni mu reko{e da su u `urbi zaboravili i da ni{ta nisu poneli. Na to se ovaj bla`eni ~ovek o`alosti, ali ni{ta ne re~e. Samo je oti{ao na pramac barke, zaronio ruku u more, i u svojoj duhovnoj, tihoj molitvi zaiskao je od Boga, gospodara mora da mu da malo ribe. I ne potraja dugo, a on izvu~e ruku iz mora, dr`e}i veliku ribu koju baci na sred la|e, pred svoje sluge govore}i: "Bog je mislio umesto nas i snabdeo slugu svoga pustiwaka. On je, evo, poslao ne{to za jelo!" - vidite li kolikom slavom Hristos proslavqa svoje sluge koje su uvek sa Wim i neprestano prizivaju Wegovo sveto i slatko ime.

Zar nije i Evdokim, sveti i pravedni ~ovek isto tako `iveo u Carigradu. Nije li i on `iveo na carevom dvoru i bavio se dr`avnim poslovima. Nije li i on `iveo sa drugim ministrima usred briga i trzavica - pa ipak neprestana molitva nikada ga nije napu{tala (kao {to o tome svedo~i Simeon Metafrast u wegovom `ivotopisu).

Dakle mada su se neprestano nalazili u vrtlogu ovoga sveta, ova tri bla`ena ~oveka vodili su vi{e an|elski `ivot i zato im je Bog, nagraditeq podvi`nika darovao angelski kraj `ivota. I mnogi drugi bez broja na isti na~in su `iveli u ovome svetu potpuno se predavaju}i duhovnoj i spasonosnoj molitvi (kao {to se mo`e videti u wihovim `itijima).

Sv. Simeon Novi Bogoslov, prepodobni Nikita Stitat i mnogi drugi Oci nau~ili su molitvu Isusovu i zanimali su se wome u mona{kim obieqima koje su se nalazile u prestonici Isto~ne Imperije, u prostranom i mnogoqudnom Carigradu. Presveti patrijarh Fotije nau~io ju je u vreme kad je ve} bio u patrijar{kom ~inu, uprkos mnogobrojnim drugim poslovima, skop~anim s tim ~inom. Presveti patrijarh Kalist, nau~io ju je obavqaju}i poslu{awe kuvara u Lavri prepodobnog Atanasija Atonskog u Svetoj Gori. Prepodobni Dorotej i Dositej u~ili su je u op{te`i}u svetoga Serida u Gazi - prvi nose}i na sebi poslu{awe upravnika manastirske bolnice, a drugi - poslu`iteqa u woj. U aleksandrijskom op{te`i}u koje opisuje sveti Jovan Lestvi~nik, sva su se bratija ve`bala u umnoj molitvi. Sveti Simeon Jurodivi je kazivao svome poverqivom sabratu, |akonu Jovanu, da wegov um i usred najsilnijih sablazni prebiva u sveceloj ustremqenosti k Bogu, - i sablazni ostaju bez svog obi~nog dejstva. Du{a onih koji se udostoji{e da ih oseni blagodat stalno se uzdi`e iz sredine grehovnih i sujetnih pomisli i ose}awa pomo}u umne molitve kao kakve tajanstvene ruke, i uznosi se navi{e, a dejstvo greha i sveta ostaje bez sile i bez ploda.

POUKA DEVETA

"A kaza im pri~u da bi pokazao kako treba svagda da se mole i da ne malaksavaju." (Luka 18.1). "Bdite i molite se Bogu u svako doba, da budete kadri da izbegnete sve ovo {to }e se zbiti." (Lk.21.36)

O neprestanoj molitvi (produ`etak pouke). Stoga vas i ja zajedno sa bo`anskim Zlatoustom molim, ne budite lewi na molitvi; podra`avajte one o kojima smo vam govorili i {to je mogu}e vi{e - sledite im. Ako vam molitva u po~etku te{ko pada, budite sigurni i uvereni, kao da to dolazi od samoga Boga koji upravqa svemirom, da }e samo Ime Gospoda Isusa Hrista Sina Bo`jeg, neprestano prizivano, savladati sve na{e te{ko}e i da }emo, kad se priviknemo na to Ime, kad u wemu na|emo duhovnu sladost, iz iskustva znati da neprestano prizivawe Imena Hristovog nije ni nemogu}e ni te{ko, nego mogu}e i lako.

