SVETI VASILIJE VELIKI

POST

Post je mnogoceni dar Bo`ji. Ustanova prastara, koja se o~uvala kao ota~ko nasle|e i stigla do na{ih dana.

Primite post sa rado{}u. Primite siroma{ni svoga drugara. Primite sluge va{ odmor. Primite bogati wega koji vas spasava od opasnosti prejedawa i koji ~ini ukusnim ono {to od stalne upotrebe postaje bezukusno.

Bolesnici primite majku zdravqa. Zdravi - osigurawe va{eg zdravqa. Upitajte lekare, i re}i }e vam kako ni{ta nije toliko sumwivo i nesigurno kao zdravqe. Zbog toga savesni pomo}u posta nastoje da sa~uvaju svoje zdravqe i da se izbave od razru{avaju}e te`ine ugojenosti tela.

Ne tvrdi kako ne mo`e{ da posti{, navode}i kao izgovor bolest ili telesnu nemo}, po{to, s druge strane, celog `ivota svoga mu~i{ telo svoje sa pro`drqivo{}u. Znam vrlo dobro kako lekari mnogo ~e{}e nala`u bolesnicima oskudnu dijetu i post nego raznovrsnost i obilnost hrane.

Uostalom, {ta je lak{e za telo, da provede no} sa jednom lakom ve~erom ili da legne u krevet optere}eno mnogojedewem? Mo`e li tako da se odmori ili }e se svu no} okretati pretovareno i namu~eno? Kojim brodom jedan kapetan mo`e lak{e da upravqa i da ga spasi u morskoj buri, onim koji je pretovaren ili onim koji nosi normalan teret? Onaj pretovareni ne}e li potopiti i sasvim mala bura? Tako i tela, kada se mu~e od mnogo hrane, lako podle`u bolestima. Dok kada se hrane lako, odr`avaju svoje dobro zdravqe.

***

Pogledajmo istorijsko pitawe posta, da vidimo kako je po{tovan od strane Svetiteqa i kolika je dobra doneo.

Bogovidac Mojsije posle posta od ~etrdeset dana usudio se da se popewe na vrh gore Sinaja i da primi od Boga plo~e sa deset zapovesti. Ne bi imao tu smelost da se pribli`i vrhu, koji se dimio od bo`anskog prisustva, da se nije bio naoru`ao postom. Postio je, i tako je mogao da razgovara sa Bogom.

Prorok Samuilo bio je plod posta. Wegova majka Ana, po{to je postila, pomolila se Bogu: "Gospode sila, pomiluj me i podari mi dete, pa }u ga posvetiti Tebi".

Kod velikog junaka Sampsona, {ta je bilo ono {to ga je ~inilo nepobedivim? Post! Preko posta je za~et u utrobi matere svoje. Post ga je rodio. Post ga je odojio. Post ga je odhranio. Onaj post kojeg je odredio an|eo: "Dete koje }e{ roditi, ne treba da okusi ni{ta od plodova vinograda. Ne}e piti vina niti bilo koje drugo opojno pi}e". Dok je Sampson `iveo sa postom, pobe|ivao je na hiqade Filistejaca, ru{io vrata utvr|enih gradova, zadavio rukama lava. Me|utim kada je napustio post i Dalilda ga navela na pijanstvo i u blud, bio je zarobqen, oslepqen i ismejan od svojih neprijateqa.

Post ra|a Proroke. Oja~ava mo}ne. Umudruje zakonodavce. Naoru`ava junake. Ve`ba borce. Odbija isku{ewa. Stanuje zajedno sa trezveno{}u i ~istotom. U ratovima ~ini podvige a u vreme mira u~i tihovawu. Osve}uje posve}ene i usavr{ava sve{tenike. Niko ne mo`e da se pribli`i @rtveniku i da zavr{i bo`ansku Liturgiju, a da prethodno nije postio.

