Protojerej Sergij ^etverikov

U^EWE STARCA VASILIJA O ISUSOVOJ MOLITVI KOJA SE UMOM U SRCU OBAVQA

"Od ~istog i stalnog se}awa na Isusa biva sladost u srcu i od Wega proizlazi neiskazano prosvetlewe." Sv. Marko Mitropolit Efeski

... U~ewe o Isusovoj molitvi shimonaha Vasilija - u~iteqa i druga Starca Paisija Veli~kovskog u predgovoru na kwige Svetog Grigorija Sinaita, Bla`enog Filoteja Sinaitskog i Bla`enog Isihija Jerusalimskog.

Svoj predgovor na kwigu Svetog Grigorija, starac Vasilije po~iwe ukazivawem na nepravilnost shvatawa onih koji misle da umno delawe prili~i samo i jedino savr{enima, onima koji su dostigli bestrastije i svetlost. Razmi{qaju}i tako, oni ograni~avaju svoju molitvu jedino na spoqa{we vr{ewe, na pevawe psalama, tropara i kanona shvataju}i da je takvo spoqa{we molewe, koje su nam Sveti Oci odredili samo privremeno, u slu~aju nemo}i i mladala~ke naivnosti na{ega uma, s tim, da bi mi postepeno usavr{avaju}i se, ulazili na stepen umnog delawa i da niukom slu~aju ne bi ostajali samo pri spoqa{woj molitvi. Po re~ima Svetoga Grigorija, jedino je deci svojstveno, da obavqaju}i ustima spoqa{wu molitvu misle, kako oni ~ine ne{to veliko, i te{e}i se koli~inom pro~itanoga, da vaspitavaju u sebi unutra{weg fariseja. Po re~ima Svetoga Simeona Novog Bogoslova, onaj koji se ograni~ava na spoqa{we vr{ewe molitve, ne mo`e dosti}i unutarwi mir niti napredovati u vrlini, jer je on sli~an onome koji u no}noj tami vodi borbu sa svojim neprijateqima, dobija rane od wih, ali ne vidi jasno ko su oni, otkuda su do{li, kako se i zbog ~ega oni bore s wim? Po re~ima Svetoga Isaka Sirijanca i prepodobnog Nila Sorskog ako bi neko hteo bez umne molitve, jedino spoqa{wom molitvom i spoqa{wim ~ulima da odbije demonski prilog (predlog) i da se suprotstavi bilo kojoj strasti ili lukavoj pomisli, taj bi ubrzo mnogo puta bio pobe|en: jer besovi, odolevaju}i mu u borbi i ponovo mu se dobrovoqno pokoravaju}i kao da su pobe|eni, rugaju se nad wim i oraspolo`uju ga za gordost i samopouzdawe, objavquju}i ga kao u~iteqa i pastira ovaca. Iz re~enoga mo`e se videti snaga i mera kako umne molitve, tako i spoqa{weg na~ina molewa. Ne treba misliti da Sveti Oci, kao zadr`avaju}i nas od neumerenog spoqa{weg molewa i upu}uju}i na umnu molitvu, omalova`avaju time spoqa{wu molitvu. Nikako - jer sve sve{tenoradwe Crkve ustanovqene su u woj Svetim Duhom i sve one odra`avaju u sebi tajnu ovaplo}ewa Boga Slova. I nema u crkvenim obredima ni~ega ~ove~anskog nego je sve delo Bo`ije blagodati, koja se ne pove}ava na{im dostojanstvom niti se umawuje na{im gresima. Mi ovde ne govorimo o ustavu (tipiku) Svete Crkve, nego o posebnom pravilu i `ivqewu monaha, tj. o umnoj molitvi kao takvom delawu, koje usr|em i pravednim srcem (a ne samo re~ima koje se ustima i jezikom proiznose bez pa`we) obi~no privla~e blagodat Svetoga Duha i tim umnim delawem se mo`e razumno baviti ne samo onaj koji je savr{en nego i svaki po~etnik i strastan, ~uvaju}i srce. Zbog toga Sveti Grigorije Sinait, rasudiv{i blagoda}u Svetoga Duha koji `ivi u wemu i rasmotriv{i do tan~ina `itija i spise, duhovne podvige svih svetih, vi{e od svih zapoveda da se sva briga posveti umnoj molitvi.

Isto tako i Sveti Simeon Solunski zapoveda i savetuje i arhijerjima i sve{tenicima, i monasima, i svetovwacima, u svako vreme i na svaki ~as izlivati ovu sve{tenu molitvu i tako re}i disati wom, jer nema ja~ega oru`ja ni na zemqi, ni na nebu, - govori on zajedno sa svetim apostolom, - kao {to je ime Isusa Hrista. Znaj i ovo, dobri trudbeni~e ovog svetog dela, da su ne samo u pustiwi ili u usamqenom ot{elni{tvu postojali u~iteqi i mnogobrojni vr{ioci te skrivene sve{tenoradwe, no i u velikim lavrama pa ~ak i u gradovima. Na primer, najsvetiji patrijarh Fotije carigradski izveden je na patrijara{tvo iz senatorskog zvawa, ali iako nije bio monah, on je jo{ na svom visokom polo`aju bio vi~an umnom delawu i napredovao u wemu do takvog stepena, da je po re~ima Svetoga Simeona Solunskog wegovo lice sijalo blagoda}u Svetoga Duha kao u drugoga Mojseja. Po re~ima istoga Svetoga Simeona, Patrijarh Fotije napisao je i zapa`en kwigu o umnom delawu. On govori da su Sveti Jovan Zlatousti i Sveti Ignatije i Kalist kao Carigradski patrijarsi napisali svoje kwige o tom unutarwem delawu.

