ZLOUPOTREBA TERAPEUTSKIH TEHNIKA HIPNOZE I SUGESTIJE OD STRANE SEKTI I DESTRUKTIVNIH KULTOVA (1)

Ovaj nastavak feqtona je organski vezan za prethodni broj. U wemu }emo izlo`iti radove poznatih svetskih stru~waka (psihijatara i neurologa) koji nam otkrivaju tehnike manipulacije koje se obilato koriste od strane pojedinih sekti i destruktivnih kultova. Jedan od wih je i poznati hipno-terapeut Milton H. Erikson sa jedne strane i prof. dr. med. nauka H. Kind sa druge strane ~ija }emo istra`ivawa komparativno izneti kako bi smo konkretno videli kakve su sve manipulacije prisutne kod mnogih totalitarnih kultova i sekti. Kao reprezentativne primere predo~i}emo doga|awa iz pseudo-hri{}anskog Harizmati~nog pokreta i sajentologije.

Pokazuje se da kultovi primewuju mnoge tehnike hipnoze i sugestije koje, dodu{e, izazivaju primarno-procesne katarzi~ne pojave, ali se ne koriste u smislu psihoterapeutskog rada, te otuda svojom nekontrolisano{}u i nesre|eno{}u jvode u zavisnost i psihi~ke poreme}aje. Fenomen disocijacije, koji vo|en rukom terapeuta dovodi do "kreativne sinteze" i izle~ewa, primewuje se radi izazivawa promena li~nosti i kriza identiteta koje odgovaraju kultu i ideologiji. Obra|uju se i biolo{ki i neuroendokrinolo{ki korelati ovih promena, kao i religijsko-nau~ni odnosi. Posebna pa`wa obra}a se opisivawu opasnosti po decu i omladinu. Pokazuje se da je ~lanstvo u sekti planski izazvana regresivna pojava.

Vode}i ameri~ki istra`iva~ kultova, Stiven hasan, pi{e u svojoj kwizi "Proboj iz obru~a sekti" (izd. 1988.) na strani 64^"... Posvetio sam se radovima Miltona Eriksona, Virxinije Satir i Gregorija Bejtsona... nau~io sam mnogo o na~inu funkcionisawa duha, kao i o efektivnijim oblicima komunikacije. Ti radovi su mi pokazali kako ono {to sam nau~io mogu da primenim da bih pomogao qudima koji su uhva}eni u sekte. Otkrio sam da u obliku modela mo`e biti shva}en i analiziran onaj proces mewawa koji se odvija kada neko pristupi sekti i kada se we kasnije uspe{no osloba|a..."

Erikson je osniva~ indirektne hipnoze koja primewuje tehnike koje pacijenta vode ka autonomnom terapeutskom procesu. Wih primewuju i kultovi da bi ~oveka odveli u zavisnost.

Za pore|ewe sa ovim evo originalnih tekstova prov. dr med. nauka H. Kinda (specijaliste za psihijatriju).

"U prosecu svake seanse postavqaju se uvodna pitawa radi pripremawa pre-klira za auditirawe. To su pitawa kao {to je, na primer: Koje pitawe da ti ne postavqam! Ovo se sprovodi od 30 minuta do 2 sata da bi se slu~aj mogao pokrenuti. Ili ovo pitawe: Postoji li ne{to {to bi za tebe bilo bolno kada bih te o tome pitao? Gorwa granica za ovo pitawe je 2 sata, a onda se mora prestati. Uvodno pitawe za auditirawe tada glasi: Kada te auditiram, da li je u redu da ne{to skriva{?... Stil vo|ewa jeste dvosmerna komunikacija da bismo pre-klira naveli da ne{to otkrije, a onda sledi repetitivan jproces da bi se ono {to je otkriveno pro~istilo, tj. opet i opet se ponavqa to pitawe... jedno pitawe iz audtinga, bez ikakve izmene, stalno ponavqati na isti na~in i nikada ne postavqati drugo pitawe dok se ne dobije odgovor na prvo."

Erikson, str. 176: "Glavna tema koju Erikson pomiwe u najneobi~nijim situacijama jeste da pa~cijent "ne zna" {ta se de{ava... To iznena|ewe razbija pacijentov uobi~ajeni smisao za stvarnost, on postaje zbuwen, poku{ava da popravi stabilnost i prihvati svaku sugestiju koju terapeut mo`e primeniti, da bi ponovo struktuirao izgubqenu realnost." jStr. 274: "Ovo neznawe u skladu je sa su{tinom transa, naime, da se dopusti da se autonomnije i spontanije reakcije dese bez naviknutih postavki svesti koje ih strukuiraju, kontroli{u i wima upravqaju."

