o.Xejms Bern{tajn

[TA JE BILO PRVO:

CRKVA ILI NOVI ZAVET?

U mojim ranim hri{}anskim godinama, ve}i deo mog religioznog obrazovawa sticao sam sopstvenim ~itawem Biblije. Kad sam do{ao u kolex, xepno izdawe Svetog Pisma bilo je moj stalni pratilac. U~io sam omiqene delove Svetog Pisma napamet, i samom ih sebi navodio kad sam bio u isku{ewima - ili drugima kad sam `eleo da ih privedem Hristu.

Biblija je za mene postala - kao {to je do dana dana{wega - najva`nija kwiga ikad objavqena. Iz sveg srca svoga sa Apostolom Pavlom mogu da ka`em: "Sve je Pismo bogonadahnuto, i korisno za u~ewe, za karawe, za ispravqawe, za vaspitavawe u pravednosti" (2. Tim. 3,16).

To su dobre vesti!

Lo{e vesti su u tome {to sam ja uvek za sebe odre|ivao {ta Pismo ka`e. Na primer, bio sam toliko odu{evqen znaju}i da je Isus moj bliski i li~ni prijateq da sam mislio da je moja svesnost o Wegovom prisustvu sve {to mi treba. Zato bih podvla~io stihove o Isusu svojim `utim flomasterom, ali sam prolazio pored odeqaka o Bogu Ocu, ili o Crkvi, ili o kr{tewu.

Bog je poslao Sina Svoga, skupa sa wim i Duha Svetoga, tada je do{ao Novi Zavet da nam objasni spasewe, i na kraju se razvila Crkva.

Blizu, mo`da, ali ne i dovoqno blizu istine.

Da pohitam da ka`em da je Sveto Pismo sve to {to je Bog hteo da ono bude. Nije problem u Bibliji. Problem je u na~inu na koji je ja individualizujem, subjektivizujem na svoja li~na tuma~ewa - od kojih neka nisu naro~ito lo{a, a druga nisu naro~ito dobra.

Borba za razumevawe

Nije dugo pro{lo od mog obra}ewa u Hri{}anstvo kad sam shvatio da sam se upleo u zbrku religijskog sekta{tva, u kojoj se Hri{}ani dele ~as po jednom, ~as po drugom pitawu. Izgledalo je, na primer, da o Drugom Hristovom Dolasku ima onoliko mi{qewa koliko qudi u~estvuje u diskusiji. Stoga smo se svi pozivali na Pismo. "Ja verujem u Bibliju. Ako toga nema u Bibliji, ne verujem u to", bio je moj ratni pokli~. Ono {to nisam shvatao jeste da i svi drugi govore isto {to i ja! Nije bila Biblija, nego li~no tuma~ewe svakog od nas, ono {to je postalo na{ najvi{i autoritet. U doba koje sna`no nagla{ava nezavisnost mi{qewa i samopouzdawe postajao sam svoj sopstveni papa!

Rukovodstveno na~elo koje sam koristio u tuma~ewu Svetoga Pisma izgledalo je veoma jednostavno: kada je o~ito zna~ewe Pisma zdravorazumsko, nemoj tra`iti nikakvo drugo zna~ewe. Verovao sam da oni koji su istinski dosledni i ~asni u sle|ewu ovog na~ela moraju do}i do hri{}anskog jedinstva. Na moje iznena|ewe, ovaj "zdravorazumski" pristup nije vodio do pove}awe hri{}anske jasnote i jedinstva, nego pre do duhovnog "rata sviju protiv svih". Oni koji su najsna`nije nagla{avali da se oslawaju "samo na Bibliju" bili su skloni da postanu najizve{ta~eniji, najskloniji podelama, najsva|ala~kiji me|u Hri{}anima - mo`da nenamerno. Zaista, izgledalo mi je da {to se neko vi{e dr`i Biblije kao jedinog izvora duhovnog autoriteta, to on sve vi{e postaje izve{ta~en i sklon sekta{ewu. Uobi~avali smo da se `estoko sva|amo ~aki oko stihova o qubavi!

U okviru mog kru`oka u Bibliju veruju}ih drugara, bio sam svedok mini eksplozije sekti i {izmati~kih pokreta, od kojih je svaki tvrdio da je "veran jedino Bibliji" i svaki bio u ogor~enom sukobu sa svima ostalim. Ozbiqni sukobi su nastajali oko bilo ~ega {to se mo`e zamisliti: harizmatskih darova, tuma~ewa proro~anstava, ispravnog na~ina bogoslu`ewa, pri~e{}ivawa, upravqawa crkvom, u~eni{tva, crkvene discipline, morala, odgovornosti, evangelizma, dru{tvenog delovawa, odnosa izme|u vere i dela, uloge `ene, ekumenizma. Lista je beskrajna. U stvari, bilo koje pitawe je moglo - i uvek je - dovodilo Hri{}ane do podela. Plod sekta{kog duha je bio nastanak bukvalno na hiqade nezavisnih crkava i denominacija.