***

Dakle, ako ti ne prihvata{ umnu molitvu misle}i da se wome mo`e baviti samo pustino`iteq, tebe pobija patrijarh Kalist koji se obu~io umnom delawu, obavqaju}i kuvarsku slu`bu u Velikoj Lavri Atonskoj, i patrijarh Fotije koji se ve} kao patrijarh obu~io ve{tini starawa o srcu. Ako si len za bavqewe umnim trezvewem, pozivaju}i se na poslu{awa, ti onda naro~ito zaslu`uje{ prekor, jer, po re~ima Svetoga Grigorija Sinaita, ni pustiwa, ni usamqenost nisu toliko korisni pri ovom poslu, kao razumno poslu{awe. Ako ka`e{ da nema{ u~iteqa koji bi te nau~io tome delawu, Sam Gospod ti zapoveda da se u~i{ iz Svetoga pisma govore}i: "Ispitajte pisma, i u wima }ete na}i `ivot ve~ni." Ako si zbuwen, ne nalaze}i tiho mesto, tebe opovrgava Sveti Petar Damaskin koji govori: "Po~etak Spasewa ~oveka sastoji se u tome da on ostavi svoje `eqe i shvatawa i da ispuwava Bo`iju voqu, i onda se u celom svetu ne}e na}i takva stvar ili mesto koje bi moglo zasmetati spasewu". Ako te dovode u zabunu re~i Svetoga Grigorija Sinaita koji mnogo govori o prelesti (samoobmani) koja nastaje prilikom ovoga zanimawa, onda }e te isti sveti otac ispraviti govore}i: "Prizivaju}i Boga mi ne treba ni da se bojimo, ni da sumwamo. Jer, ako su neki i skrenuli povrediv{i se umom, znaj da su oni to pretrpeli od samovoqe i visokoumqa. Ako neko u pokornosti sa raspitivawem i smirenoumqem tra`i Boga, on nikada ne}e pretrpeti povredu ~uvan blagoda}u Hristovom. Jer onome koji pravedno i neporo~no `ivi i izbegava samouga|awe i visokoumqe, po re~ima Svetih Otaca, ceo puk demona ne mo`e da nanese zlo, makar ovaj na wega podigao bezbrojna isku{ewa. Samo oni koji samopouzdano i samovoqno postupaju padaju u prelest (samoobmanu). Oni pak koji se spoti~u o kamen Svetoga pisma, iz bojazni od prelesti klone se umnoga delawa, preokre}u belo u crno i crno u belo. Jer, ne zbog zabrane umnoga delawa u~e nas Sveti Oci o uzrocima koji vode u prelesti, nego da bi nas unapred sa~uvali od prelesti. Zbog toga i Sveti Grigorije Sinait, zapovedaju}i onima koji se obu~avaju u molitvi da se ne boje i ne kolebaju, ukazuje im i na uzroke prelesti: samovoqu i visokoumqe. @ele}i (nam) da ne pretrpimo {tetu od ovih poroka, Sveti Oci zapovedaju izu~avawe Svetoga pisma i rukovo|ewe wime po re~ima Petra Damaskina, brat brata imaju}i za dobrog saveznika. Ako se ti iz bogobojazni i po prostoti srca boji{ da pristupi{ umnom delawu, i ja sam gotov na strah zajedno sa tobom upla{enim. No, ne treba se, prema poslovici, bojati praznih pri~a: "Boje se vuka - pa ne idu u {umu". I Boga se treba bojati, no ne be`ati od Wega i ne odricati Ga se.

Kao ne mala prepreka bavqewu umnom molitvom, kod nekih javqa se wihova telesna nemo}. Ne budu}i kadri da podnesu napore i post kakav su nosili sveti, oni misle da im je bez toga nemogu}e zapo~eti umno delawe. Ispravqaju}i wihovu pogre{ku, Sveti Vasilije Veliki u~i: "Uzdr`awe se odre|uje svakome po wegovoj telesnoj snazi". I ja mislim da nije bezopasno razbiti snagu tela prekomernim uzdr`awem i u~itini ga neaktivnim i nesposobnim za dobra dela. Kada bi za nas bilo dobro da budemo raslabqeni telom i da le`imo kao mrtvi jedva di{u}i, Bog bi nas onda takvima i stvorio. A po{to nas On nije stvorio takvima, onda gre{e oni koji prekrasno Bo`je delo ne ~uvaju onakvim kakvo je ono sazdano. Podvi`nik je du`an da vodi brigu samo o jednom: da se u wegovoj du{i nije skrilo zlo lenosti, da nije oslabilo trezvewe i usrdno obra}awe misli ka Bogu, da se nije u wemu pomra~ilo duhovno osve}ewe i prosve}ewe du{e koje proizlazi iz Wega. Jer, ako ovo pomenuto dobro uzraste u wemu onda ne}e biti vremena da se u wemu zadr`avaju telesne strasti kada je wegova du{a zauzeta nebeskim, niti }e telu preostati vremena za bu|ewe strasti. Pri takvom nastrojewu du{e, onaj koji uzima hranu ni po ~emu se ne razlikuje od onoga koji je ne uzima. I on je ne samo ispunio post nego i potpuno nejedewe, i ima pohvalu za svoju naro~itu brigu o telu: jer umeren `ivot ne izaziva raspaqivawe pohote. Saglasno tome govori i Sveti Isak: "Ako ponudi{ slabo telo vi{e no {to ono ima snage, dvosturoko smu}uje{ du{u." I Sveti Jovan Lestvi~nik govori: "Video sam tu neprijateqicu (utrobu) umirenom, i kako daje umu bodrost." I na drugome mestu: "Video sam je usahlu od posta kako budi pohotu, da se mi ne bi uzdali u sebe, nego u Boga @ivoga." Tome u~i i doga|aj koji spomiwe prepodobni Nikon: "Jo{ u na{e vreme na{ao se u pustiwi jedan starac, koji trideset godina nije video nijednog ~oveka, hleba nije jeo, hranio se jedino korewem, i priznao je, da se on za sve te godine borio protiv demona bluda. I oci su zakqu~ili, da ni gordost, ni hrana nisu bili uzrok te borbe sa bludom, nego {to starac nije bio nau~en umnom trezvewu i suprotstavqawu prilozima |avola. Zbog toga i ka`e Sveti Maksim Ispovednik: "Daj telu prema wegovoj snazi i sav tvoj podvig obrati na umno delawe." A Sveti Diadoh: "Post ima pohvalu sam po sebi, a ne po Bogu: wegov ciq je da privodi celomudriju one koji `ele." I stoga ne prili~i podvi`nicima blago~estija da o wemu visoko misle nego u veri Bo`joj da ~ekaju ishod na{ega stawa. U bilo kojoj umetnosti majstori ne sude o rezultatu dela prema instrumentu, nego ~ekaju da se okon~a posao i po tome sude o umetnosti. Zakqu~uju}i na taj na~in o hrani, ne treba polagati svu svoj nadu samo na post, nego umereno i po svojoj snazi poste}i treba da stremi{ ka umnom delawu. Na taj na~in ti mo`e{ i gordost da izbegne{, i da se ne gnu{a{ dobre Bo`ije tvorevine, daju}i Bogu hvalu za sve.

