PREPODOBNI NIKODIM SVETOGORAC: KAKO ]E[ KORISTITI MOLITVU KAO ORU@JE U MISAONOJ BORBI

[ta je misaona borba? To je podvi`ni~ko delawe, borba misaona unutra u samome ~oveku. Otkako je ~ovek pao u prvo-rodni greh, i otkako se po svojoj voqi pot~inio sili greha, |avo stalno ima slobodan pristup k wemu. Ali Bog je iskupio ~oveka. Iskupqenome ~oveku ostavio je slobodu da se povinuje ili Bogu ili |avolu, a da bi se ta sloboda ispoqila bez ikakve prinude, dopu{teno je |avolu da prilazi ~oveku, bilo kroz pomisli, bilo kroz telesne strasti. Demoni neprekidno deluju na tokove i zbivawa na{eg du{evnog `ivota. Oni raspaquju strasti u ~oveku i sugeriraju mu grehovne misli i ma{tawa. Vojuju}i za svoju slobodu, podvi`nik Hristov vodi veoma te{ku borbu sa pomislima, {to onaj ko ovo nije i sam iskusio, ne mo`e ni da zamisli: mislima protiv misli. Jedan starac je rekao: "Mislim o dobru da ne bih mislio o zlu". Kako sa~uvati svoj um da misli samo o dobru? Kao pomo} i pobuda slu`i ~itawe duhovnih kwiga, molitava, samoukoravawe i razmi{qawe o vrlini i grehu. Me|utim, najboqe sretstvo je molitva Isusova: "Gospode Isuse Hriste...". Ona je bi~ za demone, po re~ima sv. Jovana Lestvi~nika: "Molitvom Isusovom bi~uj neprijateqe". Ona je strela odapeta protiv vraga. Kao {to ni jedna buba niti druga `ivotiwa ne prilazi uzavrelom kotlu, nego kad se kotao ohladi onda slobodno prilazi - tako i molitva Isusova stalno zagrevana u umu i srcu ~uva hri{}anina od napasti vra`je. A kad ovaj zaboravi na molitvu onda se u wemu pa`wa i ose}aji hlade, i ku{a~ slobodno prilazi ~oveku prqaju}i wegov um ne~istim sawarijama.

Posle jednog du`eg nastojawa da opi{e karakteristike prave molitve, prep. Nikodim najzad daje jednu malu pouku o upotrebi molitve u nevidqivoj borbi i ka`e:

"Mo`da ti se u~inilo ~udnim da kada je re~ o nevidqivoj borbi i da, kad `eli{ da zna{ kakvu pomo} u toj borbi pru`a molitva - slu{a{ samo o tome kako }e{ dovesti molitvu do toga da bude prava! Ne ~udi se tome i znaj da }e molitva samo u tom slu~aju postati pobedonosno oru`je ako bude prava, tj. ako se ukoreni u srce i po~ne u wemu neprekidno dejstvovati. Od tog momenta ona postaje kao oklop du{e koji {titi da do we dopru strele zlog duha, strasni napadi tela i sablazni sveta. Samim svojim prisustvom u srcu molitva prekra}uje borbu. Zato se i savetuje: po`uri da ti za srce prione molitva i da ona u wemu bude neprekidno. A to zna~i isto {to i re}i: postupaj tako i bi}e{ pobednik i bez borbe.

Tako stvarno i biva, ali dok molitva do|e do te snage zli dusi ti ne}e dati mira, i ne}e pro}i ni minute bez borbe ili bez bojazni da }e borba nai}i. Da li je i tu od pomo}i molitva? Nesumwivo. I to vi{e nego ma koje drugo sretstvo. Samo ako je molitva usrdna ona je u stawu da prizove Bo`ju pomo} i da odbije neprijateqe.

Molitvi pripada mesto u samom po~etku odbijawa neprijateqskih napada. Evo kojim redom te~e ta borba:

- Kada ~ovekova pa`wa, kao budan stra`ar primeti da dolazi neprijateq i wegove se strele osete (tj. ili se pojavi ne~ista misao ili se uop{te strast u ~oveku pokrene) - onda onaj koji revnuje za svoje spasewe odmah biva svestan da je to delo zlog duha, i napre`e sve svoje snage i bespo{tedno ga odbija od srca ne dopu{taju}i mu da u wega u|e. Ali istovremeno uznosi molitvu Gospodu za pomo}. Pomo} dolazi, neprijateqi se povla~e, borba se sti{ava.

Sv. Jovan Kolov to ovako obja{wava: "Ja sam sli~an ~oveku koji sedi pod velikim drvetom i vidi da mu se pribli`ava mno{tvo zverova i zmija. Kako ne mo`e sam da se brani od wih, on se brzo pewe na drvo i tako se spasava od wih. Isto tako i ja - sedim u svojoj keliji i vidim da zle misli ustaju na me. Kako nemam snage da se borim s wima ja pribegavam molitvom Bogu i prizivam Ga u pomo}. Tako se spasavam od neprijateqa".

Sv. Isihije, u svojoj Besedi o trezvenosti ( opreznosti ) i molitvi, ka`e slede}e: "Potrebno je oprezno i budnim okom uma da gleda{ na srce i da pazi{ ko ulazi. Kad vidi{ da dolazi neprijateq odmah ga odbijaj od srca i istovremeno zavapi Hristu Gospodu; i tada }e{ imati prilike da oseti{ Bo`ju za{titu."

Na jednom drugom mestu svetiteq veli: "Zato svaki put kad navaquju ne~iste misli, ubacimo me|u wih prizivawe u pomo} na{ega Gospoda Isusa Hrista - i vide}emo kako }e po~eti da se razvejavaju kao dim, kao {to smo imali prilike da do`ivimo".

Daqe svetiteq u istoj Besedi ka`e: "Borbu s mislima moramo voditi slede}im redom: - pre svega potrebna je pa`wa (nipsis). Zatim, kad primetimo da je do{la ne~ista pomisao (logismos) moramo je odmah odbaciti od srca s gnevom (timos) i kletvom ne dopu{taju}i joj da prodre u srce. Istovremeno moramo prizvati (epiklesis) Gospoda Hrista u pomo} da se to demonsko ma{tawe smesta razveje (meteorizesthai) da ne bi um po{ao za wime kao dete zaneseno ve{tim ma|ioni~arem".

I opet: "^ovekov otpor obi~no zaustavqa daqi napad gre{ne misli - a prizivawe imena Isusa Hrista izgoni je iz srca. ^im samo prodre u srce slika nekog ~ulnog predmeta: ~oveka koji nas je uvredio, `enske lepote ili srebra i zlata - odmah osudite sebe {to ste uneli u srce zlopam}ewe, pohotu; srebroqubqe i drugo. Ako je um naviknut da se ~uva od prevare zlog duha i ako je sposoban da uvidi wegove zamke (wegovo prisustvo) - neka se odmah odupre unutra{wim naporom sopstvene voqe i neka prizove Gospoda u pomo}. Ako tako postupi ra`arene strele demona se odbijaju i ne dopu{ta se strasnom ma{tawu da za sobom odvu~e misli, niti da se srce sa wime sagla{ava, jer iza toga neminovno proizlaze r|ava dela kao no} posle dana".

I jo{ mnogo }e{ sli~nih mesta na}i kod sv. Isihija te ti predla`em da ~e{}e ~ita{ wegovu besedu o trezvenosti i molitvi.