Zato nas i bo`anski apostol Pavle, koji je boqe od nas znao koliko je velika korist od molitve, bodri na neprestano molewe (1. Sol. 5,17,18; Ef. 6,18). Me|utim on nije hteo da nam zapovedi neku te{ku i nemogu}u stvar, koju ne bi smo mogli ispuniti, jer bi nas time on naveo da ne poslu{amo i prekr{imo wegovu zapovest, a time bi smo navukli na sebe osudu. No, ciq apostola Pavla kada je rekao da se molimo neprestano - bio je da se mi molimo svojim UMOM, {to mo`emo da ~inimo na svakom mestu kad svojim rukama radimo, dok uzimamo hranu ili pijemo - mi uvek mo`emo da se molimo svojim umom i nosimo u sebi duhovnu molitvu koja je ugodna Bogu. Ma gde bio ~ovek uvek je sa wim wegovo srce u kome on mo`e umom svojim, skupiv{i misli svoje da se zatvori i da se moli Bogu tajno, bilo da je on me|u qudima i da besedi sa mnogima. Spoqa{wi ~ovek mo`e da obavi sve svoje telesne potrebe, dok je unutarwi ~ovek srca za sve to vreme posve}en obo`avawu Boga, uvek zauzet duhovnom molitvom. To je upravo ono {to je zapovedio Bogo~ovek Isus kada je rekao u Sv. Jevan|equ: "A ti kad se moli| u|i u sobu svoju, i zatvoriv{i vrata svoja, moli Oca svoga koji vidi tajno". "Soba du{e" je telo. "Vrata" ~ovekovog bi}a su pet ~ula. Du{a ulazi u svoju sobu kada um prestaje da se bavi spoqnim stvarima ovoga sveta, i nalazi se u dubini srca. Pet ~ovekovih ~ula su zatvorena kada im mi ne damo da se vezuju za vidqive i opipqive stvari ovoga sveta. Dakle na{ um mo`e da se oslobodi od svake privezanosti za ovaj svet.

Tajnom duhovnom molitvom um se sjediwuje sa Bogom Ocem. Zato Hristos ka`e: "Otac tvoj koji vidi tajno nagradi}e tebe javno". Bog koji vidi tajnu srca, vidi u wemu duhovnu molitvu i zato ga nagra|uje velikim duhovnim darovima koji su javni. Jer ta molitva je prava molitva, savr{ena molitva, ona ispuwava du{u darovima Duha kao mirisom koji je utoliko ja~i ukoliko je boqe zatvoren u staklenici. Isto je tako i sa molitvom: [to je vi{e zatvaramo u svoje srce - to ona vi{e ispuwava srce bo`anskom blagoda}u.

POUKA DESETA

"A znaci onima koji veruju bi}e ovi: IMENOM MOJIM izgoni}e |avole"... (Marko 16,17).