Posle posta od ~etrdeset dana udostojio se prorok Ilija da se sretne sa Gospodom licem u lice. Posle posta vaskrsao je umrlo dete i pokazao se ja~im od smrti. Posle posta zatvorio je nebo da ne pada ki{a za tri i po godine. To je u~inio da bi omek{ao tvrdokornost srca Izraiqaca koji su se bili predali razvratu i bezakowu. Tako je izazvao prinudni post u celom narodu, dok se ne pokaju i isprave svoje grehe, koji su proistekli od udobnog i razne`enog `ivota.

Prorok Danilo, koji za dvadeset dana nije okusio hleba niti pio vode, pou~io je ~ak i lavove da poste. Gladni lavovi nisu ga rastrgli, kao da je imao telo od kamena ili bakra ili nekog drugog tvrdog materijala. Post je oja~ao telo Proroka i u~inio ga nepovredivim za zube zveri, kao {to boja ~ini gvo`|e nepovredivim za r|u.

***

Post poja~ava molitvu. Postaje krilo weno na putu ka nebu. Post je majka zdravqa, vaspita~ omladine, ukras staraca, On je saputnik putnika i sigurnost onih koji `ive zajedno.

Mu` nimalo ne sumwa u supru`ansku vernost svoje `ene, kad je vidi da druguje sa postom. @ena ne kopni od qubomore, kada vidi svoga mu`a da posti.

Ko je ikada pretrpeo {tetu od posta? Prora~unaj ekonomski stawe ku}e svoje za jedan dan posta. A izra~unaj i za jedan obi~an dan. Tako }e{ se lako uveriti, koliko veliku dobit ima{ od posta.

Pomisli da i poreznici ostave poreske obveznike da malo vremena `ive mirno i ne ometani. Neka dozvoli dakle i telo jedan mali predah ustima. Neka u~ini jedno malo primirje ono, koje kada se najede, mudruje ne{to oko uzdr`awa, a kad gladuje, zaboravqa ono {to je ranije primilo.

Onaj koji posti nema potrebe za pozajmicom. Niti je prinu|en da pla}a kamatu. Post postaje razlog da se ~ovek veseli. Jer kao {to `e| ~ini slatkim pi}e i glad prijatnom trpezu, tako i post ~ini jela ukusnim.

Ako ho}e{, dakle, da ti trpeza bude prijatna, prihvati promenu koju donosi post. Ako si, pak, uvek okru`en bogatim jelima, ~ini{ nepravdu sebi, jer uni{tava{ prijatnost neumerenim u`ivawem.

Ni{ta nema, {to ne dosadi stalnom upotrebom. Dok, nasuprot, ~esto `elimo ona jela, koja retko oku{amo. Stoga nam je i Tvorac na{ izmislio raznovrsnost u na{em `ivotu, tako da bi smo osetili prijatnost od svih blaga Wegovih. Pogledaj {ta se doga|a u prirodi: Sunce zar nije svetlije posle no}i? San zar nije sla|i posle bdewa? Zdravqe zar nije vi{e po`eqno posle stradawa od bolesti? Tako i trpeza biva prijatnija posle posta. Ovo dabome va`i za sve. I za bogate, koji imaju obiqe jela. I za siromahe, koji raspola`u oskudnijom hranom.

***

Da se se}a{ i da se boji{ primera onog bogata{a iz jevan|elske pri~e. Stalna u`ivawa odvela su ga u ve~ni ogaw. Ovaj bogata{ nije bio osu|en za bilo kakvu nepravdu. Me|utim zbog komfora i razne`enosti koju je u`ivao, kao i zbog wegove indiferentnosti za siroma{tvo Lazara, ka`wen je tako te{ko. Nasuprot tome, post i trpqewe u stradawu zar nisu bili, ono {to je darovalo pokoj Lazaru? Pri~a ne govori za wega (neke) druge vrline, do samo za ove navedene. One (post i trpqewe) uzdigle su ga i uspokojile u naru~ju Avraama.

Pazi, dakle, i ti, mo`da, dok sada pije{ razli~ita pi}a i odvra}a{ se od vode, kasnije }e{ za`eleti jednu kap wenu, kao onaj bogata{. Nikome ni{ta nije bilo {to je pio vodu. Niko se nije opio. Niko nije osetio glavoboqu i vrtoglavicu. Dok, nasuprot, lo{e varewe, koje nu`no prati neumerene i luksuzne ve~ere, stvara stra{ne bole{tine.

