NIKODIM SVETOGORAC:

MOLITVA I BOGOMISLIJE - DVA ZANIMAWA UMA ONOGA KO @ELI NEPRESTANO DA SE MOLI

Molitva i bogomislije su dva srodna zanimawa uma onoga ko `eli sa~uvati svoj um i srce ~istim od mislenog greha. Ipak postoje i krupne razlike. Molitva je obra}awe uma i srca ~ovekovog Bogu, pri ~emu on stupa u neposredni i li~ni odnos, kontakt, dodir sa Wim preko blagodati. Bogomislije je logi~ko, misaono razmi{qawe o stvarima vere: o sv. Trojici; o vaplo}ewu drugog Lica sv. Trojice - Sina Bo`jeg; o zemaqskom `ivotu Isusa Hrista kao Bogo~oveka; o wegovoj dobrovoqnoj patwi, smrti, pogrebewu, vaskrsewu i vaznesewu radi proslavqawa i uzdignu}a na{e pale, qudske prirode, sve do sedewa i stajawa sa desne strane Boga Oca na nebesima; zatim o silasku Duha Svetog (tre}eg Lica sv. Trojice) na apostole na dan osnivawa Crkve Hristove; zatim razmi{qawe o bogopodra`avaju}im vrlinama i podvizima svetiteqa; o Drugom dolasku Hristovom, o Posledwem sudu, o paklu i o raju; o angelima i o demonima; o primerima iz Sv. Pisma i o delima Bo`jim u vidqivoj prirodi.

Iz ovoga se vidi da je molitva po svome karakteru izvesno su`avawe misaone aktivnosti, dok je bogomislije {irewe misaonog vidokruga. Molitva Isusova je primer najradikalnijeg su`ewa svesti u koncentraciji. Ona je iskqu~ewe svake druge misli osim jedne jedine proste ideje o apsolutnom Bogu. Isusova molitva je - hristocentri~na: to je neprestano kru`ewe misli oko imena i li~nosti Isusa Hrista. Svest se na wega su`ava u koncentraciji ne dopu{taju}i lutawe misli.

Iz ovoga sledi da je moliti se te`e nego baviti se bogomislijem. Jer molitva, naro~ito Isusova, zahteva veliki napor ka samoudubqewu, ka unutarwoj koncentraciji. A bogomislije je lak{e zato {to se tu misao slobodno kre}e po logi~koj oblasti velike {irine. Zbog toga ne}e biti pogre{no ako molitvu okarakteri{emo kao napor, a bogomislije kao misaoni odmor.

U molitvenoj praksi Isusove molitve koristi se bogomislije kao misaoni predah. To je sasvim prirodno: um ogrehovqenog ~oveka (uop{te) te{ko se miri sa sabrano{}u i mirovawem, usled slabosti umne sile. Za um nenaviknutog ~oveka, koncentracija i sabirawe pretstavqaju prave okove. On bi najradije da slobodno luta po vasionom svetu, od predmeta do predmeta po predelima la`i. Dajmo mu onda materijala za razmi{qawe. A taj materijal je bogomislije, razmi{qawe o Bogu i o bo`anskom. Prepodobni Nikodim predla`e da se molitva i meditacija smewuju naizmeni~no: moli se dokle mo`e{, a kad se misao umori dopusti joj neka se slobodno kre}e po oblasti duhovnih, korisnih razmi{qawa. Kada se tvoja misao na taj na~in odmori, opet je su`avaj u okvir molitve. Najzad, evo i same pouke prep. Nikodima Svetogorca:

"Se}awe na materijalne predmete mnogo dosa|uje onima koji `ele da uvek budu s Bogom, jer odvla~i pa`wu uma od Boga i navodi je da misli na sujetne i ~esto gre{ne stvari i time kvari unutra{we dobro raspolo`ewe. Od toga stradamo ne samo na javi nego i za vreme sna. Kako je se}awe ~esto nesvesno i mehani~ko, a duhovni `ivot je ~ista sloboda, to se samo po sebi razume da se to dvoje ne sla`e. Zato }u ti u tome pogledu dati nekoliko saveta.

Skoro ni jedna du{evna ni telesna strast ne mo`e do}i do uma drugim putem nego putem se}awa na ~ulne stvari, zato se trudi da ~uva{ svoj um od toga.

A to mo`e{ posti}i jedino dr`awem uma u srcu, u unutra{wem ~oveku i navikom da on stalno prebiva unutra i moli: "Gospode Isuse Hriste Sine Bo`ji, pomiluj me gre{noga", ili da tamo razmi{wa o sebi i Bogu i da u Wemu nalazi mir. Jer kao {to zmija kad treba da zbaci staru ko{uqicu provla~i se kroz kakav tesan prolaz, tako se i um provla~i kroz tesnac srca i kroz srda~nu molitvu, svla~e}i ode}u se}awa na materijalne predmete i postaje ~ist, svet i pogodan za sjediwewe sa Bogom, za sli~nost sa Bogom, do koje se tim putem i dolazi.

Kao {to voda, ukoliko se vi{e skupqa na uzanim prolazima utoliko ja~e nadire i silnije se ustremquje navi{e, tako i um, ukoliko se ve}ma usretsre|uje utoliko postaje produhovqeniji i sna`niji. Usretsre|en um se ustremquje navi{e te je nedosti`niji za strasti, za zanos pomisli i za sve slike ne samo ~ulnih nego i misaonih predmeta.

Kao {to sun~ani zraci kada se pomo}u naro~itog stakla privuku na jednu ta~ku daju oslepquju}i blesak i toplotu koja sagoreva - tako i um sabran u srcu biva svetao i plamen, razgoni materijalnu i strasnu tamu i sagoreva i odstrawuje iz du{e nepotrebne slike se}awa.