Umna molitva je mo}no oru`ije kojim podvi`nik pobe|uje svoje nevidive neprijateqe. Me|u Svetim ocima, jedni od wih daju pravila monahuju}ima da zajedno sa ispuwavawem zapovesti Hristovih vr{e u produ`etku pravilo pevawa psalama, kanona i tropara. Drugi oci, izu~iv{i najtananije delawe duhovnog razuma nalaze da je za po~etnike nedovoqna samo telesna obuka, i, u~e}i ih istovremeno sa izspuwavawem zapovesti Hristovih i umerenom pevawu i ~itawu, ustanovquju mesto dugog psalmopevawa i kanona, vr{ewe umne molitve, dodaju}i k tome, da ako Duh Sveti nai|e u srda~noj molitvi, tada, ne oklevaju}i, treba ostaviti spoqa{we pravilo, jer ~oveka tada ispuwava unutarwa molitva. Tre}i opet koji imaju i veliko iskustvo i poznavaju}i `ivote i dela svetih, a naro~ito kao prosve}eni dejstvom i premudro{}u Svetoga Duha, ustanovquju za po~etnike potpunu (a ne delimi~nu) obuku u vr{ewu umne molitve, dele}i je na dva stupwa - delativni i sozercativni. Ti oci zahtevaju da se potpuno obrati pa`wa umnom delawu, posve}uju}i pevawu malo vremena, i to samo u ~asovima uninija, jer su, po wihovim re~ima, slu`be u crkvi i pojawa dati svim hri{}anima, a ne onima koji `ele da tihuju. Uostalom, i putem dugog psalmopjenija i ~itawa kanona i tropara mogu}e je do}i do uspeha, premda vrlo sporo i sa velikim te{ko}ama. Drugim putem pak prijatnije je i lak{e, a tre}im najbr`e, i to sa rado{}u i ~estim posetama Svetog Duha koji utvr|uje i uspokojava srce, pogotovo pri usrdnom starawu i dobrim `eqama. U srazmeri koliko se sveta umna molitva stapa sa dr`awem zapovesti Bo`jih ona izgoni besove i strasti, dok u suproton, strasti }e savladati onoga ko ne mari za zapovesti i ne brine se o umnoj molitvi, nego samo za pojawe. Na prestupawe zapovesti Gospodwih svi jednako gledaju, ali qudi tome razli~ito pristupaju i tuma~e; na primer, neko uzme sebi za pravilo da ne prestupa zapovesti, da se ne odaje strastima, ali mu se desi da pod odre|enom okolno{}u ili u smirenosti uma, ili spletkama |avola nekog o`alosti, ili osudi, ili se razquti, ili ga nadvlada sujeta, ili se prepire i pravda, ili praznoslovi, ili sla`e, ili se prejede, ili se napije ili ru`no pomisli, ili ne{to sli~no uradi. Ose}aju}i se krivim pred Bogom, on }e tada po~eti da kori sebe i sa pokajawem, umnom molitvom od srca da pada pred Bogom, da mu Bog oprosti i da mu pomogne da vi{e ne pada u takva sagre{ewa. I tako, on postavqa u molitvi po~etak ~uvawu zapovesti i pa`wi svoga srca od zlih priloga, boje}i se i drhte}i da zbog wih ne izgubi carstvo nebesko. Drugi pak `ivi prosto, ne vode}i ra~una o tome da li pada ili stoji, misle}i da u dana{we vreme nema qudi koji ~uvaju zapovesti i koji se boje da ih prestupe, i da svako voqno ili nevoqno gre{i pred Bogom i postaje kriv za ove ili one male grehe i strasti; i mada `eli da ih se oslobodi, smatra tu stvar nemogu}om. Misle}i da je odgovoran ako u~ini prequbu ili blud, ubistvo i kra|u, trovawe i sli~ne smrtne grehe, no ako se uzdr`ava od wih, on smatra sebe ispravnim. Na takvoga se odnose re~i otaca: boqi su koji padaju i ustaju, negoli koji stoje i ne kaju se. S pravom se ~udimo kako su oba ta ~oveka, kriva za potpuno iste grehe, razli~iti pred Bogom, a mislim i pred duhovnim qudima. Jedan uop{te ne zna za padove i ustajawa, makar wime i vladale strasti; a drugi pada i ustaje, biva pobe|en i pobe|uje, podvizava se i trudi, ne}e na zlo da odgovori zlom, ali se ne uzdr`ava usled navike nastoji da ne ka`e zlo, pati kada ga uvrede, pa jednako kori sege {to pati i kaje se zbog toga ili ako ne pati zbog nanesene mu uvrede, sigurno se i ne raduje. Svi koji se nalaze u takvom polo`aju protive se strasti, ne `ele da joj se pokore, pate i bore se. Oci su pak rekli, da je svaka stvar koju du{a ne `eli - privremena.

