Danas mnogi nastoje da ubede pravoslavne kako nema bitnih razlika u veri izme|u pravih, svetoapostolskih i svetoota~kih Hri{}ana, udova Tela Gospodweg Isto~ne crkve, i sledbenika namesnika Hristovog na zemqi. Me|utim, nije i ne mo`e biti tako. Sama predstava o Bogu kod papista su{tinski se razlikuje od pravoslavnog znawa o Bogu i iskustva Boga, mada spoqa{wih sli~nosti ima. Po|imo redom.

Tako|e, papski bogoslovi ni nekad, a ni danas ne znaju da je Bog, Jedan po Su{tini, Troji~an po Licima, stvorenim bi}ima dostupan kroz bezbroj nestvorenih blagodatnih energija, bez kojih nema stvarnog Bogoop{tewa. Su{tina Bo`ja nespoznatqiva je i nepristupna svakom stvorewu, i angelima i qudima; ali energije Bo`je, Koje su tako|e Bog, jesu blagodat koja se izliva na stvorewa Gospodwa i ~ine ih usvojenim ~edima Nebeskog Oca. Ova blagodat Svete Trojice obo`uje ~oveka, sara|uju}i sa wim u podvigu slobodne qudske voqe. Hristovim Vaplo}ewem, Raspe}em i Vaskrsewem mogu}nost obo`ewa postala je realna, i svetiteqi su, napojeni blagoda}u Bo`jom, obasjani i umiveni wome, postajali kako ka`u Oci, "bogovi po blagodati". Ovo u~ewe Svetog Pravoslavqa, od Hrista ostavqeno Crkvi kao opit i `ivot, papistima je izgledalo toliko nerazumqivo da su dvojica latinomisle}ih monaha Verlaam i Akindin u ~etrnaestom veku svim silama napadali svetogorske podvi`nike - tihovateqe (isihaste), predvo|ene Svetim Grigorijem Palamom, koji su iz molitvenog iskustva znali da se ~ovek - stvorewe sa svojim Svemo}nim i Svequbavnim Tvorcem mo`e sjediniti kroz blagodatne energije, projavqene kao svetlost u Hristovom Preobra`aju na gori Tavoru. Papisti su tvrdili da je blagodat od ovog sveta - a da se ~ovek spasava svojim silama i "dobrim delima". To u~ewe je od pravoslavnih bilo odlu~no odba~eno, a na Zapadu je i dan-danas prisutno. Bog papista je, o~ito bog filosofa i mudraca ovoga veka, a ne @ivi i Istiniti Bog Avraama, Isaka i Jakova, Bog ^ovekoqubac, koji blagoda}u Svojom kroz Crkvu osve{tava svu tvar. Zato je u pravu gr~ki teolog Galitis kada ka`e: "Vera u jednog takvog Boga (u kakvog veruju papisti, nap. prir.) ne razlikuje se od BEZBO@JA (...) Samo stvorenim blagodatima i stvorenim sredstvima ne mo`emo da dosegnemo do Boga, jer smo ve~ni zarobqenici tvari i ne mo`emo da prebrodimo barijeru tvarnosti. Jedan takav Bog ne postiji, nije nam potreban." Papski Bog je idol istinitog Boga, veli Galitis; a idolima je, dakako, zabraweno da se klawamo. Ponor izme|u Tvorca i tvorevine, nepremostiv silama tvorevine same, premo{}en je Bogo~ovekom Hristom i ve~nim energijama Trojice, kojima se verni na svakoj Liturgiji pri~e{}uju.