***

@ivot ^asnog Prete~e bio je jedan neprekidni post. Nije imao ni kreveta, ni trpeze, ni imawa, ni stoke, ni magacine hrane, niti bilo {ta drugo od onoga {to se smatra neophodno za `ivot. No upravo zbog toga Gospod je posvedo~io da je on "najve}i od ro|enih od `ene".

Post je podigao do tre}eg neba i apostola Pavla. Wega ~ak ubraja u nevoqe i stradawa koja je podneo u svome misionarskom radu za slavu Bo`iju i spasewe qudi.

Me|utim, za sve vrline, za vrhunski primer i obrazac imamo samoga Gospoda. Gospod Isus Hristos, dakle, posle ~etrdesetodnevnog posta po~eo je svoje delo na zemqi. Prvo je utvrdio i naoru`ao telo, koje je primio nas radi, postom, a zatim dopustio ku{awa od strane |avola. Sli~no i mi, postom da se pripremimo i uve`bamo u na{oj borbi protiv duhovnih neprijateqa.

U jednom sumwivom ratni~kom sukobu, prisustvo nekog saveznika uz stranu jednoga, dovodi do poraza drugoga. Dakle, duh i telo nalaze se u stawu (stalnog) sukoba. Kome }e{ biti saveznik? Ako si saveznik telu, oslabi{e} duh. Dok, ako si saveznik duhu, pod~ini}e{ telo. Ukoliko `eli{ da oja~a{ svoj duh, kroti telo postom. Apostol Pavle pi{e: "Ukoliko se na{ spoqa{wi ~ovek (dakle telo) raspada, toliko se unutra{wi (dakle duh) obnavqa".

Mojsije da bi po drugi put primio tablice zakona, morao je ponovo da posti.

Ninevqani, da nisu postili i oni sami i wihova stoka, ne bi izbegli katastrofu.

Ali i Isav, {ta je bilo ono {to ga je unizilo i u~inilo slugom brata wegova? Nije li to bilo jedno jelo? Eto, za wega je i prodao svoje prvena{tvo.

Koji su, opet, ostavili svoje le{eve po pustiwi? Nisu li ih ostavili oni koji su tra`ili meso da jedu i udobni `ivot Egipta? Dok su dakle Izraiqci bili zadovoqni samo sa manom, pobe|ivali su svoje neprijateqe i niko se od wih nije razboleo. Me|utim, kada su se setili lonaca sa mesom i po`eleli ponovo ropstvo egipatsko, ka`weni su. Pomrli su u pustiwi i nisu se udostojili da vide zemqu obe}anu.

Zar se ne boji{ i ti toga primera? Zar ne misli{ da }e{ mo`da zbog mnogojedewa ostati ispred zakqu~anih vrata nebeske zemqe obe}ane?

Prorok Danilo ne bi video bo`anska vi|ewa, da nije o~istio du{u svoju postom. U`ivawe obilne i mrsne hrane stvara u du{i isparewa, koja, kao neki gusti oblak dima, smetaju umu da vidi sijawe Presvetoga Duha.

Post je mo}no oru`je protiv demona. "Ovaj rod (demonski) ne izgoni se ni~im drugim, do samo molitvom i postom", rekao je Gospod povodom |avoimanog mladi}a.

Nasladom, pijanstvom i raznim spremawima zapaquje se i svaka vrsta raskala{nosti. Trka za u`ivawima pretvara qude u "pastuve". Pijanstvo izaziva i stra{ne izopa~enosti, postaje uzrokom da razvratinici tra`e `enu kod mu{karca i mu{karca kod `ene (tj. da padaju u mu`elo{tvo i lezbejstvo).

Post reguli{e i bra~ni `ivot. Spre~ava raspustnost i name}e usagla{eno uzdr`awe, da bi se supru`nici posvetili molitvi.