@elim jo{ da ka`em o onima koji iskorewuju strasti. Postoje takvi koji se raduju kad ih vre|aju, ali zbog toga {to se nadaju da }e dobiti nagradu. Oni iskorewuju strasti, ali ne sa razumom. Drugi se raduje kad ga uvrede, smatraju}i da je trebalo da ga uvrede jer je sam dao povoda za to. Takav razumno iskorewuje strasti. A postoji i takav, koji ne samo da se raduje {to su ga uvredili i smatra samoga sebe krivim, nego jo{ i pati zbog uzrujanosti onoga koji ga je uvredio. Da nam Bog da takvo stawe du{e! Radi jasnijeg upoznavawa i ovog i onog na~ina `ivqewa, recimo i ovako: prvi, pot~iniv{i se zakonu, vr{i samo svoje pojawe, drugi prisiqava sebe na umno delawe imaju}i uvek sa sobom ime Isusa Hrista da bi iskorenio neprijateqe i strasti. Prvi se raduje samo ako dovr{i pojawe. Drugi pak blagodari Bogu ako se na|e u ti{ini tvore}i molitvu neuznemiravan zlim pomislima. Prvi je `eqan koli~ine, drugi - kakvote. Kod onoga koji se `uri da ispuni meru otpevanog, ubrzo se stvara radosna samoumi{qenost o sebi, i dr`e}i do wega, ako ne pazi na sebe, on hrani i neguje u sebi unutarweg fariseja. Kod onoga koji razmi{qa kakva mu je molitva ra|a se poznawe svoje nemo}i i pomo}i Bo`ije. Mole}i se, i, boqe re}i, prizivaju}i Gospoda Isusa protiv demonskih priloga, strasti i zlih pomisli on vidi wihovu pogibao od stra{nog imena Hristovog i shvata Bo`iju silu i pomo}. Sa druge strane, savladani i uznemireni zlim pomislima upoznaje svoju nemo}, jer ne mo`e da se suprotstavi demonu iskqu~ivo svojim snagama. I u tome se sastoji celokupno wegovo pravilo i sav `ivot. I mada vrag mo`e i u wemu da podstakne radosno mi{qewe o sebi i farisejske misli, ipak }e se u toga podvi`nika sretati spremnost da priziva Hrista na svaku zlu pomisao i na taj na~in vrag ne}e posti}i uspeh u svojim |avolskim spletkama. Ali, re}i }e neko, mo`e i prvi da priziva Hrista protiv vra`ijih priloga. Da, mogu}e je, ali svako zna iz iskustva da u sada{we vreme oni koji vr{e spoqa{we pravilo nemaju obi~aj da se obu~avaju u molitvi protiv zlih pomisli. Takvi naro~ito ne}e da prime re~ izgovorenu ili napisanu o unutarwoj pa`wi, u kojoj se sastoji nauka molitve protiv zlih pomisli, i ne samo da tu nauku ne primaju nego se jo{ i protive, i navode}i svoje u~iteqe tvrde, da Sveti Oci nisu propisali po~etnicima umno delawe, nego samo pojawe psalama, tropare i kanone koji se ~itaju samo ustima i jezikom. I mada je to {to oni govore i u~e nepravilno, ipak ih svi slu{aju, jer takav na~in molewa ne zahteva obu~avawe ili odricawe od svetske pohote, nego svako, samo ako mu se prohte, mo`e tako da se moli, bio to monah ili mirjanin. A skriveno sve{tenodelawe uma u srcu, ta slavna bogougodna umetnost nad umetnostima, po{to zahteva ne samo odricawe od sveta sa svim wegovim pohotama nego i mnogo pouke, i ve`be ona ne nalazi me|u monasima mnogo pristalica. Pri svemu tome, treba se ograditi od isku{ewa na desno i na levo, tj. od o~ajawa i od samouverenosti. Prime}uju}i da kod onih koji se obu~avaju umnom delawu bivaju slu~ajno a nenamerno nevoqni padovi oni se nazivaju svakodnevnim gresima, ne treba zbog toga zapadati u sumwu, jer po meri svakoga bivaju i uspesi i padovi. Sa druge strane, slu{aju}i o velikoj milosti Bo`joj prema nama gre{nima, ne smemo biti samouvereni, ni bez straha i bez velikog smirewa, no po meri ispuwewa zapovesti pristupajmo ovoj umnoj sve{tenoradwi. Znaju}i da i samouverenost i o~ajawe na{aptava |avo, treba hitno pobe}i i od jednog i od drugog.

I na takav na~in, uz mnoga izu~avawa Svetoga pisma, i koriste}i se savetom iskusnih, smireno se obu~avajmo u ovom delawu. Sveti Oci koji u~e da se vr{ewem zapovesti Hristovih pobe|uju strasti i ~isti srce od zlih pomisli, ukazuju podvi`nicima da treba da imaju dva najsna`nija oru`ja, - strah Bo`ji i se}awe na svudaprisutnost Bo`iju, - kao {to je re~eno: "Strahom Gospodwim svako se uklawa od zla", i: "unapred vidim Gospoda kraj moje krivice, da je ne po~inim"; pored toga, savetuje se uvek se}awe na smrt i pakao i jo{, ~itawe Svetih spisa. Sve to dobro je za dobre i bogobojazne mu`eve; kod neosetqivih pak i okamewenih, kad bi se i sami pakao ili sami Bog pojavili, ne bi im se ni tada pojavio strah. Pored toga i sami um kod po~etnika monaha brzo otupquje za se}awe na takve stvari i be`i od wih kao p~ela od dima. No mada je pomenuto se}awe na smrt i dobro i korisno u vreme borbe, pored toga najduhovniji i najiskusniji oci dobro su ukazali na jo{ jedno vje}e i neuporedivo dobro, kadro da pomogne ~ak i sasvim slabima.