Kad sam i sam postao u najvi{oj meri sekta{kog duha, moj radikalizam se poja~ao, i po~eo sam da verujem da su sve crkve nebiblijske: postati ~lan bilo koje crkve zna~ilo bi izdati Veru. Za mene, "crkva" je zna~ilo: "Biblija, Bog i ja".

Neprijateqstvo prema crkvama dobro se slagalo sa mojim jevrejskim poreklom. Po prirodi sam bio nepoverqiv prema crkvama jer sam ose}ao da su izdale Hristovo u~ewe u~estvuju}i ili pasivno previ|aju}i progon Jevreja tokom istorije. Ali {to sam sekta{kije bio nastrojen - do te mere da sam postao nepodnosiv i antisocijalan - sve sam vi{e shvatao da ne{to duboko nije u redu sa mojim prilazom Hri{}anstvu. Moj duhovni `ivot nije funkcionisao.

O~ito, moje li~no dr`awe vere u Bibliju i ono {to ona u~i me je odvodilo od qubavi i zajednice sa mojim bli`wim Hri{}anima, i samim tim - odvodilo me je od Hrista. Kako pi{e Sveti Jovan Jevan|elist: "Koji ne qubi brata svojega kojega vidi, kako mo`e qubiti Boga, kojega nije vidio?" (1. Jov. 4, 20). Podela i neprijateqevawe nisu bili ono {to me je privelo Hristu. Znao sam da odgovor nije u negaciji Vere ili odbacivawu Pisma. Ne{to mora da se mewa. Mo`da se ja moram promeniti.

Okrenuo sam se izu~avawu istorije Crkve i Novog Zaveta, nadaju}i se da }e to bar malo obasjati na~in na koji bi trebalo da pristupim Crkvi i Bibliji. Rezultati uop{te nisu bili onakvi kakve sam o~ekivao.

Apostolska Biblija

Moje po~etno nastrojewe je bilo da {to god je bilo dovoqno dobro za Apostole dovoqno je dobro i za mene li~no. Tada sam se prvi put iznenadio. Kao {to sam malopre pomenuo, znao sam da je Apostol Pavle Sveto Pismo smatrao Bogom nadahnutim (2. Tim. 3, 16). Ali ja sam uvek smatrao da "Pismo" o kome on tu govori podrazumeva celu Bibliju - i Stari i Novi Zavet. U stvarnosti, nije bilo "Novog Zaveta" kad je on to izjavio. ^ak je i Stari Zavet jo{ uvek bio u procesu oblikovawa, Jer se Jevreji jo{ nisu opredelili za kona~an spisak ili kanon starozavetnih kwiga sve do uspona Hri{}anstva.

Kako sam daqe u~io, otkrio sam da su rani Hri{}ani upotrebqavali gr~ki prevod Starog Zaveta zvani Septagvinta.

Ovaj prevod, koji je zapo~et u Aleksandriji egipatskoj tri veka pre Hrista, sadr`ao je pro{ireni kanon koji je u sebe ukqu~io izvestan broj takozvanih "devterokanonskih" kwiga. Mada je bilo nekih rasprava na po~etku oko ovih kwiga, Hri{}ani su ih na kraju krajeva ukqu~ili u starozavetni kanon.

Reaguju}i na uspon Hri{}anstva, Jevreji su suzili svoj kanon i na kraju iz wega iskqu~ili devterokanonske kwige - mada su ih i daqe smatrali svetima. Savremeni jevrejski kanon nije bio strogo fiksiran sve do tre}eg veka posle Hrista. Zanimqivo je da tu pozniju verziju jevrejskog kanona Starog Zaveta ve}ina savremenih protestanata usvaja umesto kanona ranog Hri{}anstva.

Kad su Apostoli `iveli i pou~avali, nije bilo Novog Zaveta i Stari Zavet jo{ nije bio dovr{en. Koncept "Pisma" bio je mnogo slabije definisan nego {to sam ja zami{qao.

Ranohri{}anski spisi

Drugo veliko iznena|ewe nastalo je kad sam shvatio da se prvi kompletan spisak novozavetnih kwiga kakve imamo danas pojavio preko trista godina posle smrti i vaskrsewa Hristovog. (Prvi kompletan spisak dao je Sveti Atanasije Veliki u Vaskr{woj poslanici 367. godine posle Hrista.) Zamislite! Da je pisawe Novog Zaveta po~elo u isto vreme kad je nastao ustav SAD, ne bismo videli kona~an proizvod do 2076!