***

Ne ograni~avaj, me|utim vrlinu posta samo na ishranu. Istinski post nije samo odricawe od razli~ite hrane, nego odricawe od strasti i grehova: Da nikome ne u~ini{ nepravdu. Da oprosti{ bli`wemu svome za uvredu koju ti je naneo, za zlo {to ti je u~inio, za dug {to ti je du`an. Ina~e, ne jede{ meso, ali jede{ samoga brata svoga. Ne pije{ pi}e, ali uni`ava{ durgoga ~oveka.

Sveto Pismo navodi: "Te{ko onima koji se opijaju bez vina". Takvo pijanstvo je, primera radi, gwev, koji navodi du{u da prezire. I strah tako|e, koji parali{e razum. Uop{te, svaka strast koja pomra~uje um, jeste pijanstvo. Gnevqiv ~ovek se opija svojom stra{}u. Ne misli koga ima ispred sebe. Kao da se bori u no}i, grabi {ta stigne, spoti~e se o svakoga. Ne zna {ta govori, psuje, udara, preti, prokliwe, vi~e...

Ako, dakle, ho}e{ da stvarno posti{, treba da izbegava{ svaku strast.

Pazi i jo{ ne{to: Da sutra{wi post ne bude povod za ban~ewe danas. Ne uni{tavaj dana{wom raspustno{}u sutra{we uzdr`awe. Niko, kada `eli da se o`eni zakonitom i ~ednom `enom, ne prima najpre u svoju ku}u lica sumwive moralnosti. Jer ~edna i po{tena `ena ne pristaje da stanuje zajedno sa osobama izopa~enim i nemoralnim.

Tako dakle i ti. Sa o~ekivawem posta, ne primaj razvratno pijanstvo, koje je majka bestidnosti, prijateqica sramotnih {ala, spremno na svaku nemoralnost. Post i molitva ne}e hteti da stanuju u du{i koja je uprqana ban~ewem. Gospod prima u bo`anske obiteqi onoga koji posti. A gnu{a se pijanca kao bogohulnog i gre{nog. Ako, dakle, sutra do|e{ ovde i zaudara{ na vino, kako da smatram za post tvoje ban~ewe? Gde da te postavim? Me|u pijance ili me|u uzdr`qivce? Ban~ewe koje je prethodilo, pokazuje te kao pijanicu, dok uzdr`awe koje si po~eo, kao postnika. Sa ostacima pijanstva, od tvog posta nema koristi.

Post ne vr{i uticaj samo na pojedince. Uti~e i na celu zajendicu. Usagla{ava i umiruje brzo sve qude. Name}e ti{inu neartikulisanim glasovima i vici, izgoni sva|e i prepirke, udaquje (od qudi) osu|ivawe i ogovarawe.

Prisustvo kojeg u~iteqa zaustavqa tako brzo nered i viku dece? ^im se pojavi post, svaki nemir u gradu automatski prestaje.

Ko mo`e da nastavi lumperaj i zabavu u vreme posta? Ko mo`e da spoji post i razvratne igre? Nidoli~an smeh, razbludne pesme i neura~unqive igre, udaquju se od grada, ~im stigne post kao neki strogi sudija.

Kada bi svi poslu{ali savete posta, vladao bi savr{eni mir u ~itavom ~ove~anstvu. Ne bi ustajala jedna dr`ava protiv druge. Ne bismo imali ratne sukobe niti proizvo|a~e oru`ja. Ne bi postojali sudovi niti zatvori. Pusta mesta ne bi dr`ala zlo~ince, niti gradovi klevetnike, niti mora gusare.

Kada bi vladao post, na{ `ivot ne bi bio prepun uzdaha. Jer on bi nau~io sve ne samo ograni~ewu rasipni~kog `ivota, nego uklawawu i od mnogih drugih zala. Nau~io bi ih potpunom izbegavawu i uklawawu od srebroqubqa i gramzivosti, slavoqubqa i slastoqubqa. Ako se oslobodimo svega ovoga, `ive}emo u miru i svetiwi.

Ako nam, dakle, takva dobra daruje ova carica vrlina, primimo je bez ikakve namr{tenosti, bez ikakvog gun|awa. Svi vatreno ispo{tujmo duhovnu trpezu koju nam postavqa post, ~iste}i nas i pripremaju}i nas za ve~nu bo`ansku radost u raju. Amin.