Prvo sredstvo mo`e se uporediti sa tim kad svojim rukama i svojom sopstvenom snagom mequ `rvwevima, a drugo - kad mequ mlinom pomo}u vode i drugih sredstava. Kao {to voda sama okre}e to~kove i kamen, tako i preslatko ime Isusa, zajedno sa se}awem na Boga koji svecelo `ivi u Isusu, pokre}e um na molitvu, o ~emu veliki u bogoslovqu Isihije govori: "Du{a koja ~ini dobro i koja se nasla|uje Isusom, s rado{}u i qubavqu i ispovedawem uznosi hvalu darodavcu dobra, blagodare}i i prizivaju}i Ga u vesequ;" i na drugome mestu: "Kao {to je nemogu}e provoditi ovaj `ivot bez hrane i pi}a, tako je nemogu}e bez umnoga hrawewa du{e dosti}i bilo {ta duhovno i ugodno Bogu, niti osloboditi svoj um od greha, ~ak i kad bi neko primorao sebe da ne gre{i od straha od muka." I jo{: "Pomisli - iznikle u na{im srcima, ako ih ne `elimo, i ako im se sna`no suprotstavqamo, mo`e rasterati molitva Isusova, proizno{ena iz dubine srca." Prvo od gore opisanoh sredstava bez umnog delawa, ~ak i ako se postigne napredak, ipak ne uklawa sporost i te{ko}e. Drugim sredstvom pak delateq se brzo i lako pribli`ava Bogu. Po{to je tamo i molitva i pouka spoqa{wa, i ispuwavawe zapovesti, ovde je pak i jedno i drugo, i spoqa{we i unutra{we hrawewe. Kada novi monah, odrekav{i se sveta i ~iwewa velikih i smrtnih grehova, polo`i pred Bogom zavet da }e se uzdr`avati ne samo od malih grehova, svakodnevnih i oprostivih, nego i od dejstava samih strasti i zlih pomisli, i u{av{i svojim umom u srce, po~ne pri svakom isku{ewu i na svaku zlu pomisao da priziva Gospoda Isusa, ili ako po svojoj nemo}i popusti pred prilogom (naletom) vraga i naru{i zapovest Gospodwu, no opet pripadne Gospodu sa srda~nom molitvom kaju}i se osudi sebe, i u takvom stawu ostane do svoje kon~ine, padaju}i i ustaju}i, pobe|ivan i pobe|uju}i, dawu i no}u mole}i izbavqewe od svoga supranika, zar nema za wega nade na spasewe? Jer, kako pokazuje iskostvo, nije ni najve}im mu`evima mogu}e da se sasvim ograde od svakodnevnih grehova (koji nisu smrtni), a ~iji su izvori: re~i, misli, neznawe, zaborav, nevoqa, sloboda, slu~aj, i koji se po re~ima Svetog Kasijana mole za svakodnevnu blagodat Hristovu. Ako neko u malodu{nosti ka`e da Sveti Kasijan pod onima koji se o~i{}uju blagoda}u Hristovom od svakodnevnih grehova podrazumeva samo svete a ne po~etnike i strasne, dopustimo i takvo mi{qewe, onda uzmi u obzir rasu|ivawe i re{avawe tih stvari u svetim spisima, po kojima se svaki po~etnik i strasan ~ovek osu|uje tim svakodnevnim gresima, ali ponovo mo`e da dobije opro{taj blagoda}u Hristovom kao i svi sveti stalnim pokajawem i ispovedawem Bogu. Jer, kako ka`e Sveti Dorotej, postoji onaj koji slu`i strastima i onaj koji se suprotstavqa strastima. Sluga strasti kada ~uje jednu re~, gubi mir, ili govori pet re~i ili deset u odgovoru na jednu, i quti se i zbuwuje, pa i docnije kad se smiri od uzbu|ewa ne prestaje da misli zlo o onome koji mu je rekao onu re~, i `alosti se {to mu nije kazao vi{e no {to mu je rekao, i sa jo{ vi{e zla smi{qa re~i da mu ih ka`e, i neprekidno govori: za{to mu nisam tako rekao? - kaza}u mu jo{ to i to, - i sve vreme se quti. To je jedino raspolo`ewe kad se zlo stawe javqa kao uobi~ajeno. Drugi, kad ~uje re~ teko|e gubi mir i tako|e odgovara s pet i deset re~i, i `ali {to nije rekao jo{ tri uvredqivije re~i i tuguje i se}a se zla, ali ne pro|e mnogo dana i on se umiri; jedan nedequ dana ostaje u istom raspolo`ewu, drugi se za dan smiri, a tre}i vre|a, quti se, zbuwuje se, i najednom se smiri. Eto koliko ima razli~nih nastojawa, i sva ova podle`u sudu dok stoje na snazi. Po tome se mo`e suditi i o svim ostalim slu~ajevima, za{to se strasni ne mo`e o~istiti blagoda}u Hristovom od svakodnevnih grehova koji izgledaju mali.