Takav je prvi glavni na~in kako treba upravqati se}awem, i ti ga se mora{ dr`ati. Wime }e{ ne samo ispraviti tu du{evnu mo}, nego }e{ izgladiti i sve tragove ranije primqenih utisaka i slika koje uzbu|uju i hrane strasti. No ukoliko je taj trud stvarniji i plodonosniji utoliko je te`i - a ukoliko je te`i, utoliko ima mawe qudi koji se wime koriste, da ne ka`em - utoliko je mawe onih koji veruju u wegovu mo}. Osobito ih je malo me|u mudracima i u~iteqima ne samo svetovnim nego i duhovnim. Ne `ele}i da poveruju nauci Svetoga Duha, i tolikih svetih Otaca koji u dragocenoj kwizi "Dobrotoqubije" to preporu~uju, ostaju bez plodova Duha, kojih se udostojavaju mnogi prosti i ~ak i nepismeni. Jer po Spasiteqevoj re~i, Bog je ovo sakrio od premudrih i razumnih i otkrio prostima (Luka 10,21). Oni koji ne veruju u mo} te umne delatnosti i ne koriste se wome, ne mogu razumeti koliko je ona blagotvorna, po Prorokovoj re~i: "Ako ne verujete, ne}ete se odr`ati" (Isaija 7,9).

Kada oseti{ da se um zamorio i nije u mogu}nosti vi{e da prebiva u umnosrda~noj molitvi, tada upotrebqavaj drugi na~in. Dozvoli mu da razmi{qa o bo`anskim i duhovnim stvarima kako onim iz Sv. Pisma, tako i onim koje pru`a Bo`ja tvar. Ta duhovna razmi{qawa ne}e privezati um za ono {to je spoqa{we, nego }e zadovoqiti wegovu `e| za slobodnim kretawem po oblasti koja mu odgovara i stvarati u wemu raspolo`ewe da se brzo vrati u unutra{wost srca i zajednicu s Bogom (kroz molitvu). Zato sv. Maksim i govori da "jednostrana delatnost uma ne mo`e u~initi um bestrasnim, nego on mora da se odaje raznim duhovnim zanimawima".

Ipak i u razmi{qawu, ~itawu, pojawu Psalama i u drugim zanimawima uma treba odr`ati meru. Ako u toku dana uvidimo da smo ve}i deo vremena proveli u razmi{qawu ili pou~nim razgovorima nego li u ~istoj srda~noj unutra{woj molitvi, treba ovo shvatiti kao neumerenost ili kao sebi~nu duhovnu pro`drqivost. Ovo je naro~ito va`no za po~etnike kod kojih vreme posve}eno molitvi treba da je daleko ve}e od vremena upotrebqenog za druga pobo`na zanimawa. Ovo ti govorim zato da se ne bi zanimao samo tim mislima - jer molitva je ve}a od bogomislija". (Kroz molitvu um postaje ~ist, a ~istota uma, do koje se dolazi molitvom, - najvi{e je stawe qudskog uma. Sva druga stawa uma, do kojih se dolazi apstraktnom spekulacijom, racionalizacijom, diskurzivnim razmi{qawem, imaginacijom, uobraziqom ili ma{tom - ni`a su stawa qudskog uma, po nekad ~ak i gre{na.) "Zato upotrebqavaj duhovna razmi{qawa samo onda dok se tvoj um, zamoren u teskobi srca, odmara. A kad odahne, vrati ga opet u srce i pazi da bude ~ist (bez ma{tawa i slika) nego neka prebiva u se}awu na Boga. Jer kao {to sve `ivotiwe koje imaju {koqku i oklop nalaze mir samo u svojoj {koqci, u koju se zatvaraju kao u ku}icu, tako se um prirodno nigde tako ne umiruje kao u dvornici srca, u unutra{wem ~oveku, kuda se povla~i kao u tvr|avu i odakle s uspehom vodi borbu s gre{nim pomislima, zlim dusima i strastima koje se tamo unutra kriju, iako ve}ina qudi to i ne zna.

A vi{e svega bdi nad sobom i ne dozvoqavaj sebi da se se}a{ onoga {to si video, ~uo, osetio, okusio i dodirnuo, osobito ako je u tome bilo ne~eg gre{nog i nepotrebnog. U tome se i sastoji glavna borba i ona je te`a od borbe sa ~ulima. Svaki od onih koji se bore zna to iz iskustva. Treba se truditi da se ne podlegne ne~em sabla`wivom preko ~ula, ali ako se ve} podleglo, vrlo je te{ko zadr`avati se}awe. Nije te{ko videti ili ne videti neko lice i ne pogledati ga ili pogledati sa stra{}u. Tu nije potrebna velika borba. Ali kada vidi{ i kad pogleda{ strasno, vi{e nije lako, i potrebna je velika borba i ne mali podvig da bi se iz se}awa izgnala slika tog lica. Zli duh se tada mo`e igrati tvojom du{om kao lopticom, prebacuju}i tvoju pa`wu sa jednog se}awa na drugo, proizvode}i odgovaraju}e `eqe i strasti i dr`e}i te u strasnom nastrojewu. Zato ti i ka`em: Bdi i vi{e svega pazi na svoje se}awe."

Misleni haos je stawe palih duhova (demona). Na{ um, me|utim, treba da je sabran, jedinstven, pa`qiv. Samo u jedinstven um mo`e da se useli jedinstveni Bog. Usretsre|ewe je povla~ewe uma iz spoqnog sveta, okrenutost uma ka unutarwim dubinama, wegova sabranost u srcu. Hristos je rekao: "ne rasejavajte se" (mi meteorizesthe - u gr~kom originalu) (v. Luka 12,29) (U Karaxi}evom prevodu stoji: "ne uznemirujte se").