KRATKO @ITIJE PREPODOBNOG GRIGORIJA PALAME

Grigorije Palama je vodio poreklo iz jedne plemi}ke maloazijske porodice u sastavu Vizantije. Wegov otac, Konstantin, koji je pripadao vi{em slu`beni~kom sloju Carstva, bio je veoma pobo`an i pred smrt se zakalu|erio. Sinovi su vaspitavani na dvoru i stekli su lepo obrazovawe. Ali sva tri brata su se povukla u manastir, isto su u~inile - i obe sestre - interesantan primer povla~ewa ~itave jedne porodice, koja nije izgledala ni u ~emu zapostavqena. Grigorije je jo{ kao dete dolazio u dodir sa svetogorskim monasima i misti~ki raspolo`enim pustiwacima. Godine 1318. u svojoj 21. godini oti{ao je na Svetu Goru. Me|utim, wegova asketska revnost time nije bila zadovoqena. Nekoliko godina kasnije, pod uticajem svoga u~iteqa Grigorija Vizantinca on je sebi sagradio keliju u malom seocetu kod Verije i `iveo je tamo strogo isposni~kim `ivotom oko 5 godina, okru`en svega desetinom pustiwaka. Tek 1331. godine vratio se u Svetu Goru i posvetio se kontemplativnom `ivotu u isihiji (}utawu, ti{ini, molitvenom tihovawu ili bezmoloviju). Ali kad se razbuktao spor oko Varlaamovih latinomisle}ih optu`bi, wegov mir je bio naru{en, Tada su se monasi obratili Grigoriju Palami mole}i ga da uzme u odbranu wihovu stvar. Izme|u Varlaama i Palame otpo~ela je ogor~ena polemika. Grigorije je bio primoran da, zbog crkvenih poslova stanuje u Solunu, ali je u svom stanu preuredio jednu sobicu u zaba~enom delu zgrade i pretvorio je u keliju, isihastiju. Tu je provodio no}i na molitvi, pojawu psalama i sastavqawu kwiga. Posle smrti progla{en je za svetiteqa pravoslavne Crkve. Sv. Grigorije Palama je bio isihasta i ve}i deo `ivota proveo je u apsolutnom }utawu. Osobito za vreme svoga boravka u keliji u Veriji (1326-31), kao i za vreme svoga `ivqewa u isposnici sv. Save (iznad Velike Lavre), boravio je 5 dana u toku sedmice sam u svojoj keliji; izlazio je samo subotom i nedeqom, kada bi si{ao u manastir Lavru na Bogosu`ewa: sveno}no bdenije do jutra i u produ`etku, na Liturgiju, da bi se video sa bratijom i pri~estio. On je smatrao spisateqsko delo kao posao koji ometa molitvu nesavr{enih, jer stvara brigu i rasejanost. On ka`e: "Mnogi od vrhunskih otaca isihasta nisu hteli uop{te ni{ta da pi{u, iako su bili u stawu da izlo`e vrlo korisne stvari". "Ako se desi da onaj koji se bavi pisawem spada u duhovno naprednije i u one koji su zbog du{evnog zdravqa zadobili qubav Bo`ju, takav iako pi{e, qubav Bo`ja ipak dejstvuje u wemu, premda ne neposredno i ~isto. Ako li je onaj koji pi{e jedan o onih koji su podlo`ni mnogim du{evnim strastima i bolestima, i koji bi trebalo da neprestano vapiju Bogu: izle~i me, sagre{ih Ti! - onda je nerazumno da se takovi predaju pisawu pre nego {to se iscele, da napu{taju molitvu i da se dobrovoqno bave bilo ~im drugim". "Onima koji `ele da se potpuno predaju molitvenoj samo}i, ne samo {to im je neugodno razgovarawe i op{tewe sa mno{tvom qudi nego i sa onima koji `ive na isti na~in kao i oni. To biva zato {to se time prekida stalni i omiqeni razgovor sa Bogom, a sabranost uma, kojom se odlikuje unutarwi i istinski monah, razbija na dva dela a ponekad i na vi{e delova. Zato kad su upitali starca Arsenija Egipatskog: za{to izbegava{ qude? - odgovorio je: "Stoga {to mi je nemogu}e da budem istovremeno i sa Bogom i sa qudima". Neki opet drugi Otac, govore}i o ovome iz li~nog iskustva, ka`e da ne samo op{tewe, nego i sami susret sa ~ovekom u stawu je da poremeti ~vrstinu umnog mira i spokojstva onih koji molitveno tihuju (sv. Isak Sirin). Ako se stvar jo{ bri`qivije ispita, to i samo se}awe na pribli`avawe, i{~ekivawe ne~ijeg dolaska i na susret sa wim, dovoqno je da uznemiri umni deo du{e." Potsetimo se jednog svetiteqa na 9 vekova pre Grigorija Palame. To je bio sv. Varsonufije Veliki, palestinki monah iz 5. veka koji u~i: "]utawe je iznad raspravqawa i o Bogu". Palama si|e jednom prilikom, za praznik, u Lavru, i dok je bogoslu`ewe teklo, neki od monaha razgovarahu me|u sobom, {to wemu ne bi pravo. No umesto da ih osudi on se pogruzi molitveno u sebe po obi~aju, i kroz um svoj u Boga. Najednom obasja ga nebeska svetlost i svojim zracima prosveti mu o~i i du{e i tela. Pri tom vide ekonoma Lavre Makarija u ~udnoj arhijerejskoj ode`di. To se zaista docnije i zbilo: Makarije bi izabran prvo za igumana manastira a potom za Solunskog mitropolita gde se i upokoji. Sv. Grigorije Palama je bio ne samo veliki molitvenik nego i veliki "propovednik bo`anske blagodati" (kako se naziva u pesmama kanona na jutrewu 2. nedeqe Velikog posta), u~iteq umne molitve i braniteq pravoslavnog bogoslovqa u 14.veku.