^etiri Evan|eqa su napisana od trideset do {ezdeset godina posle Hristove smrti i vaskrsewa. U me|uvremenu, Crkva se oslawala na usmeno predawe - svedo~anstva o~evidaca -kao i na razasuta predevan|elska dokumenta (kakva se navode u 1. Timoteju 3,16 i 2. Timoteju 2, 11-13) i pisano predawe. Ve}ina crkava je imala samo deo onoga {to }e postati Novi Zavet.

Kad su svedoci Hristovog `ivota i u~ewa po~eli di umiru, Apostoli su pisali, vo|eni Duhom Svetim, da bi sa~uvali i u~vrstili rasuto pisano i usmeno predawe. Zato {to su Apostoli o~ekivali da }e se Hristos uskoro vratiti, izgleda da nisu imali na umu da }e se ovi evan|elski izve{taji i apostolska pisma svojevremeno biti sabrana u novu Bibliju.

U toku prva ~etiri stole}a posle Hrista bilo je su{tinskog neslagawa oko toga koje kwige treba ukqu~iti u kanon Pisma. Prva osoba za koju je zabele`eno da je htela da ustanovi novozavetni kanon bio je jeretik iz drugog veka, Markion. On je `eleo da Crkva odbaci svoje jevrejsko nasle|e, i stoga je sasvim odbacio Stari Zavet. Markionov kanon je ukqu~ivao samo jedno evan|eqe, koje je on sam izdao, i deset Pavlovih poslanica. Tu`no je ali istinito, da je prvi poku{aj Novog Zaveta bio jereti~ki.

Mnogi nau~nici smaraju da je rana Crkva re{ila da stvori svoj jasno odre|en kanon delimi~no zbog reakcije na iskrivqeni Markionov kanon. Razarawe Jerusalima 70 godine posle Hrista, nestanak jevrejske hri{}anske zajednice u tom gradu, i pretwa da }e se izgubiti kontinuitet usmenog predawa su mo`da tako|e doprineli ose}awu preke potrebe da Crkva standardizuje spisak kwiga na koje se Hri{}ani mogu pozivati.

U toku perioda evolucije kanona, kao {to je ve} pomenuto, ve}ini crkava je bio dostupan samo mawi broj apostolskih spisa, a mo`da neke od wih nisu imale nijedan. Kwige Biblije su morale sa naporom ru~no da se prepisuju, {to je zahtevalo mnogo vremena i truda. Tako|e, po{to je ve}ina bila nepismena, mogli su da ih ~itaju samo pripadnici privilegovane mawine. Upoznatost ve}ine Hri{}ana sa Pismom svodila se na ono {to se ~italo u crkvama - Zakon i Proroke, Psalme, neka od apostolskih se}awa. Progon Hri{}ana od strane Rimske imperije i postojawe mnogih dokumenata neapostolskog porekla dodatno su komplikovali stvar.

To je bilo moje tre}e iznena|ewe. Na neki na~in ja sam naivno zami{qao da su svaka ku}a i svaka parohija imali ceo Stari i Novi Zavet od samog nastanka Crkve! Za mene je bilo te{ko da zamislim da je Crkva opstajala i napredovala bez kompletnog Novog Zaveta. To je mo`da bio moj prvi kqu~ za odgonetawe ~iwenice da je sveukupnost `ivota Crkve ne{to mnogo vi{e od samo pisane Re~i.

Evan|eqe po kome?

Slede}e {to me je iznenadilo bilo je otkri}e da je mnogo "evan|eqa" pored onih iz novozavetnog kanona kru`ilo u prvom i drugom stole}u. To su bila Evan|eqe po Jevrejima, Evan|eqe po Egip}anima, Evan|eqe po Petru, da pomenemo samo neka od wih.

Sam Novi Zavet govori o postojawu takvih spisa. Evan|eqe po Luki po~iwe slede}im re~ima: "Budu}i da su mnogi poku{ali izlo`iti kazivawe o doga|ajima koji su se dogodili me|u nama,... namislih i ja ...po redu pisati tebi" (Luka 1, 1, 3). Kada je Luka pisao, Matejino i Markovo Evan|eqe su bila jedina dva napisana kanonska evan|eqa.