Razmotrimo sad, kada se ovakvi gresi opra{taju po~etnicima i strasnima? O tome govori Sveti Dorotej: de{ava se da neko, ~uv{i re~, bude tu`an u sebi, ali ne zato {to je do`ivo neprijatnost, no, zato {to je nije pretrpeo. To je ~ovek koji se suprotstavqa strastima. Drugi se bori i mu~i i biva pobe|en stra{}u. Drugi ne `eli da na zlo odgovori zlom ali se zadovoqava navikom. Drugi se trudi da ne ka`e ni{ta zlo, ali tuguje {to je osetio gor~inu i prebacuje sebi zbog toga {to tuguje, i na taj na~in kaje se. Drugi opet ne tuguje zbog nanetog bola ali se i ne raduje. Svi oni suprotstavqaju se strastima: oni ne `ele da slu`e strastima i pate, i podvizavaju se. Takvi, premda su strasni, blagoda}u Hristovom mogu da dobiju opro{taj svakodnevnih grehova koje nisu u~inili namerno nego protiv svoje voqe, a za koje je Gospod zapovedio Petru da pra{ta po sedamdeset i sedam puta u jednom danu. Isto to govori i Sveti Anastasije Sinait: "Mi tako rasu|ujemo i mislimo o onima koji primaju Svetu Tajnu Tela i Krvi Gospodwe, da ako oni imaju neke male i oprostive grehe kao {to su: gre{e jezikom, sluhom, okom ili ta{tinom, ili `alo{}u, ili razdra`ivo{}u, ili ~im drugim sli~nim, ali osu|uju sebe i ispovedaju svoj greh Bogu, i na takav na~in primaju Svetu Tajnu, takvo primawe biva im na o~i{}ewe wihovih grehova. Kao {to nam je u po~etku bilo re~eno o ve{tom preodolevawu (savladavawu -prim.prev), strasti umnom molitvom i dr`awem zapovesti poka`imo sada jasnije i sami tok bitke uma sa strastima. Nai|e li na nas demonski napad nekom stra{}u ili zlom pomi{qu, militvenik priziva protiv wih Hrista, i |avo gine sa svojom ponudom (prilog). Ako zbog nemo}i padne mi{qu ili re~ju, ili srdito{}u, ili `eqom tela, on moli Hrista ispovedaju}i mu se i kaju}i se. Ako ga obuzme uninije i `alost ste`u}i mu um i srce, on se hvata se}awa na smrt i pakla i sveprisutnosti Bo`ije i, mu~e}i se mnogo uz wihovu pomo}, priziva Hrista. Zatim, kad stekne mir posle borbe, ponovo moli Hrista da mu bude milostiv za grehe voqne i nevoqne. I jednom re~ju, u ~asu borbe ili mira pribegava on Hristu, i Hristos mu postaje sve i u svemu, kako u dobrim tako i u zlim prilikama. I ne raduje se mi{qewem o sebi, makar i ostvarivao ne{to mole}i se i uga|aju}i Bogu. Jer drugi je smisao spoqne molitve, a drugi ove unutarwe: onaj koji ispuwava meru pevawa, nada se da }e time ugoditi Bogu; ostavqaju}i ga, pak, osu|uje sebe. A onaj, budu}i prekorevan save{}u zbog greha usvakom trenutku i trpe}i napade demonskih priloga (predloga), stalno vapije ka Hristu, imaju}i u svom umu re~i: "ako se i uspne{ uz svu lestvicu savr{enstva, moli se za opro{taj grehova." I opet: "radije }u re}i pet re~i umom svojim, nego li deset hiqada jezikom", i na taj na~in }e se bez ikakve sumwe ispuniti ono o suprotstavqawu strastima, o ~emu je Sveti Dorotej govorio.

Ako neko ka`e, opet, da je mogu}e i bez umnoga delawa o~istiti sebe od strasti blagoda}u Hristovom kroz pokajawe, wemu }emo ovako odgovoriti: postavi na jednu stranu zapovesti Hristove a na drugu neprestanu molitvu: i oprosti nam dugove na{e. ^vrsto mi obe}aj da ne}e{ naru{iti ni jednu zapovest, tj. ne}e{ biti pohotqiv, ne}e{ se gneviti, osu|ivati, klevetati, ne}e{ lagati, praznosloviti, vole}e{ neprijateqe, dobor~ini}e{ onima koji te mrze, moli}e{ se za one koji te vre|aju, kloni}e{ se slastoqubqa, srebroqubqa i bludnih pomilsi, `alosti, sujete, omalova`avawa (prezira), jednom re~ju, svih grehova i zlih pomisli. I s takvom odlu~no{}u pristupi ve`bi u umnom delawu i pa`qivo prati koliko }e{ puta na dan, uprkos svojoj odlu~nosti ipak naru{iti zapovesti Bo`je i kakvim }e{ gresima, strastima i zlim pomislima biti rawen. Pozavidi onoj udovici koja je molila sudiju dan i no}, i po~ni da vapije{ ka Hristu u svakom ~asu za svaku zapovest koju prekr{i{, i za svaku strast, za svaku zlu pomisao koja te nadvlada. Dodaj k tome dobrog savetnika - svete kwige, i po{to provede{ tako dosta vremena do|i i nau~i me {ta si video u svojoj du{i. Te{ko da ne}e{ i sam priznati da je tu nemugu}e pobediti samo spoqnom molitvom nego jedino unutarwim delawem. Jer }e ono nau~iti svoga revniteqa svim svojim tajnama i uveri}e du{u wegovu da, ostavqaju}i mnoge psalmopjenije, kanone i tropare, i obra}aju}i svu brigu na umnu molitvu, on ne samo da ne}e izgubiti od svog pravila nego }e ga jo{ i umno`iti. Kao {to je sila i namera starozavetnog Zakona bila da sve privede Hristu makar se time na izgled umawivao sami Zakon, tako i dugo pevawe upu}uje delateqa na umnu molitvu. Jer i samo iskustvo }e ga nau~iti da, mole}i se, primeti neku pregradu izme|u wega i Boga, neki bronzani zid, po proroku, koji ne dozvoqava umu da jasno gleda ka Bogu u molitvi, ili da obrati pa`wu srcu, u kom su zakqu~ane sve du{evne mo}i i izvor pomisli kako dobrih tako i zlih.