Sveti Oci ka`u: "Udri vraga imenom Isusovim jer - sna`nije oru`je od ovoga ne postoji ni na nebu ni na zemqi". U prvim vekovima hri{}anstva postojao je poseban red sve{tenika koji su se zvali "egzorcisti", i wihov je zadatak bio da ~itaju molitve qudima uznemiravanim demonskim napastima. Dovodili su im i besomu~ne, |avolom opsednute qude, nad kojima su se ~itali "egzorcizmi" (molitve za izgnawe zlih duhova). Sam Spasiteq izgonio je demone iz opsednutih (Mat. 9, 32-33; 17,18) (Marko 1,34; 7,25-30; 16,9) (Luka 4,33-36; 4,41; 8,26-39; 13,32). Apostoli su, vla{}u i silom dobijenom od Hrista Gospoda, izgonili demonske sile iz qudi: "Vrativ{i se pak sedamdesetorica s radosti govore}i: Gospode! I |avoli nam se pokoravaju u tvoje ime" (Luka 10,17). Znamo iz istorije hri{}anske Crkve da je u prvim vekovima postojao ~in sve{tenika "egzorcista" ili "zakliwa~a". O izgowewu |avola pomo}u zakliwawa IMENOM Hristovim i silom toga Najsvetijeg Imena imamo svedo~anstva iz duboke starine. Tako sv. Justin Mu~enik i filosof (2. vek) ka`e u svojoj Prvoj apologiji: "Svaki demon, kad bude zaklet silom Isusova IMENA, biva pobe|en i pot~iwava se". Isto svedo~i i sv. Kirilo Jerusalimski. Evo jednog egzorcizma, u kome se hri{}anin brani Imenom Isusovim od isku{ewa: "Zli du{e! Zakliwem te Imenom Gospoda na{ega Isusa Hrista - odstupi od mene, sluge Bo`jeg"..(reci svoje ime)". - Sv. Nil Sinajski tvrdi da samo izgovarawe imena Hristovog: "Gospode Isuse Hriste Sine Bo`ji, pomiluj me gre{noga" - nateruje demone u bekstvo. Sve{tenoinok Dorotej, Rus, veliki u~iteq duhovnoga podviga pi{e: "Naro~ito je korisno glasno vr{iti molitvu Isusovu kad navali rasejanost, tuga, mrzovoqa i lewost. Glasna molitva Isusova malo po malo budi du{u iz te{kog moralnoga sna u koji je obi~no baca tuga i mrzovoqa. Jo{ je naro~ito korisno glasno vr{iti molitvu Isusovu u vreme silovite najezde pomisli i ma{tawa, telesne po`ude i gweva, kada od wihova uticaja plane i uskipti krv, nestane mira i ti{ine u srcu, a um se uskoleba, oslabi i, takore}i, preokrene se i sve`e usled mno`ine nepotrebnih pomisli i ma{tawa. Vazdu{ni knezovi zlobe, ~ije se prisustvo ne vidi telesnim o~ima, ali ga du{a prepoznaje po wihovom uticaju na wu, ~uv{i upravo u toku svog napada IME Gospoda Isusa, grozno za wih, dopa{}e u nedoumicu i zabunu, upla{i}e se i smesta }e odstupiti od du{e." ("Cvetnik" - sve{t. inoka Doroteja).

POUKA JEDANAESTA

"Koji pobedi... napisa}u na wemu IME Boga svojega" (Otkriv. 3,12). "I gleda}e lice Wegovo, i IME wegovo bi}e na ~elima wihovima". (Otkrivewe 22,4).

Bla`eni su oni koji se bave neprestanom molitvom Isusovom koja se sastoji iz prizivawa Spasiteqa: Gospode Isuse Hriste Sine Bo`ji, pomiluj me gre{noga. Tim duhovnim delawem oni savladavaju sva isku{ewa zlih demona, kao {to je David pobedio gordoga Golijata kako pi{e u 1. kwizi Samuilovoj (17,45): "A David re~e Filistejcu: ti ide{ na me s ma~em i s kopqem i sa {titom; a ja idem na te u IME Gospoda." Tom molitvom su mnogi ugasili razularene `eqe svoga tela kao {to su tri mladi}a ugasili plamen u pe}i vavilonskoj. Wome su oni ukrotili svoje strasti kao {to je Danilo umirio divqe lavove u jami. Tom molitvom su mnogi zadobili rosu Duha Svetoga u srcima svojim kao {to je prorok Ilija nizveo ki{u na goru Karmil.

To je upravo ta duhovna molitva koja se kao dim iz kadionice di`e do prestola Bo`jeg i koja je ~uvana u zlatnim ~a{ama iz kojih se izvija miris prema Gospodu - kao {to sv. Jovan Bogoslov pi{e u Otkrivewu: "Dvadeset i ~etiri staraca se pokloni{e Jagwetu, sa svojim guslama i zlatnim ~a{ama punim mirisa koje su molitve svetih."