Vremenom su sva, osim ~etiri Evan|eqa, bila iskqu~ena iz novozavetnog kanona. U ranim danima Hri{}anstva ~ak je postojao spor oko toga koja ~etiri Evan|eqa treba koristiti. Ve}ina maloazijskih hri{}ana je radije koristila Evan|eqe po Jovanu od Evan|eqa po Mateju, Marku i Luki. Oslawaju}i se na opis Stradawa koji se nalazi u Evan|equ Jovanovom, ve}ina maloazijskih Hri{}ana je slavila Vaskrs na drugi na~in od onih u Rimu. Rimski hri{}ani su imali izvestan otpor prema Evan|equ po Jovanu i umesto wega koristili su ostala Evan|eqa. Zapadna Crkva je izvesno vreme oklevala da se slu`i Evan|eqem po Jovanu zato {to su ga gnosti~arski jeretici koristili skupa sa svojim "tajnim" evan|eqima.

Slede}a polemika je iskrsla oko toga da li treba da postoje odvojena Evan|eqa ili jedinstveno komponovani evan|elski izvje{taj. U drugom veku, Tatijan, u~enik Svetog Justina Mu~enika, objavio je jedinstveno "komponovano", "harmonizovano" Evan|eqe pod nazivom "Dijatesaron". Sirijska Crkva je ovo komponovano evan|eqe koristila u drugom, tre}em i ~etvrtom veku; ona nije primila sva ~etiri Evan|eqa sve do petog veka. Tako|e, izvesno vreme previ|ali su Jovanove Poslanice, Drugu Petrovu, kao i Kwigu Otkrivewa.

Da bi se stvar jo{ vi{e iskomplikovala, Crkva Egipta, kao {to se vidi u kanonu iz drugog veka koji je sa~inio Kliment Aleksandrijski, ukqu~ivala je "evan|eqa" po Jevrejima, Egip}anima i po Matiji. Uz to, smatrali su da su apostolskog porekla Prva poslanica Klimenta Rimskog, Poslanica Varnavina, Propoved Petrova, Didahi, Protoevan|eqe Jakovqevo, Dela Jovanova, Dela Pavlova, i Jermin Pastir (za koji su smatrali da je naro~ito nadahnut). Irinej (drugi vek), umu~eni episkop Liona u Galiji, ukqu~io je Otkrivewe Petrovo u svoj kanon.

Druge kwige koje su izazivale protivre~je

Moja omiqena novozavetna kwiga, Poslanica Jevrejima, u mnogim popisima Zapadne Crkve drugog, tre}eg i ~etvrtog veka je jasno bila iskqu~ena. Pre svega zahvaquju}i uticaju Bla`enog Avgustina na neke severnoafri~ke sabore, poslanica Jevrejima je kona~no prihva}ena na Zapadu krajem ~etvrtog veka.

Na drugoj strani, Kwiga Otkrivewa, poznata tako|e kao Apokalipsa, napisana Apostolom Jovanom, nekoliko stole}a nije bila primana od Isto~ne Crkve. Me|u isto~nim autoritetima koji su odbacivali ovu kwigu bili su Dionisije Aleksandrijski (3. vek), Jevsevije (3. vek), Kirilo Jerusalimski (4. vek), Laodikijski sabor (4. vek), Jovan Zlatousti (4. vek), Teodor Mopsuetijski (4. vek) i Teodorit (5. vek). Da dodamo da sirijski i jermenski izvornici Novog Zaveta ispu{taju ovu kwigu. Mnogi gr~ki rukopisi Novog Zaveta napisani pre petog veka ne sadr`e Apokalipsu, i ona se u Isto~noj Crkvi liturgijski ne koristi ni danas.

Sveti Atanasije je podr`ao ukqu~ivawe Apokalipse, i pre svega zahvaquju}i wegovom uticaju Crkva od Istoka ju je na kraju krajeva ukqu~ila u Novi Zavet. Izgleda da je rana Crkva napravila unutra{wi dogovor u vezi sa Otkrivawem i Poslanicom Jevrejima. Istok je iz kanona iskqu~ivao Apokalipsu, a Zapad - poslanicu Jevrejima. Jednostavno, svaka od strana se slo`ila da prihvati spornu kwigu od onog drugog.

Novi Zavet sazreva

Bio sam naro~ito zainteresovan za tra`ewe najstarijeg legitimnog popisa novozavetnih kwiga. Neki veruju da je to Muratorijev kodeks, sa kraja drugog veka. On iskqu~uje Poslanicu Jevrejima, Jakovqevu, kao i dve Petrove, ali ukqu~uje Otkrivewe Petrovo i Premudrosti Solomonove. Pojam "Novi Zavet" se ne koristi sve do 200. godine - 170 godine posle Hristove smrti i vaskrsewa - kada ga prvi put upotrebqava Tertulijan.

Origen, koji je `iveo u tre}em veku, smatra se prvim sistemati~nim teologom (mada je ~esto sistematski gre{io). On je dovodio u pitawe autenti~nost Druge Petrove i Druge Jovanove poslanice. Tako|e nam sao{tava da je, na svojim dugim putovawima, sreo crkve koje odbacuju 2. Timoteju zbog toga {to poslanica govori o "tajnom" spisu - Kwizi Janija i Jamvrija, nastaloj na osnovu usmenog jevrejskog predawa (2. Tim. 3, 8).

