POSTOJE LI PAPSKI SVECI?

Do pada u papsku jeres, sav Zapad je bio pravoslavan, i mnogi Bo`ji ugodnici su zablistai slede}i Hrista, Istok sa visine. Italija se proslavila ispovednicima i mu~enicima ranog Hri{}anstva (mo{ti svetih Petra i Pavla i danas po~ivaju u Rimu), Svetim Amvrosijem Milanskim, Svetim Venediktom Mursijskim, kao i svetim rimskim episkopima - pravoslavnim papama (papa zna~i "otac") - Svetim Grigorijem Velikim, Svetim Lavom Velikim, Svetim Maritnom ispovednikom itd. U Francuskoj su se javili pustiwaci u Galiji, ~iji je `ivot opisao Sveti Grigorije Turski (iz grada Tura), kao i mnogi blagoverni kraqevi... Irska je imala, Svetog Patrikija Ravnoapostolnog, koji je sa ostrva molitvom proterao zmije jo{ u ~etvrtom veku; [kotska Svetog Ajonu, Svetog Kolumbana, Svetog Munga; Egnleska Svetog Mu~enika Kraqa Edvarda... Bilo je pravoslavnih svetaca me|u Germanima i me|u Romanima, isto kao kasnije me|u Zapadnim Slovenima (recimo, me|u ^esima - Sveti Vaclav i Sveta Qudmila). Svi su oni verovali u Boga u Koga mi verujemo i ispovedali Ga na na~in na koji Ga mi ispovedamo, pri~e{}uju}i se Hristom kojim se mi pri~e{}ujemo i osve{tavaju}i se Duhom Kojim se mi osve{tavamo. Ali, od kad je Zapad otpao od Pravoslavne Crkve i uveo ~itav niz dogmatsko-kanonskih novina, stranih Svetom Pismu i Svetom Predawu, tamo svetaca nema. Ne zna~i da nema dobrih i du{evnih, milosrdnih i iskrenih qudi: ali svetaca nema i ne mo`e biti zato {to je Duh Sveti odstupio od onih koji su po~eli da `ive i misle jereti~ki. Podsetimo se samo jedne ~iwenice - papski sve{tenici ne mogu da osve{taju vodicu na wihovo Bogojavqewe, nego su, uprkos molitava i obreda, prinu|eni da je SOLE da se ne bi pokvarila; pravoslavni pak, blagoda}u duha bo`ijeg vodicu osve{tavaju jednom zauvek i ona se nikada ne mo`e ukvariti. Za svetost je neophodno biti u op{tewu sa Svetom Trojicom onakvom kakvu je otkrio Logos Bo`ji, Hristos.

Papska jeres uop{te ni ne zna za obo`ewe nestvorenim Bo`jim energijama kojima ~ovek od grudve blata postaje usvojeno ~edo Nebeskog oca. Weni teolozi veruju da je blagodet tvarna, a ne nestvorena, i da se svetost zadobija individualisti~kim putem, samodovoqno{}u juridi~ko-moralisti~kog tipa, kao i sumwivom "mistikom". (Tako, recimo, postoji mistika "srca Isusovog" i "srca Marijinog", iako Sveti Oci na saborima izri~ito zabrawuju obogotvorewa bilo kog dela Hristovog ili Bogorodi~inog tela.) Rimokatoli~ki misti~ari su uvek bili u ve}oj ili mawoj prelesti, bave}i se molitvom na pijetisti~ki i sentimentalisti~ki na~in i primewuju}i tehnike molitve koje su zabrawene od Svetih Otaca (na primer, Ignacio Lojola je jezuitima ostavio "duhovne ve`be" koje se sastoje u zami{qawu slika iz Hristovog `ivota, {to je puko fantazirawe). Prema tome, ni Francisk od Asize, ni Tereza od Avile, ni Ivan od Kri`a niti bilo koji drugi katoli~ki podvi`nik nisu sveti u pravoslavnom hri{}anskom smislu te re~i. Sam proces kanonizacije kod papista umnogome je sumwiv, zasnovan na pravni~kom i moralisti~kom pristupu, a ~esto je re~ o pukom administrirawu "svetima" odre|enog kraja ili oblasti. Ima i tragikomi~nih primera: tako je Jovanka Orleanka u svoje vreme bila spaqena kao ve{tica, a nakon nekoliko stole}a je kanonizovana; i Terezi od Avile pretila je loma~a, a papa je u devetaestom veku "svecima" proglasio nekoliko inkvizitora, od kojih je jedan za `ivota bio toliko omrznut da je, kao sve{teno lice, i za vreme mise u crkvi stajao u oklopu i sa kopqem koje je odlagao tek kada se pri~e{}ivao. Ubili su ga ro|aci jedne od inkvizitorovih `rtava: papa ga je rimokatolicima ponudio kao "mu~enika".

Tako|e, ~itawe kwiga koje su pisali papski pisci i misti~ari je veoma opasno, po{to ta dela obiluju "duhom zablude". Delo Tome Kampisa "O ugledawu na Hrista" je, kako obja{wava Sveti Igwatije Brjan~aninov u "Azbuci duhovnog `ivota" (kwiga objavqena i kod nas, puna prikrivene gordosti koja se zaklawa maskom smirewa, a vezu sa Bogom svodi na raspaqeno ma{tawe o "qubavi" i "milosti" Boga prema usamqenoj du{i, koja ni ne ose}a potrebu za Crkvom kao liturgijskom zajednicom. Na `alost, kod nas su bile popularne kwige poput "Spjeva o bogo~ovjeku" izvesne Marije Voltorte, desetotomne zbirke fantazija i vulgarno ~ulnog prepri~avawa Evan|eqa, koje nikakve veze nema ni sa Svetim pismom, ni sa Svetim Predawem Pravoslavne Crkve. Crkvena zapovest: "Jereti~ke kwige ne ~itati" najpouzdaniji je putokaz kad se sretnemo sa nekim od papisti~kih dela, jer, kako ka`e Sveti Isak Sirijanac, ni{ta tako ne mo`e da naoru`a duha hule protiv nas kao ~itawe jereti~kih kwiga.