POUKA DVANAESTA

"Hvali}u IME tvoje do vijeka i bez prestanka" (Ps. 145, 1,2). "Ime je Wegovo sveto i vaqa mu se klawati" (Ps.111,9).

Ova molitva, molitva Isusova je svetlost koja stalno prosvetqava du{u ~oveka i pali u wegovom srcu ogaw qubavi prema Gospodu. Ona je kao neko u`e koje stalno povezuje ~oveka sa Bogom. Molitva daje ~oveku dostup u neprestani razgovor sa Bogom. To je zaista ne{to ~udesno: ti kao molitvenik telom si sa qudima, a duhom si sa Bogom. Angeli nemaju fizi~ki glas, ali oni ne prestaju da slavoslove Boga umom svojim. To je wihov na~in duhovne molitve i oni tome poklawaju ceo svoj vek. Tako isto i svaki od nas kad "u|e u svoju sobu i zatvori za sobom vrata svoja", tj. kada nam um nije rasejan napoqu nego je unutar na{ega srca; kada su na{a ~ula zatvorena i odre{ena od svih stvari ovoga sveta; kada se dakle molimo neprestano - tada smo i mi sli~ni angelima i Otac na{ koji vidi tu skrivenu molitvu koju uznosimo Wemu u tajnosti srca svoga nagradi}e nas velikim duhovnim darovima. I {ta vi{e treba ~oveku nego da uvek bude sjediwen sa Bogom neprestano razgovaraju}i s Wime, a bez Wega ~ovek ne mo`e biti sre}an ni u ovom ni u budu}em veku. Zato ko god bude pro~itao ovo, neka se seti da treba da priziva Boga govore}i: "Gospode Isuse Hriste Sine Bo`ji, pomiluj me gre{noga." Priberi se u srcu i vr{i umnu molitvu Isusovu.

POUKA TRINAESTA

"Za to }e vam sam Gospod dati znak: eto devica }e zatrudweti i rodi}e sina, i nadjenu}e mu ime Emanuilo" (Is. 7,14). "I u IME Wegovo uzda}e se narodi" (Mat.12,21).

Jedna bogomoqka pri~a: "Bila sam lepa i mlada devojka. Moji roditeqi su me verili i uo~i ven~awa, pre no {to je mlado`ewa u{ao u ku}u, odjednom, kad je imao jo{ samo deset koraka do ku}e, pao je mrtav. Ovaj doga|aj me je toliko upla{io da sam odlu~ila da se ne udajem, ve} da idem po svetim mestima i molim se Bogu. Moji roditeqi su bili voqni da mi dadu novaca za put, ali nisam smela sama da po|em jer sam se bojala da me zbog moje mladosti nevaqali qudi ne napadnu. Jedna starica koja je ve} mnogo godina obilazila sveta mesta mi re~e da treba neprestano da ponavqam Isusovu molitvu i ubedi me da }e me ta molitva {tititi od opasnosti. Poverovala sam u ono {to mi je rekla i stvarno nikada mi se ni{ta r|avo nije dogodilo, pa ~ak ni u najzaba~enijim krajevima kroz koje sam putovala."

POUKA ^ETRNAESTA

"Jer gde su dvojica ili trojica sabrani u moje IME, onde sam ja me|u wima" (Mt. 18,20).

Se}am se kod sv. Vasilija Velikog, pitawe o tome: kako su apostoli mogli neprestano da se mole, re{ava se tako - oni su u svim svojim poslovima pomi{qali na Boga i `iveli su u neprestanoj odanosti Bogu. To raspolo`ewe duha bila je wihova neprestana molitva.

Ponekad sve vreme odre|eno za pravilo mo`e se provesti u ~itawu jednog psalma napamet, sastavqaju}i iz svakoga stiha svoju molitvu. - Jo{ ponekad sve vreme odre|eno za kelijno pravilo mo`e se provesti u molitvi Isusovoj sa metanisawem. Ili i onog drugog i ovog tre}eg pomalo uzeti. Bogu je srce potrebno i ~im ono pred wim pobo`no stoji to je dovoqno. Neprestana molitva u ovome se sastoji: uvek stajati pobo`no pred Bogom; a pravilo pri ovome je samo potpala ili metawe drva u pe}.