Kwiga Judina je sumwi~ena zbog toga {to sadr`i citat iz apokrifnog "Vaznesewa Mojsejevog", tako|e nastalog na osnovu usmenog jevrejskog predawa (Judina 9).

Kre}u}i se ka 4. veku, otkrih da Jevsevije, "otac crkvene istorije", kao sporne kwige pomiwe poslanice Jakovqevu, Judinu, Drugu Petrovu, Drugu Jovanovu. Otkrivewe Jovanovo sasvim odbacuje.

U 4. veku, Car Konstantin je bio nezadovoqan sukobom Hri{}ana i arijevaca oko Bo`anstva Hristovog. Po{to Novi Zavet jo{ uvek nije bio kona~no uobli~en, izvr{io je pritisak da se najzad odredi kanon Novog Zaveta i da se kona~no zakqu~i, da bi pomogao u re{avawu nastalog sukoba i doneo religijsko jedinstvo svojoj podaqenoj Imperiji. Pa ipak, Codex Alexandrius ukqu~uje 1. i 2. poslanicu Klimentovu ~ak u petom veku, pokazuju}i da sporovi oko kanona nisu bili svugde kona~no re{eni ni tada.

Ko je odlu~io?

Tokom vremena, Crkva je ustanovila koji su spisi zaista apostolski, a koji nisu. Bila je te duga borba, koja je trajala nekoliko stole}a. U toku utvr|ivawa, Crkva se nekoliko puta sastajala na sabore. Ovi crkveni sabori su se suo~ili sa mnogim pitawima, izme|u kojih je bilo i pitawe kanona Pisma.

Va`no je uo~iti daje razlog ovih saborovawa bio utvr|ivawe i potvr|ivawe onoga {to je u Crkvi kao celini ve} bilo na~elno prihva}eno. Crkva je kanon utvrdila ustanoviv{i {ta je o~evidna istina i praksa crkava Bo`jih. Sabori su nastojali da objave ono {to je saborno umovawe Crkve i da odraze nesukobqenost vere, prakse i predawa koja ve} postoji u pomesnim crkvama.

Sabori nam daju naro~ite zapise preko kojih Crkva jasno i jednoglasno saop{tava {ta ~ini Pismo. Me|u mnogim saborima koji se sastado{e u toku prva ~etiri veka, dva su naro~ito zna~ajna u ovom kontekstu:

1. Laodikijski sabor koji se sastao u Maloj Aziji oko 363. godine. Toje prvi sabor koji je jasno pobrojao kwige sada{weg Starog i Novog Zaveta, izuzimaju}i Otkrivewe Jovanovo. Laodikijski sabor je ustanovio da samo pobrojane kwige treba i mogu da se ~itaju u hramu. Wegove odluke su {iroko prihva}ene na Istoku.

2. Tre}i kartaginski sabor u severnoj Africi sastao se oko 397. godine. Ovaj Sabor, na kome je bio Bla`eni Avgustin, dao je celovit spisak kanonskih kwiga i Starog i Novog Zaveta. Dvadeset sedam kwiga sada{weg Novog Zaveta prihva}ene su kao kanonske. Sabor je tako|e usvojio da ove kwige treba ~itati u crkvi kao Bo`ansko Pismo, a da se druge iskqu~uju. Sabor je {iroko prihva}en na Zapadu.

Balon je pukao

[to sam dubqe izu~avao istoriju Novog Zaveta, sve sam vi{e uvi|ao kako se moje negda{we pogre{ne koncepcije raspadaju jedna po jedna. Sada sam kona~no razumeo ono {to je bilo o~igledno: da se Novi Zavet sastoji od dvadeset sedam dokumenata koji, mada su zasigurno Bogom nadahnuti - ni{ta me ne mo`e poremetiti u ovom uverewu! - jesu bili napisani i sabrani od strane qudskih bi}a. Tako|e je postalo jasno da ovo nisu obavili pojedinci koji su radili izolovano - nego je to bio saborni napor svih Hri{}ana svuda - Tela Hristovog, Crkve Bo`ije. Ovo poimawe me prinudilo da se suo~im sa jo{ dve ~iwenice koje su me prethodne predrasude navodile da izbegnem: 1. vaqanost i neophodnost qudskog u~e{}a u pisawu Pisma; i 2. autoritet Crkve.