Kind, str. 9: "Takoznavi objektivni procesi slu`e ostvarivawu kontrole nad pre-klirom. Budu}i auditor mora ih li~no uve`bati, na primer konfrontirati stepen 0. Instruktor i u~enik sede otvorenih o~iju na odstojawu od oko 1 metar. Ne sme se ni{ta govoriti, ne sme biti nikakvih pokreta, nikakvog vrpoqewa ili `mirkawa, i to traje nekoliko sati. Na taj na~in u~enik treba da nau~i da ne bude iznena|en, da se ne pokre}e i da ne bude zbuwen. Kada se ovo uspe{no uve`ba, intruktor po~iwe da provocira u~enika, tako {to mu, na primer, iznenada izmahne pesnicom ispred lica, a u~enik pri tome ne sme da se trgne."

Erikson str. 261: "Svesno je iznena|eo, jer mu se unutar wega samoga predstavqa jedna reakcija koju ono ne mo`e da objasni. Reakcija se tada opisuje kao da se doga|a "sama od sebe", bez uticaja ispitanikove svesne namere. Reakcija izgleda kao autonomna ili "hipnoti~ka"".

Hugo [tam pi{e u svojoj kwizi "Sekte - u obru~u strasti i mo}i" (izd. 1994.) na strani 77: "Hans Kind zakqu~uje (u jednom ve{ta~ewu): "Uvodna sugestivna procedura ~ini klijenta podlo`nim manipulaciji auditora ("terapeuta") i slabi wegovu kontrolu realnosi. Na taj na~in mo`e se posti}i da pacijent poveruje i bude ube|en u to da se mo`e setiti doga|aja koji su se desili pre ro|ewa ili ~ak u prethodnim `ivotima.""

Erikson, str. 263: "Mikrodinamika sugestije i indukcije transa:... (2) Svesne stavove staviti van snage... 5.) Kognitivno preoptere}ewe, 6.) Zbuwenost, paralogizmi..." Str. 268: "Erikson seansu zapo~iwe primedbama koje pridonose tome da svest bude pometena i stavqena van snage."

Sada }e citati Miltona Eriksona biti suo~eni sa opisima pojava u harizmati~arskom Pokretu bu|ewa. U svojoj kwizi "Javqa li se duh tamo gde mi ho}emo?" (izd. 1995.) Zigfrid Grosman navodi neobi~ne manifestacije koje se javqaju pri takvim misama:

1) izolovano jednostrano opa`awe

2) pija~ano ispoqavawe afekta uz vr{tawe, plakawe i "scene"

3) ~esti poreme}aji svesti sa (pseudo) nesvesticama

4) nagli pokreti i automatizmi (pqeskawe, drhtawe, mumlawe, oretawe oko sebe)

5) padawe

6) kolutawe o~ima i okretawe udova, ~esto uz drhtawe i tre{ewe glavom

7) halucinativne vizije

Erikson, str. 209: "Ako on (ispitanik) ne mo`e da misli na hodawe i ne mo`e to da radi na uobi~ajen na~in (u budnom stawu), onda on gubi ravnote`u. On je sada izgubio ose}aj za ravnote`u, jer je u transu izgubio svoj ose}aj za telo. On je izgubio senzorsku povratnu spregu, koju mi{i}i sa~iwavaju sa centralinim nervnim sistemom, {to zna~i da je izgubio svoj ose}aj za ravnote`u.

Sa jedne mise u harizmati~arskom pokretu ("Isus za Austriju"), o Uskrsu 1995., pastor Klaudio Frajtcon:

"Bilo je dana u na{oj ku}i kada smo u porodici, imamo troje dece, ose}ali bo`ju veli~anstvenost tako jako da smo svi pomalo teturali... deca su i{la ukoso... to je bila bo`ja veli~anstvenost... jedva smo stajali... `elim to i vama... i da se molite... Pastor sada ide kroz salu, pola`e ruke na qudi, na wihova ramena, wihove glave, qudi padaju kao gromom pogo|eni, i deca, podi`u ih dvojica sna`nih mu{karaca koji prate pastora. Pastor pored svakog promrmqa nekoliko re~i, odgurne ih sna`no po ramenima, oni onda padaju unazad, qudi ve} masovno le`e po podu..."