Umno delawe nesumwivo potrebuje straha i trepeta, skru{enosti i smirewa, i mnoga izu~avawa Svetoga pisma i savetovawa sa jednodu{nom bra}om, ali nikako ne bekstva i odricawa, a tako|e ne ni drskosti ni samovoqe. Drski i samouverni te`i ka tome {to je iznad wegova dostojanstva i stawa, s gordo{}u hita molitvi sa vi|ewem. Zahva}en sujetnom ma{tom da se uspne na visoki stepen, proniknut satanskom a ne istinskom ~e`wom, takav se lako hvata u demonsku zamku. I ~emu te`wa za visokim dometom u umnoj i sve{tenoj molitvi, koga se, po Svetom Isaku, udostoji jedan od desetine hiqada? Dovoqno je, sasvim dovoqno za nas, strasne i nemo}ne, da osetimo makar trag umnog tihovawa, tj. delatnu umnu molitvu kojom se izgone iz srca demonski prilozi i zle pomisli, u ~emu se i sastoji i delo po~etnih i strasnih monaha kroz koje je mogu}e posti}i, ako Bog to ho}e, i molitvu sa vi|ewem ili duhovnu. I ne treba da padamo duhom zbog toga {to se malo wih udostoji vi|ewa na molitvi, jer Bog nije nepravedan. Samo da se ne lewimo idu}i putem koji vodi ovoj sve{tenoj molitvi; tj., delatnom umnom molitvom suprotstavi}emo se prilozima i zlim pomislima. Idu}i ovim putem svetih udostoji}emo se i udela wihovog, makar to i ne bilo ovde na zemqi, kako govori Sveti Isak i mnogi drugi sveti.

Umnu molitvu prate razna ose}awa u telu, me|u kojima je va`no razlikovati pravilna od nepravilnih, blagodatna od prirodnih i od onih koja dolaze od prelesti. Treba da se u`asavamo, govori starac Vasilije, kad neki znaju}i Sveto pismo ne proni~u u wega. A drugi, i ne znaju}i i ne ~itaju}i iskusne, oslawaju}i se na sopstveni razum, usu|uju se da pristupaju pa`wi umnoj i pri tom govore da se pa`wa i molitva nu`no obavqaju u predelu po`ude: to je, ka`u oni, oblast utrobe i srca. Tako nastaje prva i svojevoqna prelest: ne samo da molitvu i pa`wu ne treba okretati u tu oblast, nego tu toplotu koja se u ~asu molitve javqa iz oblasti pohote u srce niukom slu~aju ne treba primati.

Po re~ima svetoga Grigorija Sinaita, potreban je mali napor da bi sebe jasno razumeo i u ~istoti sa~uvao od onoga {to je protivno blagodati, jer |avo ima obi~aj da po~etnicima pokazuje svoju obmanu pod vidom istine, predstavqaju}i im zlo kao ne{to duhovno, pokazuju}i im u molitvi jedno umesto drugog po svojoj voqi, umesto toplote on raspiruje svoj `ar i umesto veseqa izaziva besmislenu radost i ~ulnu sladost. Uostalom, delatequ umne molitve korisno je da zna i to da se vatra ili toplota ponekad sama sobom i prirodnim putem pewe od slabine ka srcu, ako je ne prate bludne pomisli. I ovo, po re~ima svjatej{ega patrijarha Kalista, ne dolazi od prelesti nego od prirode. Ali ako neko bude smatrao tu toplotu za blagodatnu, to }e ve} nesumwivo biti prelest. Zato onaj ko se podvizava ne treba da zadr`ava svoju pa`wu na woj, nego da je odvrati. Nekad |avo, sjediniv{i svoju vatru sa na{om pohotom uvla~i um u bludne pomisli. I to je nesumwivo prelest. A ako se pak telo svo razgori, a um ostane ~ist i bestrasan, i nekako oja~an i pogru`en udubinu srca, po~iwu}i i zavr{avaju}i molitvu u srcu, a to je nesumwivo od blagodati a ne od prelesti.

Na drugome mestu starac Vasilije govorio slede}e o telesnim opa`ajima prilikom umne molitve: Najpre, po re~ima svjatej{aga patrijarha Kalista, dolazi toplota od bubrega, kao da ih opasuje, i ona nam se ~ini kao da je prelest, ali nije tako: ta toplota nije od prelesti, nego je prirodna i posledica je molitvenog podviga. Ako pak neko smatra da je ta toplota blagodatna a ne prirodna, to je onda nesumwiva prelest. No, kakva god bila ta toplota, podvi`nik ne treba da je prima no da je odbaci. Dolazi i druga toplota, - od srca, i ako pri tome um padne u bludne pomisli to je nesumwiva prelest; a ako se telo svo od srca razgoreva, a um ostaje ~ist i bestrasan i nekako oja~an u unutarwoj dubini srca, to je nesumwivo od blagodati a ne od prelesti. Znaju}i sve to, neophodno je od samoga po~etka navikavati svoj um da u ~asovima molitve stoji pri vrhu srca i gleda u wegovu dubinu, a ne na polovini sa strane, i na kraju pri dnu. Tako treba ~initi zbog toga {to kad um stoji pri vrhu srca i u wemu vr{i molitvu, tada on kao car sede}i na visini, slobodno nadgleda zle pomisli kako igraju dole i razbija ih o kamen imena Hristovog kao drugu vavilonsku decu. Pri tome, budu}i znatno udaqen od slabine, lako mo`e da izbegne ogaw pohote koji je postao svojstven na{oj prirodi kroz Adamov prestup. A ako neko na molitvi sabira pa`wu na polivini srca, tada ili zbog nedostatka sr~ane toplote ili kao posledica oslabqenosti uma i gubqewa pa`we od ~este molitve, ili pod uticajem borbe podstaknute od vra`je strane, um sam po sebi sklizne prema slabini, i protiv voqe se pome{a sa toplotom pohote. Neki zbog svoje krajwe nerazumnosti, ili boqe re}i zbog neznawa po~iwu da vr{e molitvu dole pri kraju srca pored slabine i tako doti~u}i umom ~as srce ~as slabinu, sami na se privla~e prelest, kao bajalac zmiju. A drugi stradaju}i u potpunom nerazumqu, ni ne znaju gde je mesto srca i misli da se ono nalazi me|u crevima i usu|uju se tamo da tvore umom molitvu - na wihovu nesre}u!

