PRAVILA POSTA

 

Crkva u~i da je post va`no sredstvo za duhovni i telesni `ivot i zdravqe.

Telesni post ne koristi ako nije vezan sa duhovnim postom ka`e sveti Jovan Zlatousti: "Ne govori mi: Toliko dana sam postio, nisam jeo ovo ili ono, nisam pio vina, i{ao sam u gruboj haqini; nego ka`i nam da li si od gnevnog ~oveka postao tih, od `estokog - blag. Ako si iznutra pun zlobe, za{to si telo mu~io? Ako je u tebi zavist i qubav prema sticawu, da li je od koristi {to si pio samo vodu? Ako je du{a, koja je gospodarica tela, zabludela, za{to ka`wava{ slugu wezinog - svoje telo? Ne hvali se telesnim postom, jer on sam ne uzdi`e na nebo bez molitve i milostiwe."

Na pitawe: koja je mera posta? sv. Vasilije Veliki odgovara: "U duhovnom postu mera je jedna i va`i za sve - potpuno udaqewe od svega {to vodi grehu. A {to se ti~e uzdr`avawa od hrane, tu su mera i na~in upotrebe razli~iti: zavise kod svakoga od wegovog uzrasta, zanimawa i stawa tela. Zato je nemogu}e podvesti pod jedno pravilo sve koji se nalaze u {koli pobo`nosti. No, odrediv{i meru uzdr`awa za zdrave podvi`nike, mi prepu{tamo razboritosti nastojateqa da u tome vr{i pametne izmene. Hranu, pak, bolesniku ili umornome od te{kih radova, ili onome koji ide na te`ak rad, na put ili na kakav bilo te`ak posao, nastojateqi su du`ni ude{avati prema potrebi. Jer nije pametno, uzimaju}i hranu za odr`avawe tela smetati mu u vr{ewu zapovesti. U svakoj vrsti hrane treba pretpostavqati onu koja se lak{e nabavqa, da se ne bismo, pod izgovorom posta, pa{tili oko spremawa omiqenih i skupih jela."

Sveta Crkva je ustanovila ove postove:

1) Op{te postove obavezne za sve hri{}ane. To su: Uskr{wi post, Apostolski, Bogorodi~in i Bo`i}ni post, zatim sreda i petak preko cele godine, Vozdvi`enije ^asnog Krsta, Usekovawe i nave~erje Bogojavqewa (Krstovdan).

2) Mesni post ustanovqen na pojedinim mestima povodom kakve nesre}e, poplave, bolesti i sl.

3) Poseban post po naro~itom obi~aju ili po nalogu duhovnika.

Uskr{wi post. Ovaj post se jo{ zove Sveta ~etrdesetnica ili ^asni post. Uz ovaj post Crkva vezuje i post Strasne sedmice, u spomen stradawa i smrti Gospoda na{eg Isusa Hrista.

U toku ovog posta ne jedemo meso, sir, jaja, ribu ni uqe. Samo se subotom i nedeqom razre{ava uqe i vino. Razre{ewe na uqe i vino biva jo{ i na Obretewe glave Sv. Jovana Krstiteqa i na Mladence. Ribu pak jedemo samo na Blagovesti (Ukoliko ne padnu u Strasnu sedmicu) i na Cveti. Ako Blagovesti padnu pre Cveti, dan pred Blagovesti razre{ava se uqe i vino (Tipik, 32 gl.).

Prve nedeqe ^asnog posta ponedeqak i utorak bez i~ega. Ko ne mo`e jede hleb i te~nost (~aj ili kompot) i to posle ve~erwe slu`be (sve ovo po razre{ewu tj. blagoslovu - dozvoli duhovnika tj. sve{tenika).

Veliki ^etvrtak. Jede se jedanputa i to hrana na uqu i vino posle svr{etka Svete Liturgije koja po~iwe u 14 ~asova (Veliki tipik od Nikolajevi}a, gl. 16).

Veliki Petak. Ne oku{a se ni{ta (po blagoslovu razre{ewe na hleb i ~aj).

Velika Subota. Po zavr{enoj Liturgiji jede se hleb i voda (suhojedenije). Liturgija po~iwe po pravilu u 16 ~asova (Veliki tipik od Nikolajevi}a, gl. 16), a kod nas obi~no u 13 ~asova.

Ako koji episkop ili prezviter ili |akon ili pojac Svetu Veliku ^etrdesetnicu ne posti i svaku sredu i petak (osim nemo}i) da se svrgne, a ako je svetovwak da se odlu~i iz Crkve (69. pravilo Svetih Apostola).

Apostolski post. Zove se jo{ i Petrov post.

U ovom postu 3 dana (ponedeqak, sreda i petak) ne jede se uqe i ne pije vino, ve} se posti do devetog ~asa (3 sata po podne) i u te dane zastupqeno je suhojedenije (hleb i voda). U utorak i ~etvrtak se ne jede riba, ali se upotrebqava uqe i vino. U subotu i nedequ razre{eni su riba, uqe i vino.

Ako u toku ovog posta u ponedeqak, utorak i ~etvrtak padne Sveti sa velikim slavoslovqem, razre{ava se post na ribu, a ako padne u sredu i petak razre{ava se samo na uqe i jedemo jedanputa dnevno. Ako u sredu i petak padne praznik Svetiteqa sa bdenijem ili pak Sveti ~iji je hram, razre{eni su uqe, vino i riba (Tipik, gl. 33).

Bogorodi~ni post. Zove se jo{ i Uspenski ili Gospojinski. Po strogosti ovaj post dolazi odmah iza Uskr{weg. Ponedeqkom, sredom i petkom postimo do devetoga ~asa dana (3 sata po podne) i upra`wavamo suhojedenije (hleb i voda). Utorkom i ~etvrtkom sprema se hrana na vodi tj. bez uqa. U subotu i nedequ hrana je sa uqem i dozvoqeno je piti vino. Razre{ewe na ribu u toku ovog posta biva samo na Preobra`ewe Gospodwe, kada jedemo dva puta u toku dana.

Bo`i}ni post. Po{to crkveni ustav smatra Ro|ewe Hristovo kao drugu Pashu, to post pred Bo`i} traje tako|e 40 dana.

Po strogosti ovaj post se mo`e uporediti s Apostolskim. U Bo`i}nom postu strogo se posti u ponedeqak, sredu i petak. Utorkom i ~etvrtkom razre{ava se uqe i vino, a subotom i nedeqom i riba. Na Vavedewe uvek se razre{ava riba. Od 20. do 24. decembra post postaje stro`iji i nema razre{ewa na ribu. Najstro`iji post je 24. decembra, uo~i Bo`i}a (Tipik, pod 14. nov.).

Sreda i petak preko godine poste se bez uqa, ukoliko nije razre{eno druga~ije. Na praznik Vozdvi`enija ~asnog Krsta (14. sept.) razre{ava se uqe i vino. Na Usekovawe (29.avg.) razre{ava se uqe i vino. Na Krstovdan (5. jan.) najstro`iji post; jede se jednom dnevno, bez uqa i vina; ko mo`e toga dana, ne jede ni{ta. Ukoliko praznik Krstovdan padne u subotu ili nedequ post ne biva - jedemo uqe i vino (Veliki tipik, pravilo za 5. januar).