Bo`ansko i ~ove~ansko

Kao i mnogi evangelisti, duboko naviknut da verujem u nadahnutost Pisma, ja sam razumeo da je Novi Zavet samo Bo`ja, ali ne i qudska re~. Mislio sam da je Bog neposredno rekao Apostolima {ta da napi{u, sli~no kao {to sekretari hvataju bele{ke onoga {to im se diktira, bez ikakvog dodavawa sa svoje strane.

Kona~no, moje razumevawe nadahnutosti Pisma je pro~i{}eno u~ewem Crkve o Li~nosti Hrista. Vaplo}ena Re~ Bo`ja, Gospod na{ Isus Hristos, nije samo Bog, nego je i ~ovek. Hristos je jedinita Li~nost sa dve prirode - bo`anskom i qudskom. Potcewivawe Hristove ~ove~anske prirode vodi u jeres. Drevna Crkva je u~ila da je Vaplo}eni Logos u potpunosti ~ovek - zaista, ~ovek onoliko koliko se to mo`e biti - i ipak bez ikakvog greha. Po Svom ~ove~anstvu, Logos Vaplo}eni je ro|en, rastao i dostigao zrelo doba.

Shvatio sam da je ovaj pogled na Vaplo}enu Re~ Bo`ju, na Logosa, Isusa Hrista, koji je imalo rano Hri{}anstvo paralelan sa ranohri{}anskim pogledom na pisanu re~ Bo`ju, na Bibliju. Pisana Re~ Bo`ja ne odr`ava samo bo`ansku misao, nego i qudski doprinos, tako|e. Re~ Bo`ja nam prenosi istinu kao ono {to su qudi pisali, donose}i nam misli, li~nosti, pa ~ak i ograni~ewa i slabosti pisaca - dakako, Bogom nadahnutih qudi. To zna~i da qudski elemenat u Bibliji nije preplavqen toliko da bi se izgubio u okeanu Bo`anstva.

Postalo mi je jasnije da, kao {to je Hristos ro|en, rastao i dostigao zrelost, to je bio isti slu~aj i sa pisanom Re~ju Bo`jom, sa Biblijom. Ona nije pala sa neba, nego je imala qudsko poreklo, isto kao i bo`ansko. Apostoli nisu pisali Pismo kao roboti ili zombiji, nego su slobodno sara|ivali sa voqom Bo`jom preko nadahnu}a Duhom Svetim.

Pitawe autoriteta

Drugo pitawe sa kojim sam morao da se rvem, a koje mi je bilo jo{ te`e, je pitawe crkvenog autoriteta. Iz mog prou~avawa bilo mi je jasno da je Crkva, zaista, odredila koje kwige sa~iwavaju Pismo; ali sam jo{ uvek silno rvao sa mi{qu da je Crkva "predala" svoj autoritet.

Kona~no, to se svelo na jedno pitawe. Ve} sam svim srcem svojim verovao da je Bog sa vla{}u govorio preko Svoje pisane re~i. Pisana re~ Bo`ja je konkretna i opipniva. Mogu da dodirnem Bibliju i da je ~itam. Ali iz nekog ~udnog razloga, oklevao sam da verujem iste stvari u vezi sa Telom Hristovim, Crkvom - da je ona vidiva i opipniva, da je fizi~ki sme{tena na zemqi u istoriji. Crkva je za mene bila su{tinski "misti~na", nepoistovetiva sa bilo kakvim zemaqskom zajednicom.

Ovaj pogled na stvari mi je omogu}avao da svakog Hri{}anina shvatim kao "crkvu za sebe". Kako je to "komforno", naro~ito kada iskrsnu doktrinarni ili li~ni problemi! Pa ipak, taj pogled se nije slagao sa onim {to se u apostolsko doba pod Crkvom podrazumevalo. Novi Zavet govori o stvarnim crkvama, a ne nekakvim "eteri~nim". Da li bih sada mogao da primim ~iwenicu da je Bog verodostojno zborio ne samo preko Biblije, nego tako|e i preko Crkve - iste one Crkve koja je proizvela, odbranila i delatno sa~uvala Pismo koje mi je bilo toliko drago?

Crkva Novog Zaveta

Prema shvatawu najdrevnijih Hri{}ana, Bog je Svoju re~ govorio ne samo svojoj Crkvi, nego i preko Svoje Crkve, Tela Wegovog. U isto vreme, Crkva je shvatana kao dom Bo`ji, "nazidan na temequ apostola i proroka, gdje je ugaoni kamen sam Isus Hristos, na Kome sva gra|evina, skladno spojena, raste u hram sveti u Gospodu" (Ef. 2, 20 - 21).

Bog ima Svoju re~, ali ima i Svoje Telo. Novi Zavet ka`e:

1. "A vi ste tijelo Hristovo, i udovi ponaosob" (1. Kor. 12, 27; uporedi Rim. 12, 5).