U nastavku treba da razlu~imo toplotu u molitvi koja je prirodni dar, izliven u srce, kao blagouhano miro kroz sveto kr{tewe, i onu koja nam je do{la praroditeqskim prestupom i koju |avo podi`e. Prva po~iwe da se {iri samo sa molitvom u srcu, i u srcu se zavr{ava molitvom, daju}i du{i spokojstvo i duhovne plodove. Druga po~iwe od bubrega i u wima okon~ava molitvu ~ine}i du{u surovom, hladnom i zbuwenom. Tre}a, koja niknuv{i me{awem sa plamenom pohote raspaquje organe i srce bludnim sladostra{}em, pleni um skrivenim pomislima i vodi ka obuzetosti telom. ^ovek koji je pa`qiv sve }e to ubrzo primetiti i raspoznati: vreme, iskustvo i ose}aj sve }e mu se u~initi jasnim. Sveto pismo govori: "Gospode, nisi li dobro seme sejao? Otkuda onda kukoq?" Nemogu}e je zlu da se ne prikrade dobru; tako se prelest prepli}e i sa svetim umnim delawem kao puzavica sa drvetom. Prelest ni~e od sujete i samovoqe, a lek za wu jeste smirewe, razmi{qawe o kwigama i duhovni savet, ali ne i prestanak obu~avawa umnom delawu. Jer po re~ima svetoga Grigorija Sinaita, ne treba da se pla{imo niti da sumwamo kada prizivamo Boga. Jer ako su neki i skrenuli s puta povrediv{i um, znaj da su oni to pretrpeli zbog samovoqe i visokoumqa. Uzrok visokoumqu je s jedne strane nepromi{qen i prekomerni post, kada onaj ko posti misli da je dostigao vrlinu, a ne posti radi celomudrenosti; sa druge strane, osamqeni `ivot. Otklawaju}i prvi uzrok, sveti Dorotej ka`e: "Bezmolovnik uvek mora da se dr`i carskoga puta, jer }e neumerenost u svemu lako povu}i sa sobom sujetu za kojom sledi prelest." Uni{tavaju}i drugu on govori: "Samo silnima i savr{enima prili~i da se sami bore sa besovima i na wih vade ma~ koji je re~ Bo`ja."

Sam na~in i delovawe prelesti u prvom slu~aju sastoji se: u u~e{}u demona u pohoti unutarwih organa; i u drugom slu~aju: u utvarama i ma{tawu uma. Opomiwu}i na prvo, sveti otac govori: makar vrag preobratio prirodno kretawe organa kao u duhovno, umesto duhovne toplote on }e probuditi svoj ogaw, i mesto veseqa done}e besmislenu radost naturaju}i svoju prelest kao dejstvo blagodati, ali }e vreme, iskustvo i ose}aj razobli~iti wegovu obmanu. Ukazuju}i na drugu opasnost, sveti otac ovako u~i: a ti kada bezmolstvuje{ (tihuje{) niukom slu~aju ne prihvataj ako ne{to vidi{ ~ulima ili umom unutar ili izvan sebe: bio to lik Hristov ili angele ili an|ela, ili svetoga ili svetlost, ili ogaw, ii ostalo. Ovde }e se ponovo javiti osporavateq i okrivi}e za prelest umno delawe. Jer on misli da se prelest ne mo`e prilepiti uz spoqno pojawe. Me|utim, neka se zna da u svemu: bilo pevawu, bilo molitvi, prelest ima podjednako mesto u neiskustvu delateqa, kao {to govori sveti Jovan Lestvi~nik: "ispitajmo i posmatrimo i izmerimo, kakva nam sladost prilikom pevawa dolazi od demona bluda i kakva od blagodati i sile koja `ivi u nama." I na drugom mestu: "poju}i i mole}i se, ~uvaj se od nadolaze}e sladosti, da se ona ne poka`e kao rastvorena gorkim otrovima." Dakle, vidi{ da prelest mo`e isto do}i kako kod pojca, tako i kod onih koji tvore moitvu: No po{to neznalice umnoga delawa imaju samo jednu bojazan, kako da ispune pravilo pojawa, dok zle pomisli i pohotno previrawe u sebi ne istra`uju pa otuda i ne znaju kada uzavri wihov pohotni deo i kada se podi`e |avolskim u~e{}em, i kako sve to izbe}i. Oni slu{aju sva|u i zadobijaju rane, ali ko je wihov neprijateq, i zbog ~ega oni ratuju to ne znaju. Saznav{i iz re~enoga da umno delawe nije uzrok prelesti nego jedino na{a samovoqa i visokoumqe, ne smemo izbegavati umnu molitvu: jer ona ne samo da nas ne uvodi u prelest, no naprotiv, otvara nam umne o~i za poznavawe i razumevawe, {to mi nikad ne bismo mogli dosti}i ako se ne bi obu~avali ovom sve{tenoumnom delawu, pa makar neko i bio veliki isposnik i bezmolovnik (tihovateq)...