Papski teolozi su Boga Qubav nastavili da kleve}u i na mnoge druge na~ine. Pre svega, tvrdili su da je Bog smr}u kaznio Adama i Evu, a izvorno u~ewe Crkve je da su Adam i Eva sami sebe kaznili smr}u, poslu{av{i nagovor |avola i opredeliv{i se da jedu plod poznawa sa Drveta dobra i zla koji im je "zamenio" Boga Koji je @ivot. Anselm Kanterberijski je izmislio teologoju "Bo`je osvete" po kojoj je Bog toliko bio "uvre|en" grehom Adamovim da je Wegov Sin morao da postane ^ovek da bi se, kroz Krst Hristov, Nebeski Otac "osvetio" qudskom rodu: tek tako je zadovoqena advokatska "pravi~nost" papisti~kog "Boga" - tiranina. Zapadni ~ovek je slu{ao da je Bog Qubav, ali nije znao po ~emu je On - qubav, ako se stalno gnevi i sveti, i ako je stvorio pakao da bi u wemu mu~io gre{nike. Pravoslavno u~ewe je, naravno, sasvim druk~ije. Bog JESTE qubav, i to Qubav koja je Ogaw (Jevrejima, 12. 29). On svoju Qubav izliva na slovesna stvorewa, angele i qude, svagda i stalno, i o~ekuje da mu oni qubavqu slobodno uzvrate. Me|utim, gordo{}u zaslepqeni i u tamu potonuli biv{i angeli, otrovani mr`nom prema Bogu, postali su |avoli, a nepokajani gre{nici, odri~u}i se Boga i qubavi Wegove, |avolima su se u gordosti i u buntu pridru`ili. Bog ih ve~no voli, izlivaju}i na wih Ogaw Qubavi. Oni ga ve~no mrze, uzvra}aju}i Mu tamom svojih umova i srdaca. Aleksandar Kalomiros veli: "Qubav je Ogaw. Svako ko voli to zna. Bog je Qubav, dakle Bog je ogaw. A Ogaw sa`i`e sve one koji sami nisu ogaw, dok one koji su ogaw ~ini da budu sjajniji i blistaviji (Poslanica Jevrejima, 12, 29) (...) Svi su u istom ogwu Qubavi. Ali jedni blistaju dok su drugi tamni". Prema tome, pakao je ve~an zato {to je ve~na mr`wa |avola i nepokajanih gre{nika prema Bogu Koji ih ve~no voli. Oni su iznutra ledeni, smrznuti, jer su mrzeli i mrze, a spoqa ih `e`e Qubav i Svetlost koju oni ne mogu podneti. Pakao je, dakle, "biti okru`en qubavqu, a mrzeti sve unaokolo" (Kalomiros). Ne znaju}i za to, i misle}i da je Bog - ve~iti sadista, Zapad se pobunio protiv takvog Boga i nastao je ateizam, bezbo`je koje je uvek i antiteizam, protivbo`je. Jer se "tvorac pakla" ne mo`e voleti: wega se ili boje ili ga mrze. Ateizam se, to treba zapamtiti jednom zauvek, nije javio na pravoslavnom Istoku, nego na krivoslavnom, inkvizitorskom, teologijom upla{enom Zapadu. Istok je znao za Hrista ^ovekoqupca i vaskr{wu radost, a Zapad je drhtao i skrivao se u mi{ije rupe filozofije i nauke, ne mogu}i da podnese monstruoznu izmi{qotinu koju su im pape propovedale umesto Hrista. Veruju}i da je u paklu stvorena vatra ovog sveta, inkvizitori su "krivce" spaqivali na loma~ama, a neki od wih su tvrdili kako je jedno od zadovoqstava ovih u raju da gledaju kako se gre{nici u paklu mu~e.

Jo{ mnogo nas su{tinski odvaja od papske religioznosti. U~ewe o ~istilu{tu, po kojem se delimi~no pokajane du{e s one strane groba privremeno mu~e u plamenu, da bi bile spasene; u~ewe o tome da sveci imaju "vi{ak dobrih dela" koji ulazi u papinu riznicu i zbog ~ega on za novce mo`e da deli "opro{taj grehova" sada{wih i budu}ih, obogotvoravawe Bogorodice za koju papisti tvrde da je "bezgre{no za~eta", iako je ona, bez ikakvog li~nog greha, bila podlo`na praroditeqskom grehu...

Iz svega ovoga je jasno: Pravoslavqe i papizam se su{tinski razlikuju, a jedini put ka miru i qubavi izme|u Istoka i Zapada je pokajawe papista i povratak wihov veri Svetih Otaca i Sabora.

Prema tome, pravoslavni treba da na svaki na~in izbegavaju uticaj papske duhovnosti: bilo preko nazovi-pobo`nih slika koje nam neki name}u kao "ikone", bilo preko wihovih kwiga i bro{ura, bilo preko propovedi papskih sve{tenika. Pravoslavac ne sme ni po koju cenu da se moli sa krivoslavnima, a papisti su, kao {to smo videli, krivoslavni. Vi|ewa koja katkad imaju neki od papinih sledbenika tako|e su prelesti (duhovne obmane), i ne treba im verovati. Dovoqno je samo pomenuti da je tzv. "Gospa" koja se javila u portugalskom mestu Fatimi i tobo`e prorekla mnogo {ta o na{im vremenia "tra`ila" od pape da Rusiju, zemqu pravoslavnih, posveti "kultu wenog srca", to jest da se pounijati. Tzv. "Gospa iz Me|ugorja", s kojom se ni mnogi rimokatolici nisu "slagali", govorila je o skorom "ujediwewu svih religija", i sli~no...

Znaju}i sve ovo, me|utim, mi smo du`ni da se dr`imo osnovnog na~ela na{e vere. A to je: voleti gre{nike, odbacuju}i wihov greh; voleti one koji su u zabludi, a prezirati wihovu zabludu; moliti se za one koje je |avo prevario i okrenuo la`noj duhovnosti. Qubav nam je neophodna naro~ito danas, kad talasi zla i mr`we preplavquju svet; naro~ito danas, kad se Vatikan ponovo di`e protiv pravoslavne Srbije, Rusije, Gr~ke i Bugarske, slu`e}i se, kao i nekada, ~as nasiqem, a ~as lukavstvom, da bi, po re~i Gospodwoj, ako bude mogu}e sablaznio i izabrane. Qubav je sila koja spasava i preobra`ava, krepi i pobe|uje; wome smo sluge Raspete i Vaskrsle Qubavi, Hrista Boga na{eg. Zato je Sveti Aleksandar Nevski, koji je papine kri`are pobedio na Lado{kom jezeru, izjavio: "Bog nije u sili, nego u pravdi".

A pravda je u Pravoslavqu, pravom slavqewu Boga u Trojici.