1. Od neprestane molitve podvi`nik dolazi u siroma{tvo duhovno koje Spaisteq naziva bla`enim (Mt.5,3). Jer, navikavaju}i se da svaki ~as moli za Bo`ju pomo} on postupno gubi pouzdawe u sebe, i ako u~ini ne{to dobro vidi u tome ne svoj uspeh, ve} milost Bo`ju o kojoj on neprestano moli Boga.

2. Neprestana molitva rukovodi podvi`nika ka zadobijawu `ive, opitne vere, zato {to onaj koji se neprestano moli po~iwe da ose}a prisustvo Bo`je. Ovo ose}awe, malo po malo mo`e da naraste i da se usili dotle da }e oko uma jasnije videti Boga u promislu Wegovom negoli telesno oko tvarne predmete ovoga sveta. Srce }e osetiti prisustvo Boga. Ugledav{i na taj na~in Boga i osetiv{i Wegovo prisustvo ne mo`e a da ne poveruje u Wega `ivom verom koja se javqa delima.

3. Neprestana molitva uni{tava lukavstvo nadom na Boga, odvikavaju}i um od raznovrsnih sawarija i pomisli, od sastavqawa zamisli odnosno sebe i bli`we.

4. Onaj koji se neprestano moli postepeno gubi naviku ka ma{tawu, rasejanosti, sujetnoj brizi i mnogom starawu; gubi utoliko vi{e ukoliko se ovo sve{teno delawe bude vi{e udubqivalo u du{u i u woj ukorewavalo. Naposletku ona mo`e dospeti u de~ije stawe koje zapoveda Jevan|ewe, da postane ludom radi Hrista, tj. da izgubi la`noimeni razum sveta i dobije od Boga razum duhovni.

5. Neprestanom molitvom uni{tava se radoznalost, uobra`ewe i podozrivost. Od ovoga svi qudi po~iwu da izgledaju dobri, a od takve srda~ne zaloge prema qudima javqa se qubav prema wima. O tome pi{e sv. Nikita Stitat u Dobrotoqubiju: "^ovek ceni prirodu qudi prema raspolo`ewu svoje du{e", tj. svako od nas misli o onom drugom prema onome {to je on sam". Malo daqe svetiteq ka`e: "Onaj koji je stekao molitvu i dostigao pravu hri{}ansku qubav, taj ne razlikuje qude, ne razlikuje gre{nike od pravednika i podjednako voli i jedne i druge i nikoga ne osu|uje, ba{ kao i sam Bog" "koji zapoveda svome suncu, te obasjava i zle i dobre, i daje da`d pravednima i nepravednima" (Mat. 5,45).

POUKA PETNAESTA

"Jer imena drugoga nema pod nebom, kojim bi se mi mogli spasiti". (D.ap.4,10-12) (Apostol Petar o imenu "Isusa Nazare}anina).

"Bez Boga ni preko praga". Tako ka`e na{ mudri srpski narod. Jo{ vi{e mora monah tako misliti i govoriti. Ono je pravi monah koji bez imena Bo`jeg ni jedan zalogaj ne me}e u svoja usta; niti le`e - niti ustaje, niti se obuva - niti se umiva, niti ide u crkvu - niti na wivu, niti koga sre}e - niti ispra}a. Ni{ta bez spomena imena Bo`jeg niti bez krsnog znaka vidqivog ili mislenog.

"Bez Boga ni preko praga!" Bez molitve niti {ta po~iwati niti svr{avati. Bez krsta - nikom ni{ta ne odgovarati, niti se s kim sastajati - niti rastajati, bez krsta. Ko se pre svakoga posla ili re~i obra}a molitvom Bogu da ga On urazumi, pomogne i blagoslovi, taj postupa kao da `ivi pod okom Bo`jim i pod wegovim rukovodstvom.