S blagoslovom W.P. Episkopa `i~kog Gospodina STEFANA; Ure|uje bratstvo Pravoslavnog duhovnog centra Vladike Nikolaja Velimirovi}a; Adresa: Trg Svetog Save bb, 36000 Kraqevo;
Sv. Serafim Sarovski
Evo {ta pri~a Nikolaj Motovilov u
svojoj zabele{ci, koja se ~uva u arhivu manastira Divjejeva, a koju je zabele{ku objavila
1903. godine wegova udovica Jelena Motovilova.
Dan je bio obla~an, pri~a Motovilov; zemqa be{e pokrivena debelim snegom, koji je stalno
padao, kada me otac Serafim postavi da sednem pored wega na jedno oboreno stablo. - Gospod
mi je otkrio, re~e mi, da ste vi u detiwstvu `eleli da saznate koji je ciq hri{}anskog
`ivota. Vama su savetovali da pose}ujete crkvu, da se molite, da ~inite dobra dela, jer se
u tome, govorili su, sastoji ciq hri{}anskog `ivota. Ali vas taj odgovor nije mogao da
zadovoqi. Stvarno, molitva, post, no}na bdewa kao i svi drugi hri{}anski podvizi, dobri su
kao takvi; ali ciq na{eg `ivota nije da samo to ispuwavamo, jer su to samo sredstva. Pravi
ciq hri{}anskog `ivota je da zadobijemo Duha Svetoga. Morate znati da samo ono dobro delo
donosi plodove Duha Svetog, koje je u~iweno iz qubavi prema Hristu. Prema tome, zadobijawe
ovog Duha je ciq na{eg `ivota. - U kom smislu vi govorite da treba zadobiti Duha Svetog,
zapitah oca Serafima; ja to ne razumem. - Zadobiti zna~i ste}i, re~e mi on. Vi sigurno
znate {ta zna~i ste}i novac; To isto va`i i za Svetog Duha. Ciq zemaqskog `ivota za
obi~nog ~oveka je da zaradi novac, ili da stekne po~asti, odlikovawa i nagrade. Sveti Duh
je tako|e kapital, i to ve~iti kapital i jedino blago koje nikako ne prestaje. Svako delo
u~iweno iz qubavi prema Hristu donosi blagodat Svetoga Duha; u svakom slu~aju, molitvom se
to najlak{e posti`e, jer je ona oru|e kojim uvek raspola`emo. Mo`e se dogoditi da bi ste
`eleli da idete u crkvu, ali da crkva nije blizu, ili da je slu`ba svr{ena. Ili imate `equ
da udelite prosjaku, ali wega nema; ili `elite da budete neporo~ni, ali za to nemate
snage. Ali molitva, za wu uvek ima mogu}nosti, ona je dostupna kako bogatom tako i
siromahu, kako u~enom tako i prostom, jakom kao i slabom, zdravom kao i bolesnom,
pravednom kao i gre{nom. Snaga molitve je ogromna, vi{e nego sve drugo, ona daje Duha
Svetoga. -O~e, rekoh, vi sve vreme govorite o blagodati Duha Svetoga, koju treba zadobiti,
ali kako i gde je mogu videti? Dobra dela su vidqiva, a zar Duh Sveti mo`e biti vidqiv?
Kako mogu znati da li je On sa mnom ili nije? - Blagodat Svetoga Duha, koja nam je data
prilikom kr{tewa, sija u na{em srcu uprkos na{im gresima i tami koja nas okru`uje. Ona se
pojavquje u neiskazanoj svetlosti onima preko kojih Gospod najavquje svoju prisutnost.
Sveti Apostoli su opipqivo osetili prisutnost Duha Bo`jeg. - Zapitah ga: Kako bih ja li~no
mogao da postanem svedok? - Tada otac Serafim obavi ruku oko mene i re~e mi: Prijatequ, mi
smo sada obojica u Duhu, ti i ja. Za{to ne gleda{ u mene? - O~e, ne mogu da vas gledam,
jer je va{e lice postalo svetlije od sunca i o~i su mi zasewene. - Ne pla{ite se, va{e
Bogoqubije, jer ste i vi sada postali svetli kao i ja. I vi ste sada ispuweni Duhom
Svetim, ina~e ne bi vam bilo mogu}e da me vidite takvim. - I nagnuv{i se prema meni, {apnu
mi blago na uvo: Svim srcem molio sam Gospoda da vas udostoji da vidite, telesnim o~ima,
ovaj silazak Wegovog Duha. I evo, uzvi{ena milost ute{ila je va{e srce kao {to majka te{i
svoju decu. Dakle, prijatequ, za{to me ne pogledate? Ne bojte se ni~ega, Gospod je sa
vama! - Ja ga tada pogledah i sav pretrnuh. Zamislite: u sredini sunce, pri wegovom
najsjajnijem blistawu podnevnog lu~ezarja vidite lice ~oveka koji sa vama razgovara.
Vidite pokrete wegovih usana, izraz wegovih o~iju, ~ujete wegov glas, ose}ate da jedna
wegova ruka le`i na va{em ramenu, ali ne vidite ni tu ruku, ni to lice, ve} jedino tu
zaslepquju}u svetlost koja se rasprostire svuda oko vas, i koja obasjava svojim sjajem
sne`ni pokriva~ kojim je pokriven proplanak, kao i sne`ne pahuqice koja padaju poput belog
praha. - [ta ose}ate? zapita otac Serafim. - Ti{inu i mir koje ne mogu izraziti, rekoh. -
[ta jo{ ose}ate? pita{e on. - Neiskazanu radost koja ispuwava moje srce, odgovorih. - Ta
radost koju ose}ate ni{tavna je kada se uporedi sa onom rado{}u za koju je re~eno "da
oko jo{ ne vide, i uho ne ~u, i u srce ~oveku ne do|e, {to ugotovi Bog onima, koji ga
qube" (1.Kor.2,9). Nama su dati samo nagove{taji ove radosti, ali {ta kazati o pravoj
radosti? [ta jo{ ose}ate, va{e Bogoqubije? - Neiskazanu toplotu, rekoh ja. - Kakvu,
prijatequ! Mi smo u {umi, sada je zima i svuda je sneg oko nas... Kakva je to toplota koju
ose}ate? - Odgovorih: Kao kada bih se kupao u toploj vodi. Ose}am tako|e miris, kakav
nikad do sada nisam osetio. - Znam, znam, re~e on, ja vas hotimi~no pitam. Taj miris koji
ose}ate je blagouhanije Duha Bo`ijeg. A ta toplota o kojoj govorite nije u vazduhu, ve} u
nama. Zagrejani wom, pustiwaci se nisu bojali zime, jer su bili odeveni blagodatnom
haqinom, koja im je zamewivala odelo. Carstvo Bo`ije nalazi se unutra u nama. Stawe u kome
smo sada dokaz je za to. Eto {ta zna~i biti ispuwen Svetim Duhom. - Da li }u se se}ati ove
milosti koja nas je danas posetila? zapitah ja. - Verujem da }e vam Gospod pomo}i da
sa~uvate ovo u svom srcu, jer to nije dato samo radi vas jednoga, ve} preko vas, ostalom
svetu. Idite s mirom i neka Gospod i Wegova Presveta Majka budu sa vama! - Kada sam ga
napustio, zavr{ava Motovilov, vi|ewe nije prestajalo: starac je bio u istom polo`aju koji
je imao u po~etku razgovora i neiskazana svetlost koju sam video svojim o~ima, produ`avala
je da ga i daqe obasjava".