2. "I On je glava tijela, Crkve" (misli se na Hrista, nap. prev.) (Kol. 1, 18).

2. "I On (Otac) sve pokori pod noge Wegove (Sina Svoga), i Wega postavi iznad svega za glavu Crkvi, koja je tijelo Wegovo, punota Onoga Koji sve ispuwava u svemu" (Ef. 1, 22, 23).

U drevnim vremenima nije bilo organskog razdvajawa Crkve i Biblije, {to se danas ~esto sre}e. Telo bez re~i je telo bez poruke, ali re~ bez Tela je neutemeqena. Kako Pavle pi{e, Telo je "crkva Boga `ivoga, stub i tvr|ava istine" (1. Tim. 3, 15). Crkva je @ivo Telo Vaplo}enog Gospoda. Apostol nije rekao da je Novi Zavet stub i tvr|ava istine. Crkva je stub i izvor istine jer je Novi Zavet nastao na osnovu wenog `ivota u Bogu. Ukratko, ona ga je napisala! Ona je sastavni deo evan|elske poruke, i u Crkvi je Novi Zavet napisan i sa~uvan.

Re~ Bo`ja u usmenom predawu

Apostol Pavle nas opomiwe: "Tako dakle, bra}o, stojte ~vrsto i dr`ite predawa, kojima ste nau~eni, bilo na{om rije~ju, bilo poslanicom" (2. Sol. 2, 15). Ovaj stih svojevremeno nisam podvla~io flomasterom zato {to ima dva izraza koja nisam voleo: "dr`ite predawa", i "re~ju" (usmenom). Ta dva izraza dolazila su u sukob sa mojim poimawem autoriteta Biblije. Ali sam tada po~eo da shvatam: isti Bog koji je govorio preko Svoje pisane re~i, Biblije, govorio je tako|e preko Apostola Hristovih kada su oni pou~avali i propovedali li~no. U ovom (i drugim pasusima) samo Sveto Pismo nas u~i da je usmeno predawe ono {to moramo ~uvati! Pisano i usmeno predawe nisu u sukobu, nego su delovi iste celine. To obja{wava za{to su Oci u~ili da onaj ko nema Crkvu za Majku ne mo`e imati ni Boga za Oca.

Shvataju}i ovo, zakqu~io sam da sam debelo preterao u odbacivawu usmenog Svetog Predawa. U svom neprijateqstvu prema jevrejskom usmenom predawu, koje odbacuje Hrista, odbacio sam hri{}ansko usmeno Sveto Predawe, koje izra`ava `ivot Duha Svetoga u Crkvi. I odbacio sam na taj na~in ideju da nas ovo Predawe na vaqan na~in osposobqava da u potpunosti i kako treba shvatimo Bibliju.

Dozvolite mi ovde da to ilustrujem jednim iskustvom koje sam nedavno imao. Re{io sam da napravim nastre{nicu iza ku}e. Pripremaju}i se, izu~io sam kwigu o stolariji u kojoj pi{e o "svemu". Puna je slika i dijagrama, toliko da i "dete mo`e da sledi wena uputstva". Re~eno mi je da ona samu sebe obja{wava. Ali, jednostavna onako kako su mi tvrdili da jeste, {to sam je vi{e ~itao, imao sam vi{e pitawa i sve vi{e sam bio zbuwen.

Nezadovoqan {to ne razumem ne{to naizgled tako prosto, do{ao sam do zakqu~ka da ovoj kwizi treba tuma~ewe. Bez ne~ije pomo}i, ne}u mo}i da je ostvarim u praksi. Ono {to mi je trebalo bio je neko stru~an da mi objasni ovaj priru~nik.

Sre}om, imao sam prijateqa koji je umeo da mi poka`e kako da zavr{im projekat. Znao je to iz usmenog predawa. Po{to je wega pou~io iskusan stolar, on je zauzvrat pou~io mene. Pisano i usmeno predawe su zavr{ili posao - skupa.

[taje bilo prvo?

Ono sa ~im sam se najzad suo~io bilo je kqu~no pitawe: {ta je do{lo najpre - Crkva ili Novi Zavet? Znao sam da je Vaplo}ena Re~ Bo`ja, Isus Hristos, prizvao Apostole, a da su oni oblikovali jezgro Hri{}anske Crkve. Na taj na~in, znao sam da je on, Ve~na Re~ Bo`ja, zbog toga izvor Crkve i da je rodio Crkvu.

Kada je Crkva ~ula Vaplo}enu Re~ Bo`ju, i po~ela da zapisuje Wegove re~i, ona je tako u~estvovala sa Bogom u ra|awu pisane re~i, Novoga Zaveta. Na pitawe: "[ta je bilo prvo, Crkva ili Novi Zavet?", odgovor je, i biblijski i istorijski, kristalno jasan.

Neko bi mogao da se usprotivi: "Da li uop{te ima ikakve veze {ta je bilo prvo? Na kraju krajeva, Biblija poseduje sve {to nam je potrebno za spasewe". Biblija je dovoqna za spasewe u smislu da sadr`i temeqni materijal neophodan da nas usmeri na pravi put. S druge strane, pogre{no je Bibliju smatrati samodovoqnom i samotuma~ivom. Podrazumeva se da se Biblija mora ~itati i razumeti preko Bo`jeg prosve}ewa Svetim Duhom u okviru `ivota Crkve.

Zar nije sami Gospod rekao Svojim u~enicima, pred samo raspe}e: "A kad do|e On, Duh Istine, uve{}e vas u svaku istinu; i javi}e vam ono {to dolazi" (Jn. 16, 13). Tako|e je rekao: "Sazida}u Crkvu Svoju, i vrata pakla ne}e je nadvladati" (Mt. 16, 18). Gospod na{ nas nije ostavio samo sa kwigom koja treba da nas vodi. Ostavio nas je sa Crkvom Svojom. Duh Sveti u Crkvi nas pou~ava, i Wegovo u~ewe dopuwava Sveto Pismo.

Kako je budalasto verovati da je Bo`je puno prosve}ewe prestalo ~im su napisane kwige Novog Zaveta i da nije delovalo do 16. veka i protestantske reformacije - ili - da dovedemo argument do wegovog logi~kog kraja - do trenutka kad sam ja, sam, po~eo da ~itam Bibliju. Ili je Duh Sveti bio u Crkvi tokom stole}a koja su do{la posle novozavetnog perioda, vode}i je, u~e}i i prosve}uju}i je u wenom razumevawu evan|elske poruke, ili je Crkva ostavqena kao duhovno siro~e, sa pojedincima - hri{}anima koji nezavisnot uma~e, uvek "nepatvoreno" propovedaju, isto Sveto Pismo na radikalno razli~ite na~ine. Ovakav haos nikako nije voqa Bo`ja, jer "Bog nije Bog nereda, nego mira" (1. Kor. 14, 33).

Vreme za odluku

Kad sam dotle do{ao, osetio sam da moram doneti odluku. Ako Crkva nije puka tangenta ili slu~ajno obja{wewe Svetog Pisma, nego delatni u~esnik u razvoju i o~uvawu istog, bili je vreme da nadi|em svoje razlike u odnosu na wu, kao i da napustim svoje predrasude. Umesto da poku{avam da sudim Crkvi na osnovu svojih savremenih predrasuda, morao sam da se smirim i da se sjedinim sa Crkvom koja je stvorila Novi Zavet, i da joj dopustim da me vodi ka pravom razumevawu Svetog Pisma.

Posle pa`qivog istra`ivawa raznih crkvenih grupacija, kona~no sam shvatio, nasuprot uverewu mnogih savremenih Hri{}ana, da Crkva koja je sazdala Bibliju nije mrtva. Dana{wa Pravoslavna Crkva je neposredni i jasan istorijski kontinuitet sa Crkvom Apostola, i sa~uvala je netaknutim kako Sveto Pismo, tako i Sveto Predawe koje nam poma`e da Pismo na pravi na~in protuma~imo. ^im sam to shvatio, obratio sam se u Pravoslavqe. I po~eo da do`ivqavam punotu Hri{}anstva kao nikad do tada.

Ako istra`ite ~iwenice i objektivno sagledate {ta se desilo u tim ranim danima, mislim da }ete otkriti isto {to sam i ja sam otkrio. @ivot i rad Crkve Bo`je nije se zaustavio posle prvog stole}a i ponovo otpo~eo u {esnaestom. Da je tako bilo, ne bismo ni imali novozavetne kwige koje su tako drage svakom hri{}anskom verniku. Odvajawe Crkve i Biblije koje je tako preovla|uju}e u ve}em delu savremenog hri{}anskog sveta je moderna pojava. Rani Hri{}ani nisu pravili takve ve{ta~ke podele.

Kad istra`ite podatke, hrabro nastavite da saznajete vi{e o istorijskoj Crkvi koja je stvorila Novi Zavet, sa~uvala ga i odabrala one kwige koje }e biti sastavni deo kanona. Svaki Hri{}anin sebi duguje otkrivawe Pravoslavne Hri{}anske Crkve i razumevawe wene vitalne uloge u dono{ewu Re~i Bo`je na{em sopstvenom pokolewu.

Istori~ari Hri{}anstva na~elno daju neka obave{tewa o oblikovawu Kanona mada nisu skloni da raspravqaju o zna~aju istog za autoritet i tuma~ewe Svetog Pisma.